piše: Miroslav Lazanski Iznenadio sam se kada mi je policajac na pasoškoj kontroli na odličnom srpskom jeziku poželeo ugodan boravak u Rumuniji. Doveo sam to u vezu sa moja dotadašnja četiri boravka u Bukureštu: intervju sa načelnikom Generalštaba rumunske vojske generalom Vasilem Mileom 1983. godine, intervju sa predsednikom Rumunije Nikolajem Čaušeskuom u avgustu 1989, sa njegovim bratom generalom Ilejem Čaušeskuom iste godine u novembru, inače šefom Političke uprave rumunske vojske, i moj boravak na samitu NATO u Bukureštu 2008.
Mnogo toga se u međuvremenu promenilo, od vrlo istaknute uloge Rumunije u NATO-u do članstva u EU. Prvi utisak, aerodrom „Henri Koanda“, zapravo aerodrom „Otopeni“ kraj Bukurešta, modernizovan je i dosta je veći od „Nikole Tesle“.
Vreo julski dan, široki i besprekorno čisti bulevari glavnog grada Rumunije sa mnogo zelenila. I trg koji se 1941. zvao trg Adolfa Hitlera, 1948. trg Staljina, a danas trg Šarla de Gola. Tipično nemačka pivnica „Caru cu bere“ u ulici Stavropoleos broj 5 prepuna stranaca. Nemački kapital je ušao u Rumuniju, predsednik Rumunije je rumunski Nemac Johanis Klaus. U prvom krugu poslednjih predsedničkih izbora njegov protivkandidat Viktor Ponta imao je prednost od oko 10 odsto, da bi 14 dana kasnije Johanis Klaus ubedljivo pobedio. Diplomatski krugovi u Bukureštu kažu da je nemačka služba BND malo „intervenisala“ oko rezultata izbora. Ako je i istina, isplatilo se...
Rumuni su vrlo cenjeni u obaveštajnoj zajednici NATO-a, posebno u HUMINT operacijama, odnosno korišćenju ljudi na obaveštajnim zadacima. Informacije koje Rumuni daju Amerikancima, posebno oko Rusije, kvalitetne su i pravovremene. Ipak, sve to nije dovoljno za puno američko poverenje, pa tako rumunski oficiri, iako je Rumunija članica NATO-a, ne mogu da ulaze u američki deo baze u Deveselu gde su SAD izgradile sistem protivraketne odbrane „edžiz“ sa projektilima SM-3. U bazi u Deveselu je ukupno 220 Amerikanaca sa tri baterije po osam raketa SM-3, odnosno 24 lansera tih projektila, plus 20 raketa u skladištu. Kakvu bojevu glavu imaju te rakete, konvencionalnu ili nuklearnu, to Rumuni ne znaju. A domaćini su...
Amerikanci u Rumuniji koriste i aerodrom „Kolganiceanu“, tu je smešteno oko 3.000 američkih vojnika. Po bilateralnom ugovoru između Vašingtona i Bukurešta, SAD mogu da stacioniraju u Rumuniji do 3.500 vojnika na period do 90 dana.
Na teritoriji Rumunije stacionirane su i dve multinacionalne jedinice NATO-a: multinacionalna brigada sa komandom u Krajovi sa 2.500 vojnika, među kojima je 120 vojnika iz Poljske, po dva oficira iz Nemačke, Holandije i Portugala, dok većinu snaga čine 21. pešadijski bataljon „Plavi škorpioni“ i 26. pešadijski bataljon „Crni škorpioni“ rumunske kopnene vojske. Sadašnji načelnik Generalštaba rumunskih oružanih snaga general Nikolaj Ćuka bio je ranije komandant 21. bataljona.
Druga multinacionalna jedinica NATO-a u Rumuniji jeste Komanda divizije „Jugoistok“ sa sedištem u Bukureštu. Komandant je rumunski general Ujfuleanu, njegov zamenik je, naravno, Amerikanac. Komanda te divizije u razvoju broji trenutno 250 oficira, njih 200 su Rumuni, ostali su stranci. Divizija je odgovorna i za NFIU, odnosno za NATO snage – timove za integraciju, po 40 oficira, 20 su Rumuni, ostali su stranci.
Boravak 120 poljskih vojnika u Rumuniji u vezi je i sa boravkom 120 rumunskih vojnika u Poljskoj, tri baterije PVO sistema „erlikon“ u turnusu po šest meseci.
Ipak, glavna tema zapadne obaveštajne zajednice u Bukureštu ovih vrelih julskih dana jeste, navodni, tajni desant ruske pomorske pešadije na Zmijsko ostrvo 35 km istočno od delte Dunava, 45 km od rumunskog grada Sulina i 50 km od ukrajinskog grada Vilkovo. Ostrvce je veličine 17 hektara, 662 metra puta 440 metara. Navodno, tamo živi oko 100 ljudi. Ugovorom iz Andrijanapolja 1829. Rusija je anektirala to ostrvo, 1842. napravila svetionik, 1857. Turci osvajaju ostrvo, 1878. ostrvo prelazi pod upravu Rumunije, 1948. Rumunija predaje ostrvo Sovjetskom Savezu, ali dokument nisu ratifikovale ni Moskva ni Bukurešt. Ana Pauker, tadašnja ministarka spoljnih poslova Rumunije, insistirala je da se Zmijsko ostrvo preda Sovjetima i sporazumom vlada Rumunije i SSSR-a od 27. februara 1961. ostrvo je pripalo Sovjetskom Savezu, koji je tamo izgradio radarsku bazu, heliodrom i luku za brodove do osam metara gaza. Raspadom SSSR-a ostrvo se našlo u Ukrajini, no Rumunija je pokrenula spor pred Međunarodnim sudom pravde tvrdeći da to nije ostrvo već hrid koji je važan za razgraničenje na moru između Rumunije i Ukrajine. Međunarodni sud pravde prihvatio je da se radi o hridi, ali bez uticaja na pomorsko razgraničenje.
U vodama oko Zmijskog ostrva velika su nalazišta gasa i nafte. Sa Zmijskog ostrva kontroliše se raketama i manjeg dometa američka baza Deveselo i zatvara morski prilaz Ukrajini.
Zapadni obaveštajci u Bukureštu pustili su u opticaj vest da se bataljon ruskih specijalaca tajno iskrcao na Zmijskom ostrvu.
Niko to još nije potvrdio. Medijski spin u cilju nove satanizacije Moskve? Sa Zmijskog ostrva, jedinog ostrva u Crnom moru, nema signala... Izvor: Politika Kako je Egipat povratio vojno teritoriju koju je izgubio od Izraela, i kakve to veze sa Srbijom, čitajte OVDE.
