Brajan Hojt Ji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, zadužen za "balkanska pitanja", smatra da će tako ostati i nakon najava da će budžet Stejt departmenta biti smanjen, što će umanjiti uticaj Vašingtona na krhke demokratije i time ih "izložiti uticaju Rusije". Ipak, u nekim pitanjima kao što je borba protiv terorizma, SAD i Rusija su saglasne i, kako kaže Ji, nastaviće blisko da sarađuju. - Ali, tamo gde Rusija i SAD nemaju isti interes, SAD će, kao što su već rekli i državni sekretar Tilerson i potpredsednik Pens, braniti interese i vrednosti koje zastupaju zajedno sa svojim saveznicima. To je ono što činimo.

"Uticaj Rusije"

Zapadni Balkan je jedan od primera gde, objašnjava Ji, SAD moraju da ostanu oprezne, bez preuveličavanja ruskog mešanja u izbore i uticaja koji pokušava da proširi. - Preduzimamo korake da ojačamo zemlje "Zapadnog Balkana" u borbi protiv lošeg uticaja – bilo ruskog ili nekih drugih zemalja. Želimo da budemo sigurni da ni Rusiji niti bilo kom drugom akteru neće biti lako da utiče na spoljnu ili unutrašnju politiku na Balkanu, kaže Ji u intervjuu za Glas Amerike. Svaku demokratiju bi, kaže, trebalo da zabrine rusko mešanje u Crnoj Gori. - Ako Rusija želi, a to dokazi pokazuju, ne samo da se meša u izbore, već i da ruši demokratski izabranu vladu zemlje koja je nedavno postala članica NATO-a, onda i druge države na Balkanu treba da budu oprezne - rekao je Ji govoreći o suđenju organizatorima pokušaja "državnog udara", od kojih su pojedini Rusi, koji su navodno planirali da ubiju premijera Mila Đukanovića i spreče Crnu Goru da se prikloni Zapadu. Ipak, pokušaj državnog udara u oktobru 2016. nije uspeo, a Crna Gora se u junu 2017. priključila NATO-u, podseća Glas Amerike. Kako kaže Ji, Moskva se oštro protivila ne samo članstvu Crne Gore u NATO-u, već je aktivno radila na tome da druge balkanske zemlje odvrati od evroatlantskih integracija i na taj način proširi svoj uticaj u regionu i tvrdi da se Rusija, navodno, mešala i u makedonska unutrašnja pitanja više od decenije i koristila tradicionalne veze sa Srbijom da održi svoj uticaj. Brajan Hojt Ji smatra da je sastanak Vučića sa Pensom, kao i odlazak potpredsednika SAD na Balkan potvrda posvećenosti nove administracije tom regionu. Pens i Vučić su, podseća Glas Amerike, razgovarali i o normalizaciji odnosa sa Kosovom, čiju nezavisnost ne priznaju ni Srbija ni Rusija.

EU i NATO integracije

Iako Ji veruje da će integracije balkanskih zemalja u EU i NATO i dalje biti u skladu sa interesima SAD, kao što je to bio slučaj i sa prethodnim adminsitracijama, profesor Univerziteta “DŽons Hopkins” Danijel Server ocenjuje da su takvi zaključci preuranjeni. - Kao i prethodna administracija i ova mora da rešava mnoga druga otvorena pitanja. I ova adminsitracija je, kao i prethodna, na Balkan poslala svog potpredsednika – što nije loš, ali nije baš ni ohrabrujući gest. Sumnjam u to da će ova administracija biti posvećenija Balkanu, ali rano je da u to budemo sigurni, kaže Server, prenosi VOA. - Treba im naša podrška i to nam je jasno, kaže Ji. - Trudimo se da to obezbedimo, ali nam je neophodna politička volja druge strane, da se odupre korupciji, da se fokusira na rešavanje, a ne na politizaciju problema. Ako je partnerstvo iskreno sa obe strane, onda verujem da može i da uspe. Ji smatra i da lideri na Balkanu koji su spremni da sprovedu reforme u cilju evropskih integracija, mogu da onemoguće uticaje sa strane i ojačaju pozicije svojih zemalja kako bi slobodnije odlučivale o svojoj sudbini. Šta je srpski patrijarh rekao u ime Srpske Pravoslavne Crkve, kao prvi odgovor na Vučićev poziv na javni dijalog o Kosmetu, pročitajte OVDE. Izvor: Glas Amerike