Kako navode, uslovi i procedura prisluškivanja obuhvaćeni su u dva člana zakona - jednom koji se odnosi na počionioce krivičnog dela i drugom koji se odnosi na uslove i procedure za presretanje komunikacija u cilju zaštite bezbednosti i odbrane zemlje, pod kojim se najverovatnije može podrazumevati eventualno "zakonsko" presretanje komunikacija predstavnika drugih zemalja.
U tom slučaju, kako predviđa Član 29. tog zakona, sud može da naredi praćenje komunikacija kada postoji osnovana sumnja da se priprema zločin protiv države, protiv oružanih snaga države ili protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
"Osim u slučajevima iz stava 1 ovog člana, sud može da naredi praćenje komunikacija u slučajevima kada se priprema, podstiče, organizuje ili učestvuje u oružanom napadu na Republiku Makedoniju ili u slučaju onemogućavanja njenog sistema bezbednosti da obavlja svoje funkcije, a kada na drugi način nije moguće obezbediti podatke za takve aktivnosti ili ako je njihovo obezbeđivanje povezano sa velikim teškoćama da se spreči krivično delo, oružani napad ili onesposobljavanje bezbednosnih sistema", navodi se zakonu.
Naredbe za prisluškivanje mogu da izdaju ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane ili lice koje su oni ovlastili, a zatim se taj zahtev dostavlja javnom tužiocu, koji ga zatim predaje sudiji Vrhovnog suda, koji može da izda naredbu za prisluškivanje.
Sudija može da dozvoli presretanje komunikacija ne duže od šest meseci, piše u zakonu.
Srbija je nedavno povukla svo osoblje iz ambasade u Skoplju, a takvu odluku su, navodi agencija, srpske vlasti donele zbog dokaza o "ofanzivnim aktivnostima protiv organa i institucija Srbije u Makedoniji".
Makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov izjavio je juče da makedonska vlada niti je imala nameru, niti je naredila obaveštajne aktivnosti protiv ili na štetu niti jedne države, uključujući Srbiju".
Pročitajte OVDE zašto nemački mediji kažu da je kriza sa Makedonijom već viđena predstava Srbije?
Izvor: Tanjug
