- Ne možete to da razdvojite jedno od drugog. Nedostatak volje za reformom zasniva se na činjenici da oni ne vide nagradu u vidu članstva u EU... Građani EU su skeptični u pogledu proširenja - ali to nije pitanje vrhunskog prioriteta - navodi član Savetodavne grupe za Balkan u Evropi, koji je intervju dao tokom Foruma civilnog društva održanog 11. i 12. jula u Trstu.
Biber smatra da proširenje "nije nešto što građane EU toliko zanima, osim ako ne govorimo o Turskoj".
- Ne sviđa im se baš, ali nisu ni nešto posebno protiv. Kada bi se vlade EU više angažovale oko toga, mogle bi da ga proguraju. Ali, vladama odvlače pažnju sve te druge krize, pa oni ne žele da ulažu energiju i fokusiraju se i to je ono čega smo sada svedoci - ocenjuje Biber.
On navodi da su "nedostatak reformi u regionu i nedostatak posvećenosti u EU međusobno povezani".
- Morate da prekinete taj krug... U ovom trenutku vlade na Zapadnom Balkanu su cinične kada tvrde da ih EU zaista ne želi, EU je cinična kada tvrdi da region zaista nije spreman da pristupi (Uniji), a građani su cinični i u pogledu svojih vlada i u pogledu EU - tvrdi ovaj stručnjak za Balkan.
Po Biberu potrebno je da "oni prekinu krug cinizma i kažu - ukoliko imamo zajednički cilj i ukoliko smo istinski posvećeni pristupanju EU, možemo nešto da učinimo".
Na konstataciju EVB da se vodi debata oko mogućnosti zamene "regata principa" i uvođenja "Velikog praska Zapadnog Balkana", kojim bi bio određen jedinstven datum za ulazak u EU svih država Zapadanog Balkana, te na pitanje koji bi pristup bio bolji po region, Biber podseća da je "tokom proširenja 2004. inicijalna ideja bila ''princip regate'' - da svaka zemlja pokuša da učini najviše napretka što može i da se onda vidi koliko ih je moguće upakovati zajedno".
- Nije verovatno da će gledati ulazak jedne po jedne zemlje u EU, zato što deluje da je proces proširenja veoma glomazan. Ukoliko možete da obezbedite pristup više od jedne zemlje, one će potom izbeći pokretanje bilateralnih pitanja, tako da postoji strateški interes da se odmah primi što više zemalja - navodi Biber.
Po njegovom mišljenju, "neće biti ''velikog praska'', ali bi moglo da bude ''srednjeg praska'' ili možda - dve zemlje odjednom".
- Možda postoji grupa od dve ili tri zemlje koje su spremne prve i mogu da pristupe prve, a onda dolazi drugi talas s ostalima. To bi takođe omogućilo dinamiku i razlikovanje, ali bi stvorilo i nadmetanje oko toga ko će prvi da uđe - tvrdi Biber.
Upitan o očekivanjima od Berlinskog procesa i najavljenog Berlina plus, on kaže da "Berlinski proces nikada nije smatran kao nešto više od podrške nečem drugom, a to drugo je proširenje EU".
- On ne može da stoji sam po sebi, može jedino da obezbedi podsticaj i pogura stvari u određenom smeru. Nikada ne bih imao preterano visoka očekivanja od Berlinskog procesa. Ukoliko mu se promeni kalibar, može da donese rezultate u određenim pitanjima, ali mu je potreban određeni redizajn. Potrebno je da bude više inkluzivan - smatra Biber. Budžet EU otkriva da nema ulaska Srbije pre 2027. godine, opširnije OVDE.
Izvor: Telegraf, Tanjug
