Beograd i Moskva nikada nisu bili u boljim odnosima. Od međusobne saradnje i podrške kada je reč o Kosovu i Metohiji do ekonomske, vojne i kulturne razmene, pa zato i ne čudi veliki broj međusobnih sastanaka najviših državnih funkcionera u poslednjih nekoliko godina.
Na pitanje da li će predsednik Putin uskoro još jednom posetiti Srbiju Sergej Železnjak za navodi:
- Želja srpskog naroda i rukovodstva Srbije da predsednika Rusije dočeka u bratskoj i gostoljubivoj srpskoj zemlji Moskvi je poznata i shvatljiva. Od mnogih mojih prijatelja iz Srbije sam lično čuo kako u Srbiji poštuju i vole Vladimira Putina i sa kakvim uzbuđenjem primaju informacije o njegovom dolasku. Želeo bih i da istaknem važnost ličnog poverenja koje postoji između predsednika Putina i predsednika Vučića - objašnjava Železnjak, pa nastavlja:
- Lideri naših zemalja su se do sada sreli deset puta, što potvrđuje visok nivo rusko-srpske međudržavne saradnje, koja potvrđuje bratske odnose između naših naroda. Što se tiče datuma eventualne posete, to pitanje treba razmatrati polazeći od izuzetno gustog rasporeda rada predsednika Rusije zbog napete aktuelne međunarodne situacije i predstojećih krupnih političkih događaja u Rusiji i svetu. Siguran sam da će srpski narod sa oduševljenjem i radošću prihvatiti dolazak Vladimira Putina u Srbiju u bilo koje vreme.
A o tome kako Moskva gleda na inicijativu o zajedničkoj srpskoj deklaraciji visoki funkcioner Jedinstvene Rusije kaže:
- Proces pripreme deklaracije o zajedničkom i objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju minimuma nacionalnih principa za opstanak i očuvanje srpskog naroda od strane Srbije i Republike Srpske, koji je pokrenut 4. avgusta u Novom Sadu, ima mnogo čega što je zajedničko sa razvojem koncepcije ruskog sveta. Krajem 2006. godine predsednik Putin je kao sastavne delove „ruskog sveta” izdvojio „ruski jezik” i „rusku kulturu”. Sadašnje diskusije koje se vode u srpskom društvu o potrebi obnavljanja srpskih nacionalnih tradicija, kulture i jezika, kao i o podršci ćirilici imaju poseban značaj, jer te komponente predstavljaju osnovu identiteta naroda. Ruski i srpski civilizacioni kodovi imaju zajedničke korene duhovnosti, pismenosti i kulture. Mi u toj oblasti imamo veliko iskustvo, koje smo stekli u najnovijoj istoriji i koje smo spremni da podelimo sa našom srpskom braćom. Osim toga, smatram da ovi poduhvati zaslužuju podršku na nivou međupartijske i međuparlamentarne saradnje. Naravno, Crna Gora je neizbežna tema u razgovoru sa Železnjakom, pogotovo kada se uzme u obzir da je Podgorica bez referenduma stupila u NATO, a nakon toga okrivila Moskvu za organizaciju takozvanog državnog prevrata. - Farsa tobožnjeg pokušaja državnog udara u Crnoj Gori, kao i uz pomoć zapadnih savetnika na brzinu izmišljeni planovi osvajanja skupštine i uklanjanja predsednika vlade Đukanovića izazivaju nedoumicu i mračne paralele sa paljenjem Rajhstaga 1933. godine od nacionalsocijalista, koje je imalo za cilj uspostavljanje diktature Hitlera u Nemačkoj. To je tada bila strašna tragedija nemačkog naroda i uvod u katastrofu Drugog svetskog rata. Ono što se sada dešava u Crnoj Gori po varvarskoj grubosti i gluposti vlasti više podseća na farsu nego na tragediju. Sa druge strane, političke represalije i držanje političkih zatvorenika pod stražom vraća nas u surovu realnosti i tera nas da se ozbiljno zamislimo o onome što sadašnja vlast u Crnoj Gori radi. Što se tiče „obrasca uspeha” za crnogorsku opoziciju, odluka je na njima, mada je, po mom mišljenju, sve veoma jednostavno. Naivno bi bilo pretpostaviti da će izvršavanje instrukcija zapadnih zvaničnika omogućiti pobedu opozicije. Zbog toga bi trebalo obratiti pažnju na ono što opoziciji savetuju predstavnici SAD i EU, ne igrati kako oni sviraju, već postupati sasvim drugačije. Shodno tome, bilo bi logično i opravdano da opozicija nastavi da bojkotuje Skupštinu, da zahteva održavanje prevremenih parlamentarnih izbora i da ne prihvati separatne pregovore i dogovore sa Demokratskom partijom socijalista. Pri tome se nadam da je opozicionim snagama jasno da su pokušaji jedne opozicione partije ili bloka da zauzme mesto DPS-a unapred osuđeni na propast. To potvrđuje izborna kampanja i rezultati izbora u oktobru 2016. godine. Samo isticanje zajedničkog kandidata opozicije na predstojećim predsedničkim izborima u 2018. godini može da obezbedi prednost, koja je potrebna za pobedu, što nije slučaj ako opozicione partije i blokovi izađu sa raznim kandidatima. Trenutno se vodi dosta oštra polemika između Demokratskog fronta i Demokrata Bečića. Od toga, koliko će brzo ta dva najveća opoziciona subjekta uspeti da pređu put od konfrontacije do dijaloga i da se efikasno dogovore, umnogome zavisi uspeh celokupne predstojeće izborne kampanje. Tim pre što su se za ujedinjenje već izjasnili ostali opozicioni lideri, kao što su Danilović i Abazović. Nesumnjivo je da su za smenu nepopularnog i kompromitovanog Đukanovića, koji je svoju ulogu već odigrao, Amerikanci kao svog favorita pripremili Duška Markovića, što može da dovede do neslaganja i u okviru samog DPS. Međutim, samo ujedinjena opozicije može da uspešno iskoristi neslaganja klanova DPS. Pogledajte OVDE kako je Zorana Mihajlović osula paljbu po Kinezima. Izvor: Alo
