Kako se navodi, ranije ove godine Estonija se udružila sa susednom Finskom i kupila korišćene haubice iz Južne Koreje, što nije veliki posao, ali ilustruje novi trend u Evropi - da oružje iz "druge ruke" postaje traženo.
List navodi da je to dobro, s obzirom na to da povećana potražnja pokazuje da Evropljani sve češće razmišljaju o odbrani, što će verovatno poslužiti i kao podstrek za nove inovacije.
"Pre 25 godina nismo imali ništa, ni oružje, ni vojnu infrastrukturu. Tako smo išli od vlade do vlade i kupili puno stvari. Neka oprema je bila izuzetno jeftina jer je bila na kraju svog životnog ciklusa. I neke stvari, kao što su vozila i lična oprema i oružje, čak su nam i donirani. Devedesete su bile kao Božić za zemlje srednje i istočne Evrope", izjavio je glavnokomandujući u štabu Estonije za nabavku vojne opreme Kusti Salm.
Opremu su prodavale ili donirale zapadnoevropske zemlje, uključujući Nemačku, Švedsku i Holandiju, koje je više nisu smatrale neophodnom, a zemlje bivšeg Varšavskog pakta, poput Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Češke Republike, Slovačke, Rumunije, Bugarske, koje su morale da udalje svoje oružane snage od sovjetske opreme, željno su kupovale materijal.
Kupovina korišćene opreme sa Zapada je obično prvi korak za svaku zemlju koja pokušava da se približi kvalitetu zapadnih oružanih snaga.
"Prodaja među vladama je popularna jer obično čini deo mnogo dubljeg sporazuma o odbrani koji omogućavaju veću međusobnu saradnju ili transfer tehnologije", ocenio je urednik za bezbednost i odbranu u Institutu za sigurnost Evropske unije Studije Daniel Fiot.
Bivše zemlje Varšavskog pakta i 25 godina kasnije još kupuju oružje, a samo prošle godine Poljska je potrošila 26 odsto svog budžeta za odbranu na opremu, dok je Litvanija utrošila 28 posto, a Rumunija 26 posto.
List navodi da je Litvaniji potrebno više haubica i pešadijskih borbenih vozila, dok potrebe Poljske uključuju borbene helikoptere.
Pročitajte OVDE ko će sve kupiti ruske borbene avione?
Izvor: Tanjug
