- Tehnologija i kopovi koje smo videli ostavili su dubok utisak na nas. Zato se nadam da ćemo ostvariti uspešnu saradnju sa ’RTB Borom‘, na obostranu korist - rekao je generalni direktor kineske kompanije „Hunan gold group“ Čen Ze Lu prilikom jučerašnjeg obilaska basena.
A on drži obećanja, kako je rekao kineski ambasador Li Mančang kada je najavio posetu Čena Boru, prilikom nedavnog susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Predsednik je uzvratio konstatacijom da bi dolazak kineskih investicija u Srbiju bio — bajka.
Tako verovatno misli i veći deo stanovnika istočne Srbije, koji živi od „RTB Bor“, koji je posle trajanja dužeg od jednog veka došao u situaciju da se pita hoće li opstati.
Uprkos tome što je pre godinu dana država otpisala 900 miliona od ukupno 1,2 milijarde evra duga, „RTB Bor“ je ostao problem broj jedan srpske ekonomije, kako je to ocenio Vučić dok je bio premijer. Koliko je mukotrpna bila potraga za strateškim partnerom svedoči podatak da je od prvog pokušaja privatizacije borskog giganta prošlo 11 godina.
Te 2006. godine za njega su se interesovale čak 23 firme. Ispostaviće se da je tu bilo malo ozbiljnih ponuđača. Ni rumunski „Kuprom“, koji je „kupio“ Bor, dajući najveću ponudu od 400 miliona dolara, nije uspeo da ispuni ugovorne obaveze i uplati obećane pare.
U međuvremenu je bilo još neuspešnih pokušaja privatizacije. Na tenderu s kraja avgusta 2007. godine pobedio je austrijski „Atek“, koji je ponudio 466 miliona. Međutim, i „Atek“ je bio bez para, baš kao i rumunski „Kuprom“.
Posle dva propala tendera, država je odlučila da dokapitalizacijom u „RTB Bor“ uvede strateškog partnera. Bilo je zamišljeno da Republika Srbija u zajedničku kompaniju unese imovinu RTB-a, a da partner ima obavezu investiranja. Predviđeno je bilo i da ulagač sve dugove preuzme na sebe. To je, po mnogima, bio osnovni razlog zašto ni takav način privatizacije nije uspeo. Agencija je 11. jula 2008. godine objavila javni poziv za dostavljanje zainteresovanosti za strateško partnerstvo. Na prodaju je izneto 67 odsto kapitala. Zainteresovanih, međutim, nije bilo.
U međuvremenu Bor nije imao sreće ni sa cenom bakra na svetskom tržištu, od čega u najvećoj meri zavise poslovni rezultati takvih kompanija. Cena je 2010. godine, pre nego što je nastupila kriza na svetskom tržištu bakra, bila blizu 9.000 dolara po toni, a 2015. je prepolovljena i iznosila je oko 4.500 dolara po toni.
Juče je na berzi cena bila 5.907 dolara po toni. Stručnjaci smatraju da je za rentabilno poslovanje „RTB Bora“ dovoljno 6.000 dolara po toni. Sigurno da je i rast cene bakra bio jedna od olakšavajuća okolnosti u pronalaženju strateškog partnera u kineskoj kompaniji.
Resursi borskog i majdanpečkog rudarstva počeli su da se eksploatišu još 1903. godine, a kako navode u „RTB Bor“, do sada nije iskorišćena ni njihova polovina. Overene geološke rudne rezerve iznose oko 1,38 milijardi tona rude i sadrže oko 5,1 milion tona bakra, 202 tone zlata i 1.477 tona srebra. Potvrđeni resursi, sa prosečnom godišnjom eksploatacijom od 26 miliona tona rude, garantuju proizvodnju bakra u narednih 50 godina.
Ministar rudarstva i energetike, Aleksandar Antić pre godinu dana je ocenio da bi za Srbiju bilo najbolje da „RTB Bor“ ostane u njenom većinskom vlasništvu, a da strateški partner, uz investicije od 350 miliona do 400 miliona evra, dobije manjinski paket akcija u našem najvećem proizvođaču bakra i zlata.
Dakle „RTB Bor“ ima overene rudne rezerve koje garantuju sigurnu budućnost poslovanja u ovom kraju, ali nema kapital da sam otvori nova ležišta. Za otvaranje rudnika „Cerovo“ je potrebno 260 miliona evra, podzemnog ležišta „Borska reka“ 150, a oko 50 miliona za aktiviranje „Severnog revira“ i „Čoka Marina“ u Majdanpeku, jer metar bušotine košta oko 100 evra, a bogata ruda se nalazi na dubinama od 500 do čak 2.200 metara.
Boru pre svega nedostaje kapital za otvaranje sopstvenih rudnika i da nova topionica, puštena u rad 2014. godine, počne da radi punim kapacitetom za šta joj nedostaje ruda.
U Boru smatraju da bi dovođenje kineskog partnera rešilo taj problem. „Hunan gold“ je kompanija koju je Narodna skupština provincije Hunan osnovala 2006. godine. Bavi se investiranjem, eksploatacijom zlata i bakra i proizvodnjom i plasmanom srodnih proizvoda, ali i konsultantskim i tehničkim uslugama i izradom projekata za rudarstvo i metalurgiju. Po snazi i veličini to je sedma kompanija za proizvodnju zlata, druga kompanija za proizvodnju antimona i važna kompanija za proizvodnju volframa u Kini.
NJen generalni direktor Čen Ze Lu je sa saradnicima došao kako bi se lično uverio u mogućnosti Bora i obišao površinski kop „Veliki Krivelj“, tamošnju flotaciju, novu topionicu i fabriku sumporne kiseline. Dobri poznavaoci Kine kažu da su Kinezi ćutljiv narod, da više vole da slušaju šta drugi govore, nego da pričaju. Zato je ocena Čena da je to što je sa saradnicima video ostavilo dubok utisak na njih, dočekana sa puno optimizma, pre svega kod oko 5.000 zaposlenih u borskom gigantu.
Procene su da bi Bor do kraja godine mogao da računa na kineskog partnera koji prema prvim saznanjima prvenstveno traži da se reše imovinsko-pravni odnosi, te ko će u kolikoj meri biti vlasnik kombinata i na šta se vlasništvo sve odnosi. Pogledajte OVDE kako Hrvati komentarišu obnovu srpskog naoružanja. Izvor: rs.sputniknews.com
