„Fijat” je dvostruko veći izvoznik od železare – u prva četiri meseca ove godine smederevska čeličana „Hestil” izvezla je robe u vrednosti od 183,2 miliona evra, a „Fijat” za 382,2 miliona evra.
Povodom obustave proizvodnje restilizovanog modela „500L” u kragujevačkoj fabrici automobila, koja traje od 27. juna, nisu se oglasili ni ministar privrede, ni ministar finansija, ni premijerka, ni predsednik države.
Oglasio se samo Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije: „Ako proizvodnja stoji, proizvodnja jednog od naših najvećih izvoznika, onda to za celu ekonomiju ne može da bude dobro. ’Fijat’ nije samo ’Fijat’, nisu to samo radnici ’Fijata’, to je čitava dobavljačka industrija auto-delova i različitih dobara i usluga koji su vezani za taj veliki sistem. To je povezan lanac koji stoji.” Čadež je pogrešio samo u jednom – „Fijat” nije „jedan od naših najvećih izvoznika”, nego najveći. Zašto se, onda, niko ne oglašava?
To što je tokom štrajka došlo do rekonstrukcije Vlade Srbije ne može biti razlog da se baš niko ne oglasi. Ministri privrede i finansija su ostali na svojim mestima, a sasvim je izvesno da je i Ana Brnabić, koliko-toliko, upoznata sa značajem „Fijata” za našu zemlju. Ili, možda, „Fijat” više nije toliko važan za nas!?
„Politika” je, jedina, u više navrata pisala o političkoj pozadini „posla stoleća”, navodeći da je dolazak ove velike italijanske kompanije pomogao Borisu Tadiću da u drugom krugu predsedničkih izbora 2008. pretekne Tomislava Nikolića za oko 200.000 glasova. Nema zvaničnih podataka za ovu tvrdnju, ali tako se desilo. Nikolić je u prvom krugu bio ispred Tadića, ali je potpisivanje ugovora i osnivanje kompanije unelo preokret u tok predsedničkih izbora koji je do tada išao naruku opozicionom kandidatu Nikoliću. Dolasku „Fijata” posebno su se obradovali Kragujevčani, koji su na ulazu u grad postavili transparent sa natpisom „Benvenuti a kaza” (Dobro došli kući). I svi su, mahom, u drugom izbornom krugu dali podršku Tadiću koji je bio „na liniji” Evropske unije, investicija, otvaranja novih radnih mesta...
Da nešto ipak ne štima, videlo se već na samom početku, u septembru i oktobru 2008. Ugovor naše države sa „Fijatom” stajao je na sajtu vlade samo tri ili četiri dana. Posle toga je skinut. Javnosti je, međutim, bio dostupan samo načelni dogovor dve strane, klauzule su ostale zatamnjene sve do danas. Ako je poslovni dogovor bio takav da ni potonji premijer, danas predsednik, Aleksandar Vučić nije mogao otkriti šta se krije u detaljima, onda bi o tome mogli (konačno) da progovore najzaslužniji za dolazak „Fijata” u Kragujevac: Boris Tadić, Mlađan Dinkić, pa i Božidar Đelić koji je 2006. potpisao memorandum o razumevanju – predugovor sa „Fijatom”.
Šta je to toliko loše po nas u tim zatamnjenim klauzulama – detaljima nedostupnim javnosti, da bi, možda, neko poželeo da „Fijat” napusti našu zemlju? Izgleda da ima mnogo toga.
„Zastavino” zemljište na kome se nalaze pogoni dato je „Fijatu” džabe. „Fijat” je potom oslobođen svih poreza i dažbina, a država je, kako to tvrde neki upućeniji ekonomisti, pristala da plaća i doprinose za zdravstveno i socijalno osiguranje radnika (razlika između bruto i neto plate koja je „pala na teret” italijanskom delu kompanije). Prethodno, što je opšte poznata stvar, država se obavezala da kompaniji da 10.000 evra za svakog novozaposlenog radnika. Nedavno je predsednik Samostalnog sindikatu u „Fijatu” Zoran Marković pred novinarima otkrio da je država davala još po 1.000 evra za radnike i inženjere koje je kompanija slala na usavršavanje.
Ukupna investicija, kažu u „Fijatu”, vredna je 1,3 milijarde evra, ali se veliki deo tih ulaganja odnosi na kredite za nabavku modernih mašina čije je vraćanje garantovala ne kompanija „Fijat-Krajsler automobili Srbiji”, nego njen manjinski vlasnik – naša država. Kako stvari stoje, biće da je „Fijat” za zajednički projekat dao samo 200 miliona evra osnivačkog uloga. (Država je dala sto miliona – 50 u novcu, 50 u imovini.)
Uostalom, šta su Kragujevčani dobili od „Fijata” – plate od 300 evra i započetu, a nedovršenu putnu infrastrukturu. (Put do Batočine i Koridora 10, počet 2004, još nije završen, kao ni severna i južna obilaznica, a o elektrifikacije pruge ka Lapovu da i ne govorimo.)
U trenutku kada je „Fijat” tek preuzimao imovinu „Zastave”, sindikati su tražili da radnička plata bude 666 evra. Posle su pristali da rade za manje od 300 evra. Zašto?
Sindikalac Marković kaže da su sada za svoje zahteve, od kojih je najvažniji onaj koji se tiče povećanja plate na 50.000 dinara bruto, dobili podršku sindikata iz Torina, Slovenije i švedskog „Volvoa”. Ali kad bi ti sindikati dozvolili da njihovi radnici, sve stojeći osam sati za presom, rade za 300 evra!? No, naši sindikati nisu imali kud, pošto je s početka druge decenije 21. veka Mlađan Dinkić sopstvenu zemlju reklamirao kao prostor jeftine radne snage, idealan za strane investitore.
Ima još jedna mala stvar koja, možda, više govori o slaboj poziciji naše države pred stranim investitorima nego sva spoljna politika: kad su Nemci i Francuzi dolazili u Češku i Rumuniju, „Škoda” i „Dačija” su sačuvali svoj znak – logo na automobilima, a „Zastava” je svoje stilizovano latinično „Z”, koje je krasilo čuvenog „jugića”, morala da ukloni. Bio je to signal moćnih da u poslu sa „velikima” moramo da se odreknemo svoje tradicije, ma kakva ona bila i ma ko šta mislio o našim automobilima.
Prošle godine je indijska vlada na svom sajtu objavila svoje viđenje „strategije izlaska ’Fijata’ iz Srbije”, a nedavno su neki mediji preneli vest o mogućem zajedničkom ulaganju indijskih proizvođača vozila i „Folksvagena”. Reč je o proizvodnji malog putničkog automobila, daleko jeftinijeg od „500L” koji se prodavao za 15.500 evra. Možda čuvari naše tradicije, iz više razloga, žele da se na tlu Srbije, umesto „Fijata”, zapati neka druga kompanija, čije će automobile moći da kupe i naši građani. Danas sa traka fabrike Fijata u Kragujevcu ne silazi nijedan automobil, a šokiraćete se koliko je silazilo pre nedelju dana, saznajte to OVDE. Izvor: Politika
