Ova neprocenjiva arhivska građa decenijama je nedostupna istraživačima i istoričarima. Uvid u nju nisu imali ni članovi Mešovite komisije Srpske patrijaršije i Hrvatske biskupske konferencije koja već godinu dana vodi dijalog u cilju rasvetljavanja istorijske uloge kontroverznog hrvatskog nadbiskupa u vreme Drugog svetskog rata.
Da je vrh Katoličke crkve u Hrvatskoj uklanjanjem kompromitujućeg materijala oprao Stepinčevu biografiju već decenijama se govori u krugovima istoričara genocida u NDH. Slična tvrdnja izneta je i u poslednjem broju zagrebačkog nedeljnika "Globus".
Ključni trenutak za skrivanje ove građe dogodio se 1992. godine, ubrzo po dolasku HDZ na vlast, kada je hrvatski MUP kardinalu Franji Kuhariću predao sve materijale hrvatske Državne bezbednosti vezane za delovanje Katoličke crkve od 1945. do 1990, kao i svu stariju građu koju su nove vlasti konfiskovale posle oslobođenja 1945. godine. Crkva je 2000. godine ovu građu prosledila Hrvatskom arhivu, ali - nekompletnu. Glavninu najvažnijih dokumenata, i to najdelikatniju, Kaptol je zadržao i stavio pod trajni embargo.
"To se vidi iz ličnog dosijea Alojzija Stepinca, gde je na mnogim mestima vrlo precizno naznačen naziv dokumenta o kojem je reč, ali i napomena "nedostaje", navodi "Globusov" novinar Darko Hudelist.
Ova operacija odvijala se uz odobrenje Franje Tuđmana, koji je kardinalu Franji Kuhariću nešto ranije (1990. ili 1991. godine) lično uručio originalne primerke pet tomova Stepinčevih dnevnika. Ovi zapisi, obogaćeni dodacima - aneksima, fotografijama, beleškama, isečcima iz štampe - i danas su zaključani na Kaptolu, iako se smatraju krunskim dokazom o Stepinčevoj umešanosti u zločine NDH. Hrvatski arhiv čuva samo takozvani "neovereni prepis" suvih kardinalovih beležaka, bez aneksa i dopunskih materijala.
Na poznati sadržaj ovih svezaka pozvao se i patrijarh Irinej u pismu papi Franji iz 2014. godine, koje je, kako se ispostavilo, bilo ključno za formiranje Mešovite komisije SPC i katolika.
"Stepinac je pravoslavlje proglasio za najveće prokletstvo Evrope i upravo je te reči zabeležio u svom dnevniku odmah posle kobnih događaja koje će uvesti Jugoslaviju u rat, dovesti do njenog raspada i stvaranja NDH", naveo je patrijarh Irinej u pismu papi. U moru nedostupne građe izuzetno je važno Stepinčevo pismo papi Piju XII iz maja 1943. i čak 30 priloga koji su pratili ovu prepisku. Jedan od neobjavljenih aneksa ovog dramatičnog pisma, kako se pretpostavlja, sadrži i informaciju da je na prostoru NDH u katoličku veru prevedeno (ili je to bio cilj) čak 244.000 pravoslavaca.
Pored ovih dnevničkih zapisa, Crkva u Hrvatskoj prikriva i 17 stranica beležaka, koje je Stepinac načinio posle susreta sa Titom 4. juna 1945. godine i na osnovu koga je papi Piju XII podneo iscrpan izveštaj.
Da je vrh Katoličke crkve očistio kompromitujuće dokumente iz njegovog dosijea nema sumnju istoričar Čedomir Antić.
- Ako imamo crkvu koja je učestvovala u genocidu za očekivati je i da uklanja tragove - kaže Antić. - Snažna potreba da Stepinac bude proglašen za svetitelja uostalom to najbolje dokazuje. Lično ne verujem da će embargo na ovu građu biti ikada zvanično ukinut. Postoji, međutim, i izreka da "istorija uvek ispliva, makar i kao leš". Vasojevići su uklonili spomenik Puniši Račiću da ga crnogorska vlast ne bi srušila bagerom, ali hrvatski spomenik Miru Barešiću, ubici jugoslovenskog diplomate iz Crne Gore Vladimira Rolovića, niko ne dira, opširnije čitajte OVDE. Izvor: Novosti
