Prema pisanju dnevnog lista Blic, čiji vam intervju sa Anom Brnabić prenosimo u celosti, premijerka je na razgovor kasnila dva i po sata, jer su se, kako kaže, sastanci odužili, a tako je, tvrdi, skoro svakog dana. - Ove nedelje smo rešavali problem malinara, šta ćemo raditi sa štrajkom u "Fijatu", koji ima ogroman uticaj na radnike, na ceo Kragujevac, kooperante "Fijata", ali i na celu Srbiju zbog rasta BDP-a. Razgovarali smo i o javnim preduzećima, sastancima s MMF-om... Teško je planirati jer uz strateške stvari i ciljeve, pojavljuje se niz raznih drugih problema koji se moraju rešavati u hodu. Kako je izgledao razgovor s Aleksandrom Vučićem kada vam je ponudio premijersko mesto? - To mi deluje tako davno da ne mogu da se setim svih detalja, ali se sećam da su mi osećanja bila pomešana. Osećanje užasne odgovornosti i ogromne časti. Meni je čast bila i kada sam postala ministar, a kada vam neko ponudi mesto mandatara, neverovatan je taj trenutak. Da li ste strepeli hoćete li moći to da radite, da li ste dorasli zadatku? - Nije bilo strepnje jer mislim da sam već prihvatila ogromnu odgovornost kada sam u avgustu prošle godine prihvatila poziv Vučića da uđem u Vladu Srbije. Kad prihvatite odgovornost da budete deo nekog tima, za mene bi bilo nezamislivo da kažem "meni je ovo taman nivo odgovornosti", mogu s ovim da živim, ne želim više posla. Kada ste već deo tima, potpuno je u redu da kada vam šef tog tima kaže da ima neki plan i novu viziju, kažete "u redu, prihvatiću dodatnu, ogromnu odgovornost". Odmah sam počela da razmišljam o tome šta bi bili prvi koraci, kako da dodatno izgradim ili ojačam autoritet među svojim kolegama u Vladi i kako da nastavimo da funkcionišemo kao tim. Jeste li imali problem s ministrima kojima ćete sada biti šef? - Više sam brinula o tome da li možemo da nastavimo da radimo kao tim nego što je bilo potrebno. Prihvatili su odluku kao ogromni profesionalci, od prvog dana sam s njima sarađivala i na ekspozeu, na pripremi za raspravu u Skupštini. Nakon izbora Vlade, već u petak i u subotu sam se čula sa skoro svim ministrima, konsultovali smo se o tome šta nas čeka od ponedeljka. Hvala im i javno, jer sama bez ozbiljnog tima ne bih mogla. Šta će vam biti najveći izazov? - Da održimo kontinuitet s prethodnom vladom, koja je napravila ambijent, fiskalnu konsolidaciju, makroekonomsku i ekonomsku stabilnost, smanjenje deficita... Godina 2016. je bila prva godina posle mnogo vremena sa primarnim suficitom. Prethodna vlada je krpila rupe, spasavala zemlju od bankrota, našla način za održivi rast... Najteže je bilo napraviti dobru osnovu, pa je utoliko na meni i mom timu veća odgovornost da to nastavimo. MMF kaže da nema prostora za povećanje plata i penzija. Ipak, vi ste to najavili. Da li to znači da je novi ugovor sa MMF-om ugrožen? - Pitanje rasta plata i penzija još nije zatvoreno, razgovaraćemo i na jesen, kada se MMF vrati u Srbiju. Ministar Dušan Vujović se jako dobro bori i jako dobro brani budžet Srbije. Zajedno sa timom Vlade odlično stoji iza ideje o povećanju plata i penzija, uz pokušaj da im objasni da je moguće zadržati potpunu finansijsku stabilnost. To su pregovori koje mi vodimo s njima kao odgovorni partneri, ne kao neko ko ispunjava sve što MMF traži. Mislim da ćemo, kao i uvek do sada, uspeti da odbranimo naš stav. Moguć je novi aranžman?
