- Nećemo ništa oktroisati, bez obzira na većinu koju imamo. Ili ćemo imati širok konsenzus ili nećemo ići u to - kazao je Vučić novinarima prilikom obilaska radova u Grdeličkoj klisuri
Govoreći o ustavnim promenama, Vučić je pre desetak dana, gostujući u jednoj TV emisiji, kazao da bi u slučaju da se ne promeni najviši pravni akt zemlje, evropski put Srbije mogao da bude zaustavljen, ali da, po svemu sudeći, u Srbiji nema dovoljno snage za to.
- Ukoliko ne budemo imali snage da promenimo Ustav, a u ovom trenutku izgleda da nemamo dovoljno snage, onda će i naš evropski put da bude zaustavljen. Oni koji hoće da ga menjaju, oni bi ustvari da Srbija nestane s Kosova, a oni koji neće da ga menjaju, oni bi da sve ostane kao što je danas. U tom začaranom krugu, vi ne možete da pronađete rešenje - rekao je Vučić, istakavši da mu ne pada napamet da Ustav donosi uz malu većinu u Narodnoj skupštini.
Šta je sporno?
Šta je to sporno kada je u pitanju ova izmena, i kako to “nemamo snage”, ako vladajuća većina i stranka, na čijem čelu je Vučić, ima ozbiljnu većinu u parlamentu? Zašto se insistira na "širokom konsenzusu"?
Promena Ustava, kada je reč o akcionom planu, odnosi se na pravosuđe, odnosno na izlazak izvršne i zakonodavne vlasti iz pravosuđa, i izbor sudija i tužilaca van Skupštine Srbije.
- Kosovo jeste politička tema, ali ne mora nužno biti deo ove promene - kaže za “Blic” koordinator radne grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 23.
Podrška građana neophodna
- Kada je reč o političkoj snazi, za promenu Ustava je potrebna dvotrećinska većina, što je manji problem, jer nakon toga sledi referendum koji možda može da koči proces s obzirom na to da je potrebno da na njega izađe 50 odsto građana, i da 51 odsto od tog broja izglasa promenu. Vrlo je moguće da je upravo tu problem - kaže Antonijević.
Kako navodi, jedan broj građana Srbije nije svestan koliko je vladavina prava važna za njihove živote.
- Zato političari, sa svim svojim resursima i medijima, treba da podignu njihovu svest i traže podršku za promenu - kaže on.
Nešto drugačije viđenje ima politički analitičar Dragomir Anđelković, koji kaže da ne veruje da će Vučić imati veliki problem ukoliko bude želeo da menja samo deo koji se odnosi na pravosuđe. Možda bi, kaže, moglo da se desi da opozicija opstruiše proces, pa se sve prolongira. Međutim, ako izmene budu podrazumevale i preambulu o Kosovu, problem bi mogao da postoji.
Upozorenje EU
- Ovo je možda i poruka evropskim partnerima, neka vrsta upozorenja da, ako hoće stabilnu Srbiju na Balkanu i kasnije u EU, Unija mora da pokaže dobru volju i eventualno da nešto zauzvrat.
Prema viđenju naprednjaka, problem o kome Vučić priča je u “našoj poslovičnoj podeljenosti oko svega i svačega”. Kako za “Blic” kaže potpredsednik SNS Milenko Jovanov, teško je pronaći temu, čak i van politike, o kojoj nisu formirana dva nepomirljiva stava i “iskopani rovovi iz kojih, oni koji su ih kopali, niti žele, a često i ne mogu da izađu.
- LJudi ne žele da uđu u tuđe cipele, saslušaju tuđe argumente, razmisle o svojim stavovima, rigidnost i tvrdoglavost se prikazuju kao vrlina, a uz takve “vrline” dogovor se ne postiže. Ustav je pitanje oko koga je potreban najširi mogući dogovor. Mi sami sebi treba da odgovorimo kako želimo da nam država izgleda i zato apsolutno podržavam stav predsednika Vučića da, ako atmosfera u društvu bude i dalje ovakva, ta tema i ne bude otvorena, jer nije poenta da dobijemo oktroisani Ustav, nego akt koji se temelji na najširem dogovoru koji će dugo da traje - priča Jovanov.
SPS ne beži od odgovornosti
Bezrezervna podrška za promenu Ustava Vučiću stiže i od koalicionih partnera socijalista koji, kako kaže potpredsednik SPS Novica Tončev, ne beže od te obaveze i odgovornosti.
- Socijalisti mogu svojim glasačima da objasne zašto je promena Ustava važna, ali druge stranke to ne mogu, jer treba da sednu za sto sa Vučićem i Dačićem. Problem je u tome što za ustavne promene trenutno ne može da se napravi širi politički front i konsenzus, kao što je to pošlo za rukom Vojislavu Koštunici 2006. godine. Sadašnja opozicija ovu temu vidi kao polaznu tačku za konfrontaciju sa Vučićem i mogućnost da dobiju neki glas više na narednim izborima - kaže Tončev.
Kako navodi, ko god se aktivno bavi politikom mora da preuzme odgovornost za budućnost države, "bez zabadanja glave u pesak".
Šta se menja?
Kako se sve češće može čuti, promena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, najverovatnije neće biti i jedina ustavna promene, jer se sve glasnije govori i o preambuli o Kosovu, ali i promeni broja poslanika, a možda i načina izbora predsednika Srbije.
Kost u grlu mogle bi da budu i odredbe o primatu evropskog zakonodavstva nad domaćim. Pogledajte OVDE koja je bila najveća Miloševićeva greška. Izvor: Blic
