“Mudiz” je objavio izveštaj u kome se bavio uporednom analizom ove dve ekonomije. Hrvatska je, kada je u pitanju kreditni rejting, ocenjena ocenom Ba2, dok je Srbija dobila za nijansu slabiju ocenu - Ba3. Ipak, obe su ocenjene kao stabilne.
Jače institucije u Hrvatskoj, za Srbiju bolja perspektiva
Takođe, ističe se da Hrvatska sada ima konkurentniju privredu i jače institucije, ali i da strukturne reforme i jačanje izvoznog sektora Srbiji obećavaju bolje performanse u narednim godinama.
- Hrvatska ekonomija je za oko trećinu veća nego srpska, a članstvo ove zemlje u EU olakšalo je sveobuhvatan "remont" njenih institucija. Sa druge strane, veći reformski zamah u Srbiji u narednim godinama dovešće do povećanja dohotka, a investicije su verovatne zahvaljujući tome što je zemlja popravila svoje poslovno okruženje - kaže Evan Vohlman, potpredsednik "Mudiza", viši analitičar i koautor izveštaja o ove dve ekonomije.
Visok javni dug
Međutim, on navodi da obe zemlje imaju probleme zbog vrlo visokog javnog duga, ali i da fiskalna konslidacija vodi do postepenog poboljšanja. Kada je u pitanju javni dug Hrvatske, on je iznosio 84,2 odsto BDP u 2016. godini, dok je on u Srbiji bio 74 odsto, što je u oba slučaja znatno više od proseka od 47,6 odsto BDP.
Od finansijske krize, Srbija je poboljšala fiskalne pozicije, ali državna i javna preduzeća i dalje predstavljaju najveći fiskalni rizik u zemlji. Reforme koje se sprovode mogle bi da smanje taj rizik u budućnosti, uključujući i restrukturiranje javnih preduzeća koja donose gubitke. Ipak, navodi "Mudiz", za razliku od Hrvatske Srbija nije članica EU, gde postoje drugačija pravila kada je u pitanju državna pomoć za preduzeća i koja ograničavaju direktnu podršku države.
Srbija više puta u recesiji
U Izveštaju se navodi i da su obe privrede veoma teško podnele finansijsku krizu 2008. godine. Ilustracije radi, Hrvatska je u recesiji bila čak šest godina, sve do 2015. godine, Srbija je prošla za nijansu bolje, ali je od 2009. do 2014. godine više puta bila u recesiji.
Sličnost Srbije i Hrvatske je i u tome što je stopa nezaposlenosti u obe zemlje pala. U Srbiji su na to uticale zakonodavne reforme, a snažan rast zabeležen je i u privatnom sektoru. Međutim, "Mudiz" navodi da je je smanjenje nezaposlenosti usko povezano i sa starenjem stanovništva i velikom emigracijom, dodajući neizvesnost kada je u pitanju dugoročna prerspektiva rasa.
Za osam godina, dohodah veći samo tri odsto
"Mudiz" se bavio i dohotkom po stanovniku Srbije koji je od 2008. godine povećan samo za tri odsto u odnosu na evropski prosek. On ni danas nije sjajan i iznosi 40 odsto evropskog nivoa. Sa druge strane, dohodak u Hrvatskoj iznosi 64 odsto od EU proseka, i tu godinama unazad nije bilo nikakvog napretka.
Kreditna agencija "Mudiz" svrstala je Srbiju u ekonomije koje pokreće efikasnost, a Hrvatsku u grupu onih koje pokreće inovativnost. Kako se navodi, na ovo veliki uticaj ima i pristup evropskim fondovima. Ilustracije radi, Hrvatska za periopd od 2014. do 2020. godine može da računa na 10,7 milijardi evra, a Srbija na samo 1,5 milijardi.
Nastavak integracija sa EU i u EU, i stalni napori za poboljšanje investicione klime ključni su za rast obe ekonomije, jedan je od zaključaka Izveštaja. Pogledajte OVDE šta je spas za istočnu Srbiju. Izvor: Blic
