Međutim, ovaj uspeh u međusobnom obračunu, koji mu je dao i kontrolu nas istoimenom sirijskom provincijom, može Hajat Tahrir al Šam (HTŠ) papreno i da košta. Ova grupacija je najradikalnija, a ostale su se ili raspršile ili već prešle na stranu pobednika. Provincija Idlib je najveća gusto naseljena zona u Siriji, a u potpunosti je u rukama terorističkih grupacija i delova sirijske "opozicije". Zato su u Idlib stizali „borci protiv režima“ koji su u drugim delovima zemlje bivali opkoljeni, poraženi pa pristajali da obustave dalji otpor. Konflikt među stanovnicima tog „rezervata“ započeo je pre pola godine. Tada su teroristi iz Nusra fronta, koji su se u tom trenutku predstavljali kao DŽebhat Fatah aš-Šam (sada HTŠ), optužili nešto umerenije grupacije da sarađuju sa SAD i Turskom i da im pomažu da navode bespilotne letelice na položaje nusrovaca i da time „izdaju džihad“. Tako su počeli međusobni sukobi u kojima su nusrovci odnosili pobede jer su bili mnogobrojniji, pa su za kratko vreme zavladali nad 40 naselja unutar „rezervata“. Manje grupe je zahvatila panika. Počele su da se priključuju krupnijem savezniku - grupaciji Ahrar al Šam, koju podržava Kuvajt uz prećutno tolerisanje Ankare. Proces je kroz nekoliko meseci doveo do formiranja u Idlibu dveju velikih grupacija koje se jače mrze nego što mrze i samog Bašara Asada. Ubrzo su bili označeno kao „crni“ i „zeleni“ - po bojama njihovih zastava i simbola. „Crni“ - to je Hajat Tahrir aš-Šam, grupacija za koju mnogi tvrde da je po ekstremnosti čak i ispred Islamske države. U toj grupaciji su bivši Nusra front, brigada „Nuredin az-Zinki“, „DŽejš as-Suna“, „Liva al-Hak“ i „DŽebhat Ansar ad-Din“, kao i više manjih grupa koje su porethodno bile lojalne Ahrar al Šamu. Na čelu ove infernalne bande je prebeg iz Ahrar al Šama - Abu DŽaber. „Zeleni“ su grupisani oko Ahrar al Šama. Reč je o mnogo manjih grupa - od „umerenih islamista“ do dobrovoljačkih sunitskih odreda. Iz nekog razloga se tvrdi da se sa njima lakše pregovara. U to je dosta dugo verovala i CIA. Do početka minule nedelje je HTŠ kontrolisao približno polovinu grada Idliba koji je centar istoimene provincije. Dva dana ranije - u petak - među sukobljenim stranama bilo je zaključeno primirje, ali je Ahrar al Šam naseo. „Crni“ su to primirje verolomno iskoristili i za 24 sata izbacili „zelene“ iz celog Idliba. Pritom su ih progonili sve do granice sa Turskom, zauzevši važan pogranični grad Bab al-Hua. Grupacija Ahrar al Šam je počela da se ubrzano raspada. Stotine njenih pripadnika su naprosto napustile položaje i pobegle iz Idliba. Neki su prešli na stranu pobednika. u jednom trenutku je čak 7.000 boraca prešlo na stranu HTŠ-a i odmah otvorilo vatru na dojučerašnju sabraću, o čemu više možete da saznate OVDE. Primera radi, HTŠ-u se dobrovoljno priključila krupna grupacija Abu Darda al-Islamija, koja je hajatovcima odmah predala skladišta sa američkim i turskim naoružanjem. Zahvaljujući tome, brojno stanje borbeno sposobnih jedinica „crnih“ u Idlibu povećano je nekoliko puta. Ahrar al Šam je praktično prestao da postoji. A pre godinu dana je imao oko 16.000 ljudi pod oružjem i samostalno finansiranje iz Kuvajta. Šejh Abdul-Razak al-Mahdi je upravo objavio da je moguće da dođe do prekida ratnih operacija u provinciji Idlib, a i do spajanja Ahrar al Šama i Hajat Tahrir al Šama. Jedini ozbiljan gubitak „crnih“ bila je neobična smrt jednog od osnivača Nusra fronta Abu Muhameda al-Šuhejla. NJegovo beživotno telo je nađeno - bez znakova nasilne smrti - u kući u Idlibu u kojoj je živeo. Obavešteni izvori tvrde da je otrovan. Međutim, ovaj nesumnjivi uspeh najradikalnije džihadističke grupacije u Siriji može postati - početak njenog kraja, čak prilično mučnog. Od preuzimanja pune vlasti u Idlibu, „crni“ postaju glavna meta i ruske avijacije i turske artiljerije. Sada legitimni postaju i ciljevi u samom gradu koji dosad nije podvrgavan ni avio-naletima ni raketnim udarima sa zemlje jer je rastureni Ahrar aš-Šam učestvovao u pregovorima u Astani. „Crni“ su se sami podmetnuli. Do pre neki dan su grupe eksperata u Moskvi, Kairu, Amanu i Damasku lomile glave tražeći odgovor na pitanje šta da se radi sa idlibskim „rezervatom“, a sada su oni to sami rešili. Sa HTŠ-om je nemoguće o bilo čemu postići dogovor. Zato njegovim pripadnicima ostaje da sačekaju rakete. A rakete već lete prema njima. Može se brzo pokazati da je upravo ta grupacija znatno ubrzala i približila Asadovu konačnu pobedu.
Izvor: fakti.org (Jevgenij Krutikov)
