Govoreći o rešenju za Kosovo iz ugla istoričara, Marković je rekao da je to "jedinstvena situacija", koja zahteva "neobično rešenje" i rešavanje pojedinih pitanja na fleksibilan i drugačiji način od "svega što smo do sada videli". "Do sada smo izbegavali da se suočimo sa tom najvećom traumom naše nove istorije, pretnjom gubitka Kosova. Moramo da objasnimo prvo u okviru političkih i intelektualnih elita, a onda i šire, šta je na stolu, koje su mogućnosti, šta je realno, šta može da se uradi, šta moramo, a šta ne smemo da uradimo. To je jedna tanka linija oko koje moraju da se dogovore političari, naučnici, privrednici, itd..", rekao je Marković gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.
Prema njegovim rečima, Srbija nikada nije pokušala da "racionalno poređa po stolu mogućnosti" koje su pred njom, od kojih su neke vrlo gorke, a neke su bolje.
Marković je ocenio i da je "interesantan" stav lidera Socijaldemokratske partije Srbije Rasima LJajića da Srbija treba da uradi sve sem da formalno prizna stolicu Kosova u UN, ali upozorava da problem sa Uneskom ne može da se reši jednostavnim uključivanjem Kosova u tu organizaciju jer kosovske vlasti nisu u stanju da čuvaju srpske crkve.
Poslednji put kad su kosovske vlasti imali dodir sa srpskim crkavama, oni su ih palili 2004. godine, podsetio je Marković.
Prema njegovim rečima, problem Kosova ne može da se reši jednostavno i jednim potezom.
"Mi nastavljamo da živimo pored njih, sa njima, to je kao komplikovan razvod sa teškim imovinskim isprepletenim interesima u zemlji. Šta god da uradimo, mi ćemo godinama sa Albancima imati razne nevolje i muke", rekao je Marković.
Komentarišući to što je Srbija izgubila po pitanju statusa Kosova podršku saveznika iz dva svetska rata, Marković smatra da će ih to skupi koštati.
"To što su nas izdali na kraju će im se obiti o glavu", ocenio je Marković.
Upitan kako se to pitanje može rešiti i da li je bilo sličnih situacija u istoriji, Marković je rekao da nije.
"To je jedinstvena situacija i rešenje će morati da bude neko neobično rešenje. Znači pitanje suvereniteta, granica, briga o kulturnim ustanovama, moraće da se rešavaju na neke načine koji će biti fleksibilni, drugačiji od svega što smo do sada videli", rekao je on.
Podsetio je i da je književnik Dobrica Ćosić prvi pokrenuo pitanje pravednog rešenja u odnosu Srba i Albanaca, ali da ga tada niko nije slušao.
"U međuvremenu su stvari eskalirale. Ono što bi Albanci pevajući prihvatili 1989. godine, sada je njima premalo", zaključio je Marković. Šta kaže SPC o dijalogu o Kosovu, čitajte OVDE. Izvor: RTS
