Piše: Stojan Mišić, psihoterapeut
Sve osobe imaju seksualne fantazije koje se razlikuju po strukturi i složenosti. Osoba koja tvrdi da nema fantazije verovatno ima predstavu, to jest fantazmatsku strukturu. Ona zna šta je uzbuđuje i šta želi ali fantazija nije u dovoljnoj meri razvijena da bi dobila oblik priče. Svaka fantazija, kako je govorio Frojd, sadrži element ispunjenja želje. Bez zadovoljenja želje ne bismo dostigli vrhunac. Međutim, funkcija seksualnih fantazija daleko je šira nego što nam se na prvi pogled čini.
U trenucima anksioznosti, depresivnih epizoda ili drugih problema, seksualna fantazija nam nudi brzo fizičko, ali i psihološko rasterećenje, koje se najčešće javlja nakon masturbacije i doživljavanja orgazma. Fantazija nam omogućava da flertujemo sa onim od čega strepimo u stvarnosti i da eksperimentišemo sa seksualnim mislima. One predstavljaju film koji je sniman samo za jednu osobu. Osoba koja fantazira je u isto vreme i reditelj, i scenarista, i osoba zadužena za kasting koja odlučuje ko će biti glavna zvezda u filmu.
Ponekad primarna funkcija seksualne fantazije može biti izražavanje dubokog, neobrađenog i neprerađenog psihološkog konflikta. Kakva će ta fantazija biti, zavisi od kreativnosti i mašte onoga koji fantazira, ali pre svega od detinjstva, psiho-socijalnog razvoja, emocionalne zrelosti i stanja, kao i od seksualnog razvoja i života uopše. Disfunkcionalni odnosi u porodici i/ili izražena dominacija jednog od roditelja dobar su početak za analizu seksualne fantazije. Pogledajte OVDE kako gledanje filmova za odrasle utiče na žene. Izvor: Psihoverzum
