O sukobu oko dela Jadranskog mora i posledicama po našu zemlju, poznati novinar Miroslav Lazanski razgovarao je sa svojim gostima admiralom Boškom Antićem i Goranom Matićem, naučnim saradnikom Instituta za uporedno pravo, u ovonedeljnom izdanju emisije „Na nišanu Lazanskog“ u produkciji Sputnjika.
Lazanski je podsetio da po katastru Hrvatska ima nekih 10.000 hektara zemljišta na našoj obali Dunava, dok Srbija ima oko 3.000 hektara na hrvatskoj obali Dunava. Hrvatsko zemljište po katastru zahvata i neka urbana područja na našoj strani Dunava, Apatin sa lukom, marinom i brodogradilištem, dok srpsko zemljište po katastru na hrvatskoj obali Dunava obuhvata jaruge, močvare i livade.
Goran Matić se slaže da je granica Srbije i Hrvatske na Dunavu sporna po više tačaka jer nikada nije bila fiksno ucrtana, formalna državna granica, već je u pitanju bila neka vrsta „meke granice“ između Socijalističke Republike Hrvatske i Socijalističke Republike Srbije.
On podseća da ovo pitanje sa Hrvatskom nije bilo otvarano sve dok Srbija nije postala kandidat za članstvo u EU. Tada je zvanični Zagreb počeo da potencira i pitanje razgraničenja Srbije i Hrvatske na Dunavu.
„Kada je reč o rešavanju spora, uvek se prvo kreće od ekspertize koja se radi na obe strane — mora se pripremiti dokumentaciona osnova, moraju se posedovati jaki argumenti poput zemljišnih knjiga, katastarskih mera, posedovnih listova… Kada se sve to pripremi, na obe strane kreće se u neposredne pregovore i ukoliko oni budu uspešni, zaključuje se bilateralni sporazum i nema potrebe za arbitražom. Ukoliko se sporazum ne može postići, onda se obraća arbitražnim institucijama, kao što su učinile Slovenija i Hrvatska. Međutim, ne samo da je arbitražni postupak izuzetno složen, već ta priča ima pored legalno-pravne i ekspertske dimenzije i onu koja se ne vidi i tiče se lobiranja i prikrivenog političkog rada“, napominje Matić.
Na pitanje da li će Srbija biti primorana da uđe u arbitražni postupak sa Hrvatskom, Matić kaže da će se to po svoj prilici desiti, jer će Hrvatska iskoristiti želju Srbije da postane članica EU.
„Tako je reagovala i Slovenija prema Hrvatskoj kada su oni bili kandidati za članstvo — faktički su ulazak Hrvatske u EU uslovljavali arbitražom Piranskog zaliva i još nekoliko mesta. Bojim se da će Hrvatska primeniti isti model pritiska na Srbiju i da nećemo imati puno manevarskog prostora. Faktički će nas uvući u arbitražu, možda čak i na štetu Republike Srbije, jer ćemo nešto možda dati da bi se neka druga vrata otvorila, a cena će biti Apatin ili nešto drugo. Neophodno je dobro pripremiti slučaj i na državnom nivou formirati tim koji će se sastojati iz više institucija, eksperti treba da na osnovu dobre pripreme procene koje su šanse za uspeh, a da li ćemo u arbitražu uopšte ući je politička odluka“, napominje Matić.
Admiral Boško Antić smatra da je problem granice sa Hrvatskom jedno od ključnih pitanja za Srbiju.
„Jasno je da je Hrvatska namerno izbegavala da rešava taj problem čekajući da uđe u sastav EU i očekujući njenu zaštitu i znajući da će time možda moći da ucenjuje Srbiju kod otvaranja pojedinih poglavlja kako bi se granice rešile na njihov način. Mi po ovom pitanju moramo krenuti ofanzivnije jer smo stalno u defanzivi. Stalno nešto demantujemo i od nečega se branimo. Moramo postaviti svoje zahteve i rešiti pitanje granice na Dunavu jer ćemo se u suprotnom naći u vrlo neprijatnoj situaciji“, kategoričan je admiral Antić. Rusi upozoravaju Prištinu da odustane od "Vojske Kosova", Balkan nije ekskluzivno u sferi zapadnih interesa! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews.com
