Naime, zbog sankcija mogli bi da budu ugroženi mnogi projekti koji su u toku ili se planiraju, a neki od njih povezani su i s hrvatskim nastojanjima da se obezbedi distribucija gasa iz Azerbejdžana. S druge strane, američka inicijativa o novim sankcijama, koju podržavaju i republikanci i demokrate, izazvala je u Moskvi ogorčene reakcije ruskih vlasti, uz pretnju da će biti preduzete protivmere prema svima koji budu primenili te sankcije. Rusija je pripremila ekonomske i političke mere koje će biti usvojene ako Senat i američki predsednik Donald Tramp podrže nacrt zakona, a procena je da bi nastavak sankcija mogao da zakoči mnoge proevropske projekte, među kojima i one za koje je zainteresovana i Hrvatska, piše Jutarnji. - Kada je reč o nama, mi ćemo, kao i do sada, slediti sve ono na šta se odluči Evropska unija. Prostora za soliranje nema i Hrvatska u tom smislu neće preduzimati nikakve mere koje ne odobri Brisel - rečeno je u diplomatskim izvorima. Hrvatska privreda je do sada trpela velike štete zbog sankcija Rusiji, a podaci poslednjih godina pokazuju da bi izvoz brže rastao da nije bilo sankcija.

Specifičan položaj

Diplomate u Briselu kažu da će i ovaj put Evropska unija biti kolateralna žrtva američkih sankcija, pa pokušava da se uveri Trampova administracija da se od njih odustane ili da bar budu ublažene. Kako se sve više kvare odnosi nove američke administracije i EU, Hrvatska se našla u specifičnom položaju, jer je upravo na energetskom planu dobila veliku podršku od Vašingtona. Videlo se to na nedavnom samitu Inicijative tri mora u Varšavi gde je predsednik Tramp pohvalio hrvatska nastojanja za energetsku nezavisnost. U razgovoru s predsednicom Kolindom Grabar-Kitarović, Tramp je obećao podršku Amerike za hrvatske planove kada je reč o energetici, a sada bi mnogi projekti zbog sankcija Rusiji mogli biti ugroženi. Procena je da bi posledice mogle da osete i mnoge druge evropske države, pre svega Nemačka, jer bi trebalo da se primenjuje i prema kompanijama koje učestvuju u izgradnji ruskih gasovoda. Isto tako, ekonomski stručnjaci EU upozoravaju da bi sankcije mogle da ugroze projekte za smanjenje zavisnosti Evrope o ruskim energentima. Tako bi bio ugrožen Južni gasni koridor koji je trebalo da snabdeva Gruziju, Tursku, Albaniju, Crnu Goru i Hrvatsku gasom iz Azerbejdžana, a kako i ruski "Lukoil" učestvuje u tom poslu sankcije bi mogle da dovedu u pitanje ceo projekat.

Svi su zabrinuti

- Mi se nadamo da će se naći neko rešenje da se ne zaoštravaju američko-ruski odnosi, na čemu sada radi i vođstvo EU. Svi su jako zabrinuti, a verujemo da neće biti potrebni drastičniji potezi da se zaštite evropski interesi - kažu hrvatske diplomate koji, kao i svi drugi, pomno prate razvoj situacije. Time se i dodatno komplikuju američko-ruski odnosi koji, kako pišu svetski mediji, dolaze na "neistraženu teritoriju" i ne ostavljaju prostor za normalizaciju. Čuju se i sve teže reči, pa Moskva tvrdi da će preduzeti "bolne protivsankcije za Amerikance", o čemu više možete da pročitate OVDE, dok se u EU spominje mogućnost podnošenja tužbe protiv SAD i to vrlo brzo ako se proceni da bi evropska privreda mogla da ima dodatne štete. Posebna zabrinutost vlada zbog predloga da se Donaldu Trampu dopusti da sankcioniše firme koje rade na ruskim naftovodima i uvođenje kazni za sve koji su uključeni u posebne naftne projekte. - Ako naši interesi ne budu uzeti dovoljno u obzir, spremni smo da delujemo na odgovarajući način u roku od nekoliko dana - kaže Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije. Iz Brisela vrlo oštro poručuju vašingtonu da evropski interesi ne mogu biti na poslednjem mestu i da to Amerika mora da shvati, dok Moskva ocenjuje da se vodi nova "antiruska histerija" - Sankcije su tužne i sa gledišta rusko-američkih odnosa, a depresivne su i s gledišta međunarodnog prava i trgovine - tvrdi portparol Kremlja Dmitrij Peskov, dok se u Rusiji već pripremaju protivmere prema MekDonalds grupi. Izvor: Jutarnji list