Iako je Komisija Ministarstva poljoprivrede trebalo da završi razmatranje ponuda investitora do 15. aprila ove godine, do sada je obrađeno tek oko 60% od 219 podnetih zahteva, dok je zvanično odobreno sedam investicionih planova, naveli su u ministarstvu.

Uprkos tvrdnjama da je čitav proces dodele državnog zemljišta transparentan, Ministarstvo poljoprivrede je odbilo da novinarima dostavi spisak potencijalnih investitora koji su konkurisali za zemljište, ali i spisak sedam odobrenih investicija, navodeći da će se sve znati kada Komisija završi postupak odlučivanja o svim podnetim zahtevima.

„Svesni smo da je predmet rada Komisije u fokusu javnosti, jer je u pitanju državni resurs od izuzetnog značaja. Zbog svega navedenog, Komisija obavlja svoje aktivnosti veoma detaljno i profesionalno. Tačan spisak podnetih zahteva, kao i onih koji su dobili saglasnost Komisije biće dostupan javnosti kada se završi postupak odlučivanja o svim podnetim zahtevima, kako bi sačuvala jednakost u postupku odlučivanja o svim  zahtevima i zaštitili podaci od javnog značaja za Republiku Srbiju,“ navodi se u odgovoru ministarstva.

Međutim, ako je rok za dostavljanje i razmatranje ponuda investitora odavno istekao - što znači da promena postojećih ponuda ili pristizanje novih nije moguća – nejasno je zbog čega Ministarstvo poljoprivrede krije spisak potencijalnih investitora, ako se ne ulazi u sadržaj njihovih ponuda.

Pravo prvenstva zakupa zemljišta je novina koja je uvedena Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, usvojenom krajem 2015 godine. Tim zakonom omogućeno je pravnim licima koja imaju „investicioni plan“ da bez licitacija uzmu u zakup na 30 godina poljoprviredno zemljište u državnoj svojini. 

Prema Zakonu, Komisija za davanje saglasnosti na zakup poljoprivrednog zemljišta ima diskreciono pravo da odluči koji investitor će dobiti pravo zakupa, dok lokalna samouprava daje saglasnost na odluku Komisije.

„Komisija prilikom odlučivanja posebno ocenjuje reference i istorijat poslovanja podnosioca zahteva, rast izvoza, ekonomski efekat na lokalnu zajednicu, neto efekat na javne prihode kroz PDV, doprinose, poreze, itd...kao i površine kojima raspolaže podnosilac zahteva i njegova povezana lica,“ navodi u ministarstvu.

Međutim, postavlja se pitanje da li se Komisija vodi stručnim ili političkim argumentima s obzirom da Komisiju čine uglavnom političke figure tj. ministri i pomoćnici ministara.

Naime, odluku o tome ko će dobiti pravo zakupa doneće ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Goran Knežević, posebni savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Dragan Milić, i Nenad Katanić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Stručna javnost i udruženja poljoprivrednika oštro su kritikovali Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet krajem 2015, koji je omogućio investitorima da dobiju do 30 odsto zemljišta u svakoj jedinici lokalne samouprave na period do 30 godina, optužujući Vladu da je sadržaj Zakona pisan direktno zbog nemačke kompanije Tenis.

Vlada Srbije dolazak nemačkog giganta već dve godine najavljuje kao investiciju koja će Srbiju konačno „vratiti na poljoprivrednu mapu Evrope“, a u te svrhe potpisan je i Memoranum u aprilu 2015.

Ministar Nedimović je krajem aprila 2017. potvrdio da se Tenis javio na konkurs za pet različitih lokacija, ali je demantovao tvrdnje da ima „specijalan status“.

U Memorandumu o razumevanju takođe se pominje pet lokacija koje bi se nalazile na teritorijama sedam opština: Pančevo, Kovin, Vršac, Plandište, Zrenjanin, Žitište i Kikinda.

Ministar Nedimović je u petak potvrdio da je Komisija odobrila nemačkoj kompaniji zakup zemljišta u Zrenjaninu.

„Tenis jeste konkurisao za zakup državnog zemljišta u Zrenjaninu i tamošnja komisija mu je pozitivno odgovorila. Ipak, njihova odluka treba da prođe i Skupštinu grada, koja mora to da verifikuje,“ rekao je Nedimović za Blic. 

Mnoga udruženja poljoprivrednika kritikovala su mogući dolazak nemačke firme, tvrdeći da bi ona monopolizovala srpsko tržište, zbog čega bi mali i srednji poljoprivrednici i uzgajivači svinja ostali bez posla.

Takođe, stručnjaci su isticali negativne ekološke posledice tolikog broja svinja na malom prostoru, navodeći primere evropskih zemalja koji su zbog uzgoja svinja uništile hektare zemlje.

Prva Tenisova farma za proizvodnju svinjskog mesa prema svemu sudeći biće na građevinskoj parceli u Banatskom Despotovcu.

Gradska opština Zrenjanin krajem prošle godine objavila je da će se upravo na toj parceli površine 23,89 hektara biti izgrađena farma za tov svinja u zaokruženom ciklusu proizvodnje i da će se za priplod koristiti 2.500 krmača, koje će uz najmoderniju tehnologiju omogućiti godišnju proizvodnju od oko 70.000 tovljenika.

Gotovo identični podaci se navode u Memorandumu o razumevanju koji je Vlada potpisala s Tenisom u aprilu 2015.

Na osnovu dostavljenog investicionog plana i po davanju saglasnosti Komisije na konkretan investicioni plan, predlogom mera za realizaciju zakupa definišu se obaveze investitora u naredne tri agroekonomske godine: zapošljavanje radnika i investiranje u nove objekte, procesnu opremu i mehanizaciju.

Kako navode u ministarstvu, kontrola predviđenih obaveza će biti „vršena od strane nezavisnih revizorskih kuća, da bi se izbegle moguće malverzacije“.

„Obezbeđenje po konkretnim projektima biće uplata zakupa unapred, kao i garancije banaka. Ukoliko se u postupku kontrole realizacije projekta utvrde odstupanja, ugovor će biti raskinut, a poljoprivredno zemljište će se dalje izdavati u zakup po drugim osnovama,“ ističu u ministarstvu.

Kada će Komisija završiti postupak odlučivanja o svim podnetim zahtevima, a javnosti konačno biti upoznata sa novim „upravnicima“ državnog zemljišta i uslovima pod kojima su to postali, još uvek ne zna ni nadležno ministarstvo.

„Postupak odlučivanja još uvek nije završen, jer je pristigao veliki broj zahteva. Imajući u vidu da sam postupak analize predmeta podrazumeva složen proces provere podataka o podnosiocu zahteva, analizu samog investicionog plana i na kraju analizu traženog poljoprivrednog zemljišta, postavljeni su visoki standardi i kriterijumi prilikom provere i evaluacije predmete (što se može videti i kroz broj odobrenih zahteva), a što iziskuje vreme i pažnju,“ objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.

Pročitajte OVDE šta to u Srbiji gradi Bogoljub Karić, ima veze s Teslom, a uz Vučićev je blagoslov?

Izvor: Insajder