To je naveo Čedomir Antić i dodaje da ne vidi šta još imamo da izgubimo na Kosovu.
- Srbija je imala neke argumente za postizanje istorijskog kompromisa sa Albancima, ali mi smo te argumente izgubili, pre svega zbog slepila Demokratske stranke, nejasne politike i pseudo-konzervativizma DSS-a i nezainteresovanosti ostalih partija i socijalnog radikalizma Srpske radikalne stranke - rekao je Antić.
Posle 2001. godine, međunarodna zajednica je, ističe, tretirala Kosovo kao i sve ostale jugoslovenske republike.
- Prihvatili smo da Srbi ne budu nacionalna manjina i da imaju ona prava na Kosovu koja im je dao Ahtisarijev plan. Srbi imaju Zajednicu opština na Kosovu koja nema nikakva ovlasćenja. Imamo, slično, Zajedničko veće opština u Slavoniji, po Erdustskom sporazumu, koje je na nivou nevladine organizacije - objašnjava Antić.
Stoga je, za njega, sasvim jasno da danas zapravo ni nemamo "crvene linije" u vezi sa rešavanjem statusa Kosova i Metohije.
"Crvena linija" za rešavanje kosovskog pitanja mogla je, uveren je, da bude istorijski kompromis u vreme kada je, početkom osamdesetih godina prošlog veka, Dobrica Ćosić definisao ideju podele Kosova:
"To je značilo da po svim pitanjima Srbija popusti, ali i da po svim pitanjima određene ustupke daju i Albanci".
Sada, međutim, ne govorimo o statusu Srba na Kosovu ili nekoj podeli, već samo, opisuje Antić, o tome da li će se naš ambasador tamo zvati ambasador ili visoki diplomatski predstavnik i da li će na pločici ispred stolice Republike Kosovo u Ujedinjenim nacijama stajati neka tačka ili tačkica, jer smo mi tako želeli.
Istoričar napominje da je naša država pod pritiscima međunarodne zajednice učestvovala i u pregovorima koji su rezultirali Briselskim sporazumom
- Pitam se šta je nama ostalo posle Briselskog sporazuma. Ostalo je pitanje prijema Kosova u međunarodne organizacije, takođe pitanje prijema Kosova u Ujedinjene nacije - kaže Antić.
On, međutim, ukazuje da ta pitanja uopšte ne zavise od Srbije:
- Može Srbija da prizna Kosovo, a da Ruska Federacija ili Kina ne dozvole njegov prijem u Ujedinjene nacije. Po mom mišljenju, u ovakvom razvoju situacije, to bi se čak i dogodilo - ukazuje Antić.
Ideju o širem društvenom dijalogu o važnim pitanjima, poput poziva predsednika Aleksandra Vučića na takav dijalog o Kosovu i Metohiji, smatra svakako jako važnom za razvoj demokratije.
Ovo je ozbiljna ideja, kaže, jer mi nismo imali ozbiljan dijalog na nivou vlasti i i opozicije, ali i čitavog društva sve do sada.
- Sad je, međutim, pitanje koliki je manevarski prostor naše države da bilo šta učini po pitanju Kosova u ovom momentu - ukazuje Antić.
Ipak, želi da naglasi: "Vredi se boriti, sve dok nije kraj".
Ne očekuje neke smislene predloge iz dijaloga, pre svega zato što su, kako navodi, naše institucije razgrađivane od strane Miloševića i stihijskih reformi DOS-a.
- Većina ljudi koji budu došli na dijalog o Kosovu iskoristiće priliku da se predstave kao na nekom feudalnom saboru, gde svi dolaze da vide i budu viđeni. Najopasnije je da ljudi govore unutar tog dijaloga ono što se od njih očekuje, da bi zadržali postojeće privilegije ili pribavili nove - smatra Antić.
Predviđa i da će doći do promene Ustava Srbije, mada ga čudi da je predsednik Vučić pokrenuo tu inicijativu samo dva meseca pošto se zakleo na tom ustavu.
- U ustavu se Kosovo pominje samo na dva mesta: u preambuli i zakletvi predsednika", ukazao je Antić. Verujem da je cela priča oko dijaloga put ka izlasku u susret svim zahtevima koje SAD i Evropska Unija imaju prema Srbiji po pitanju Kosova i to Vučić čini sa mesta predsednika, jer veruje da je to najkorisnije i najbezbednije za zemlju u ovom trenutku - zaključuje Antić. Pogledajte OVDE šta je o Kosovu rekla SPC. Izvor: Tanjug
