Pravda

On je istakao i da Srbija treba da nađe način kako da vrati vlasništvo nad prodatim izvorima pijaće vode. - Pijaća voda je najvažniji resurs na planeti i svako ko je poseduje i sačuva spasiće stanovništvo od iscrpljivanja, pa i rizika nestajanja. Druga prednost jeste što ćete moći i drugima da pomognete ako imate neki višak. Dakle, rasprodaja pijaće vode ravna je nacionalnoj katastrofi i mislim da bi trebalo da nađemo način kako to da vraćamo koliko god je moguće, rekao je Trivan za današnju Politiku. Srbija, upozorio je, ne raspolaže neograničenim količinama pijaće vode i ne leži na prevelikom broju izvorišta i rezervi. Komentarišcuhi zagađenost pijaćih voda i prodaju izvora strancima u proteklih deset i više godina, Trivan okrivljuje one koji su prodavali izvore pijaće vode navodeći da se razmere tih privatizacija još ne vide dovoljno, ali da će se prave posledice videti kada nastane doba nestašice vode. - Sada smo upravo na pragu tog perioda. Klimatske promene su na delu i zato nas pogađaju poplave i suše, što sve zajedno negativno deluje na pijaće vode. Oni koji su prodavali izvore, prodali su nacionalni resurs koji predstavlja pitanje našeg opstanka. Mnogi ratovi koji se u ovom trenutku vode u svetu, vode se upravo zbog pijaće vode, ukazao je Trivan. Trivan je dodao da su ekologija i ekološka bezbednost dobili najvažnije mesto u vođenju politike mnogih država. - Moglo bi se reći da je to nova filozofija, gde se smatra da armije više nisu glavno sredstvo prinude, već su ekološki standardi postali glavna „batina“ u svetskim odnosima. Nametanjem standarda, kao što je ograničavanje emisije gasova, ili bilo čega drugog, predstavlja kontrolu nad jednom nacijom. Ekologija je već postala sredstvo za ovu kontrolu, rekao je Trivan. On je, istovremeno, izrazio uverenje da je za Srbiju, u pregovorima sa EU, najvažnije poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama. - Ako nemate dovoljno dobar vazduh ili pijaću vodu, onda nema ni opstanka. Dakle, to je najvažnije i najkomplikovanije pitanje u formalnopravnom smislu. Toliko da i sami Evropljani kažu da to poglavlje obuhvata čak trećinu ukupne legislative. Zbog takve obimnosti je i najskuplje, rekao je Trivan. Na pitanje koliko je Srbiji potrebno novca za uređenje te oblasti, Trivan je rekao da očekivani okvir investiranja u podizanje kvaliteta životne sredine i njenog očuvanja iznosi oko 15 milijardi evra. - Rok zavisi od toga koliko ćemo brzo moći da obezbeđujemo srestva i menjamo standarde. Lično verujem da to ne može da bude period kraći od 25 do 30 godina, rekao je Trivan. Pre svega, naglasio je, potrebno je investirati u preradu otpadnih voda. - Za to treba da uložimo oko pet milijardi evra. Potom dolaze upravljanje komunalnim otpadom i briga o istorijskom otpadu, kao i rešavaje opasnog otpada. I, naravno, deponije. Za dobar deo od 26 predviđenih regionalnih deponija već postoje planovi, ali nas tek čekaju velika ulaganja, rekao je Trivan. On je podsetio da je za upravljanje otpadnim vodama EU do 2020. godine predvidela za Srbiju 160 miliona evra pomoći. Govoreći o nedavnoj poseti Americi, podsetio je da je imao niz susreta i skupova koji su se ticali životne sredine i mogućnosti ulaganja u Srbiji dodajući da postoji ozbiljno interesovanje tamošnjih kompanija, posebno u državni Merilend, da investiraju u Srbiji. - Zainteresovani su za preradu otpadnih voda, komunalni otpad, kao i mnoge druge oblasti. A to je ono što prestavlja i naše najveće potrebe. Dogvor je da jedna američka privredna delegacija poseti Srbiju dok raja godine i da razgovaramo o vrlo konkretnim investicijama, rekao je Trivan. A kako stoji situacija sa zakonom koji treba da reguliše rasprodaju srpskog poljoprivrednog zemljišta, pogledajte OVDE. Izvor: Tanjug