- Nama se aranžman s MMF-om završava u decembru. Što se tiče daljeg aranžmana, on ima dobre i loše strane. Dobre su te da je dobro imati nekoga ko sa distance i objektivno posmatra stabilnost i finansijsku disciplinu i sa kim možete da razgovarate o daljim pravcima rasta bez ugrožavanja stabilnosti. Loša stvar aranžmana je to što MMF zbog fokusa na stabilnost nekada može da bude previše konzervativan u kontrolisanju potrošnje i investicija, što usporava rast. Mi ćemo kao odgovorna vlada izvagati obe strane i razgovarati otvoreno. Moguće je, na primer, da dođemo do aranžmana koji se neće fokusirati na štednju nego na rast. Kada zaposleni i penzioneri da očekuju povećanje? - Bilo bi neozbiljno da sada to kažem. Najavljivanje datuma bi ugrozilo ozbiljnost naše strane. Da li ćete ići na pregovore s Prištinom u Briselu? - Ako se ukaže potreba da idem, ići ću. To je deo mog posla. EU dosta ide ka tome da se pregovori podignu na predsednički nivo jer su Vučić i Tači i do sada učestvovali u dijalogu. Mislim da je to u ovom trenutku bolje rešenje. Ko je bolji za Srbiju, Ramuš Haradinaj ili Aljbin Kurti? - Kosovo je sastavni deo Srbije, a kao odgovorni partneri, razgovaraćemo sa svakim ko bude predstavljao drugu stranu. Deluje na osnovu svega da imate mnogo posla da biste bili samo statista ili "fikus", kako kritičari najavljuju. - Svejedno mi je da li ljudi kažu da sam "ikebana", "fikus" ili "Mirko Cvetković" ili "homo premijerka", "gospodin ili gospođica", "sultanija"... Važni su mi samo rezultati. Shvatam da nijedno moje objašnjenje za neke ljude neće značiti ništa. Oni neće promeniti svoje mišljenje. Moje je da dođem na posao i radim najbolje što mogu u interesu građana Srbije. A kako će me zvati, nevažno je. Kako biste voleli da vas zovu na kraju mandata? - Uspešna i efikasna predsednica Vlade Srbije. Nijedna vlada od 2012. nije trajala duže od dve godine. Koliko će trajati vaša? - Očekujem da će trajati pun mandat, tri godine, do narednih izbora. Ukoliko ona ne radi kako treba i ispostavi se da ja nisam predsednica vlade koja može da pokaže rezultate koji su važni za ovu zemlju, onda je važno da se ide na novu, jer nemamo kao zemlja vremena za gubljenje. Hoćete li stenogram ovog razgovora odneti ruskom ili nekom drugom ambasadoru? - Nisam očekivala toliku debatu u javnosti. Ja sam sa ambasadorom Čepurinom imala ranije dogovoren sastanak kao novi predsednik Vlade i kao što sam se prethodno videla sa nemačkim, američkim, kineskim ambasadorom. Dala sam stenogram razgovora zato što je važno zadržati kontinuitet da predsednik Vlade bude otvoren i iskren prema svakom svom partneru. Nisam se pravdala. Bila sam otvorena i u intervjuima Blumbergu, i Sputnjiku i Bi-Bi-Siju. Želela sam da pokažem da stojim iza svake svoje reči, iako su neke moje izjave potpuno izvučene iz konteksta. Malo neobično, suprotno diplomatskoj praksi. Možda je bilo dovoljno da kažete da ste loše interpretirani? - Ja sam pragmatična osoba. Jedino mi je važno da strane o kojima sam pričala znaju šta sam ja tačno rekla. Da li je to trebalo uraditi po diplomatskom protokolu, nevažno je. Na fotografiji koja se pojavila u medijima je čestitka premijera Rusije koju mi je Čepurin uručio. Priča je mnogo manje zanimljivija od onoga kako je u medijima upakovana. Bune se tviteraši, kažu da su pisaće mašine po bolnicama, da policija unosi olovkom podatke, da na svakom šalteru traže kopije dokumenata. Kako napreduje digitalizacija? - Ono na šta se žale je elektronska uprava. Digitalizacija je više od toga, primena informacionih tehnologija i modernizacija u svim granama privrede - poljoprivredi, zdravstvu, energetici... Mislim da ide dobro, ali može bolje. To je jedini mogući put za Srbiju, da uhvatimo korak s četvrtom industrijskom revolucijom. Što se tiče elektronske uprave, drago mi je što ljudi sada obraćaju pažnju na to da li nešto pišu na papiru ili predaju na papiru jer do pre godinu dana niko se na to nije žalio. Mi smo ipak nešto promenili. To je sve trebalo da se uradi pre 10 ili 15 godina. U prvih 100 dana rada Vlade završićemo da privrednici više ne moraju da overavaju knjižice zaposlenih. Povezaćemo i matične knjige sa PIO fondom i, ono što je važno, biće vezane za birački spisak, pa će on automatski da se ažurira kako se ažuriraju matične knjige. Sa kakvom je misijom predsednik Srbije Alesandar Vičić otišao u posetu turskom predsedniku Redžepu Erdoganu, pročitajte OVDE. Izvor: Blic
