Pravda

Piše: Igor Pšenjičnikov Prema rečima američkog ambasadora, „SAD smatraju da je ruski humanitarni centar u Nišu u suštini - špijunski centar“. Da bi izgledao ubedljivije, ambasador Skot se pozvao na prethodnu izjavu zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Hojta Brajana Jia da „postoji zabrinutost povodom ruskih aktivnosti u regionu koje nisu usmerene na podržavanje strateškog cilja Srbije da se integriše u zapadnu zajednicu“. Na jugu Srbije, u gradu Niš, postoji Rusko-srpski humanitarni centar. Osnovan je po sporazumu između vlada Rusije i Srbije od 25. aprila 2012. godine. Centar je međuvladina humanitarna neprofitna organizacija. U njegovom statutu piše da je stvoren radi humanitarnog reagovanja na vanredne situacije na teritoriji Srbije i drugih zemalja Balkanskog regiona. Centar služi i za upozoravanje na vanredne situacije i za njihovu likvidaciju, uključujući gašenje požara i pružanje humanitarne pomoći postradalom stanovništvu. Centar koristi zajedničke projekte i programe u Srbiji i drugim zemljama Balkanskog regiona među kojima je i deminiranje. Otkako postoji, Centar je izveo operacije pružanja pomoći i likvidacije vanrednih situacija na teritorijama Srbije, Albanije, BiH, Grčke i Slovenije. Centar se naročito istakao prilikom likvidacije posledica razorne poplave u Srbiji i drugim balkanskim zemljama u maju 2014-te. Ruski spasioci su za dva dana iz poplavne zone evakuisali preko 2.000 ljudi. Reklo bi se da je centar u Nišu potpuno shvatljiv i prozračan. Ali ne, napadi na njega sa strane SAD sve su češći. Ministarstvo inostranih poslova RF zbog toga je bilo prinuđeno da 22. juna odreaguje na novu porciju napada sa strane Stejt departmana. Portparolka MIP Rusije Marija Zaharova je izjavila da su američke diplomate iznele „apsolutno nezamislive, apsurdne i izmišljene optužbe (protiv Centra) u najgoroj tradiciji hladnog rata“. „Tobože se radi bezmalo o nekakvom špijunskom gnezdu koje je navodno u stanju da dovede u opasnost američki kontingent na Kosovu“ - rekla je Zaharova. Mesec dana ranije, kako je poverljivo otkrio radio „Sloboda“, već pomenuti Hojt Brajan Ji je u Beogradu, prilikom susreta sa Aleksandrom Vučićem (koji je u to vreme bio još uvek premijer, a sada je predsednik Srbije), „pozvao balkanske zemlje da se brane od pokušaja Rusije da pojača svoj uticaj u regionu i da podrije veze (regiona) sa Zapadom“. „Iz iskustva znamo da su namere koje stoje za mnogih koraka Rusije loše i da ne odgovaraju interesima zemalja regiona“ - rekao je Ji. On je naveo „primer pokušaja državnog prevrata u Crnoj Gori u oktobru koji je verovatno organizovala Rusija da bi onemogućila integraciju te zemlje u NATO“. Ali, što se tiče Crne Gore - ni vlasti te zemlje, koje su je nedavno uvukle u NATO uprkos volji svog naroda, a ni njihovi pokrovitelji u Vašingtonu i Briselu, sve do danas nisu naveli nikakve iole ubedljive dokaze o umešanosti Rusije u famozni „pokušaj državnog prevrata“ u Crnoj Gori. Kao, uostalom, ni o samom faktu „pokušaja“. Što je takođe interesantno: i Rusija kritikuje „svoj“ centar u Nišu. Po mišljenju rukovodstva, taj centar nije savršen i potrebna mu je „dorada“. Vice-premijer Dmitrij Rogozin, koji je prethodnih dana bio u Srbiji radi inauguracije predsednika Vučića, ocenio je da zasad tog centra još nema u pravom smislu. Prema njegovim rečima, u njemu bi morala da bude eskadrila aviona koji su u stanju da gase požare, kao i druge snage i sredstva, odnosno specijalne tehnologije koje mogu obezbeđivati njegove humanitarne funkcije. A zasad tamo ništa od toga nema. Rogozin je još dodao da taj centar treba „ili kompletirati, registrovati i dobiti za njega potrebne imunitete, kao za bilo koji drugi međunarodni centar u Srbiji, ili ga zatvarati“. Po njegovim rečima, u Rusiji smatraju da je centar prvenstveno potreban onima koji se u regionu suočavaju sa problemom šumskih požara. Razume se, pozicija Amerikanaca se može razumeti: sve rusko je - potencijalno opasno. Čak i naglašeno mirne i korisne inicijative Rusije na Balkanu zato treba za svaki slučaj gušiti i suzbijati - zato što ih je manje, to bolje. Moguće je da srpske vlasti pod spoljnim pritiskom sve do sada nisu dale ruskim saradnicima Centra u Nišu diplomatski status. To u Moskvi već pet godina izaziva nerazumevanje, o čemu je govorio i Rogozin kada je pominjao „imunitete“. Uostalom, Amerikanci i ne skrivaju da su njihove „preporuke“ o unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije u suštini - zahtevi. I pokušavaju da diktiraju kako da se Srbija drži prema Rusima, po principu: zašto ne zahtevati, šta oni mogu tim povodom da urade. Upravo zato je američki ambasador Skot sebi dozvolio da razmišlja o tome šta moraju da rade srpske vlasti, kao da je to njegova stvar. „Ako je to humanitarni centar - šta će njegovim saradnicima diplomatski status? Taj status znači da niko ne može obaviti proveru šta oni rade jer su neprikosnoveni“ - rekao je on u intervjuu RTV. Napomena: srpski parlament je 2015. godine bezmalo tajno ratifikovao sporazum sa NATO poznat kao Status of Forces Agreement. Iako nije članica alijanse, Srbija je tim sporazumom na sebe preuzela obaveze koje imaju punopravne članice NATO. De fakto, Srbija je već članica NATO - bez prava, a sa obavezama. Primera radi, na njenoj teritoriji se nalaze takozvane „vojne misije“, odnosno - oružane snage alijanse. Ovo znači da su i Severnoatlantska alijansa kao celina i američka vojna lica - realne gazde u Srbiji. Zato svako prisustvo tamo ruskih građana u vojnoj uniformi - što jesu naši spasioci u centru u Nišu - izaziva kod Amerikanaca napad besa i bolesne ljubomore. Zašto Putinu ne smeta da Srbija uđe u EU pročitajte OVDE. Izvor: fakti.org