Pravda

„U isto vreme, verujem da je od svog govora u Minhenu 2007. godine izazvao Sjedinjene Američke Države, njihovu moć i koncept unipolarnog sistema. On predlaže svet ravnoteže, svet više centara moći. To je njegov cilj“, ističe američki režiser za "Danas". Komentarišući odnose Srbije i Rusije, Stoun kaže da su veze između Srbije i Rusije jako stare, ali se ograđuje da specifičnosti tih odnosa ipak ne poznaje najbolje. On je precizirao da kada govori o Zapadu obično govori o Americi, jer je ona centar svih tih aktivnosti. „Govorimo o Zapadu, ali druge zemlje nemaju slobodnu volju. NATO kontroliše Evropu. I kao što kaže Putin, ti ljudi nisu saveznici već taoci. Zašto? Na njihovoj teritoriji se nalazi nuklearno oružje i može se koristiti samo po volji Amerikanaca. To nema veze sa Britancima, Francuzima, Italijanima… Šta se dešava u kampu Bondstil na Kosovu? To je jedna vrlo ozbiljna ogromna vojna instalacija. To je ozbiljna stvar. Mi smo velika imperija, a to niko ne govori“, kaže Stoun. Veliki deo filma čine Stounovi razgovori sa Putinom o situaciji u Ukrajini, i posebno na Krimu. Ali i tokom takvih tema, režiser ne dovodi u pitanje Putinov stav, čak ni kada su u pitanju etnički zasnovani referendumi. „Nije bilo nikakvih nemira na Krimu u poređenju sa drugim delovima Ukrajine. Zašto? Da je bilo nezadovoljnih rezultatima referenduma, to bi se dosad pokazalo. Kosovo se dogodilo i pojavila se ideja na Zapadu da autonomija treba da postoji. Šta misli Zapad, zašto bi autonomija trebalo da postoji? Kosovo se odvojilo i Srbija nije imala nikakve veze sa tim. Krenuli su svojim putem. Ova situacija je nastala tako što je krimski parlament koji postoji po svim ukrajinskim zakonima glasao za referendum. I taj referendum se dogodio. Putin sam kaže da su to ljudi sa Krima želeli. U to vreme je postojao veliki strah na Krimu da će se nova vlast obračunati s njima. Strahovali su da će nasilje doći do njih. To je zanimljiva priča. Pojavilo bi se nasilje da je zaista bilo problema“, smatra Stoun, dodajući da ne zna dovoljno o odnosima unutar Bosne i Hercegovine da bi mogao da govori o tome u poređenju sa referendumom u Ukrajini. On smatra da je Putin bio „nevin“ prvih godina svoje vladavine kada su u pitanju odnosi sa SAD, te da se probudio negde 2006. godine, da bi godinu dana kasnije svojim govorom u Minhenu pokazao šta želi. „Ne sećam se da je iko u Americi išta pisao o tom govoru, a on je gotovo kao manifest. Putin kaže da svet više ne može da bude unipolaran. Mora da postoji više centara moći. On to govori sve vreme, ali ga niko ne sluša. On ističe da moramo da imamo mir. U Americi svi žive od danas do sutra. Tramp tvituje šta se događa u tom trenutku, i sve vesti su dnevni događaji, ali Putin govori kako treba gledati u 20-50 godina u budućnost. To treba državi — vođa koji razmišlja o budućnosti. Ne vidim da toga ima na Zapadu. Zapad se ponaša kao bogati pijani bankrotirani milijarder koji živi od danas do sutra. Sada ćemo pozajmiti pare, a sutra ćemo da razmislimo kako ćemo da ih vratimo“, zaključio je Stoun. Američki režiser je predstavio je na 23. Sarajevo film festivalu svoj novi film „Intervju s Putinom“. Intervju je izazvao veliko interesovanje gledalaca, pa je na osnovu njega objavljena i knjiga, u koju su ušli i delovi teksta koji nisu stali u četvorosatni film. Knjiga će se uskoro naći na kioscima u Srbiji. U ukrajinskom mestu Očakovo, koje se nalazi nadomak Krima, SAD prave novu vojno-morsku bazu, a kakva je, za sada, reakcija Rusije, pročitajte OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com