Pravda

Govoreći o Memorandumu SANU iz 1986. godine on je istakao da je satanizovani dokument srpskih akademika bez ijednog valjanog razloga od strane svih srpskih neprijatelja okarakterisan kao ideološka platforma Miloševićeve politike, dok je njegova suština bila upozorenje da Srbija kasni u demokratizaciji društva. Poredeći period od Memoranduma do danas, duži do 30 godina, Dikić je istakao da je SANU postupila odgovorno, predlažući kao rešenje demokratizaciju društva u celini, dok Akademija danas ćuti, iako je ono vreme po nju i njene članove bilo daleko represivnije i teže. Pouka „Hrestomatije srpskog stradanja“ je da su naši preci stradali i borili se za tuđe interese, da su im zbog neodgovornih političkih elita kao izbor ostajale dve opcije, ili „Ruska gubernija“ ili kolonija Zapada, iako su krvlju plaćali ideal zvani sloboda. Kroz decenije doživljavali smo samo poraze, rukovođeni „kulturom“ nekažnjivostii neodgovonosti za odluke političara, koje su nas skupo koštale i koje ni danas ne zovemo pravim imenom – porazima. Gubljenje srpskih zemalja zarad očuvanja Jugoslavije i pad standarda, koji nas je na lestvici suseda doveo na poslednje mesto, iza Makedonije, BiH ili Crne Gore, prvi put u novijoj istoriji, što još uvek nije tema unutrašnjeg državnog dijaloga, istakao je Dikić na TV HelmCast. Izjašnjavajući se o „unutrašnjem dijalogu o KiM“ koji je nedavno pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Dikić je istakao da je tema tog dijaloga  budući odnos dveju država. „Nijedan zakon izglasan u Beogradu ne važi na Kosovu i Metohiji. Kosovo je nezavisno. Kad kažem nezavisno, mene ne zanima preambula Ustava, to je samo mrtvo slovo na papiru. Mene zanima da zakon koji je izglasan u Beogradu bude primenjivan u Đakovici,  Uroševcu, Dečanima, tada ću znati da mi živimo u istoj državi. Ako toga nema, ako nijedan dinar ne uđe u budžet Srbije, onda mi nismo ista država. Ako nijedna „pokrajinska“ institucija ne koordinira sa centralnom vlašću u Beogradu, nismo ista država. Dakle, Kosovo je nezavisno od Srbije. Nažalost. Da li mi možemo da se borimo za promenu tog statusa, otvoreno je pitanje. Možemo da se borimo. Možemo zamrznuti konflikt. Ali moramo da budemo svesni posledica toga“ – rekao je Dikić. U nastavku emisije, koja je, sudeći po oprečnim komentarima, izazvala različite reakcije gledalaca, Dikić je ponudio moguća rešenja dijaloga: „Prva tačka tog dijaloga treba da bude zaštita preostalih Srba koji su ostali tamo. Vraćanje Srbije na Kosovo bila bi poslednja tačka tog dijaloga, da se ja pitam, jer ova generacija nije za to spremna, ni sposobna. Ono što mi možemo da uradimo je zaštita Srba na Kosovu, povratak Srba na Kosovo, funkcionisanje srpske zajednice unutar kosovskog društva, zaštita istorijskog nasleđa na području Kosova i Metohije i rešavanje imovine države Srbije na KiM. To su tačke koje su otvorene za dijalog. Ovo je ono što moramo i što smo dužni svojim građanima. Ne možemo na Kosovu i Metohiji praviti srpsku Gazu niti koncentrovane logore s bodljikavom žicom. Ako nemamo naroda tamo, nemamo ni državu“ – zaključio je gost TV HelmCast Aleksandar Dikić. Kako je Vučić već izbrisao Srbiju na Kosovu i Metohiji saznajte OVDE. Izvor: Pravda/HelmCast