Vlada Moldavije traži od Ujedinjenih nacija pomoć za povlačenje ruskih vojnika iz Pridnjestrovlja. Predsednik ove nepriznate republike Vadim Krasnoseljski je izjavio da povlačenje mirotvorca vodi direktno u rat. Pošto se, prema odluci Ustavnog suda Moldavije, Pridnjestrovlje smatra okupiranom teritorijom, to znači da može biti upotrebljena sila kako bi se preuzela kontrola nad njim.
Zasad situaciju smiruje predsednik Moldavije Igor Dodon, koji se ne slaže sa politikom svoje vlade, koja je okrenuta Zapadu i traži da ruski vojnici ostanu prisutni do rešenja pridnjestrovskog konflikta.
„Uzimajući u obzir stanje u ovom regionu, mislim na rusko-ukrajinske odnose, odnose između Rusije i Zapada, pre svega kroz NATO, položaj na lokalnom nivou između predsednika Dodona i parlamentarne vrhuške, i ne samo prema njemu, ne isključujem pojavu političkog iznenađenja. To značajno komplikuje situaciju. Niko ne može da garantuje da neki političar, sa ingerencijama ili bez, neće uzviknuti: ’Pali!‘“, kaže ruski politikolog Boris Podoprigora.
Dodon je priznao da postoji scenario o kom se sve češće govori i koji predviđa raspoređivanje stranih vojnika na Dnjestru, najverovatnije iz NATO snaga, kako bi se pojačalo vojno prisustvo Zapada u regionu. Naravno, krajnji cilj Alijanse nije da se, navodno, zaštiti moldavski narod, već da se još jednom isprovocira Rusija i stvori nova zona nestabilnosti.
„Možda su moldavski političari koji se drže antiruske linije i zainteresovani da Pridnjestrovlje postane krvava rana jer će biti stvorena mogućnost da se Rusija još jednom postavi na stub srama. Ne mogu da zamislim da će Pridnjestrovlje ustuknuti. Tamo (u Moldaviji) postoje vruće glave, ali tamo ima i dosta realista koji govore kako sadašnje stanje stvari nije sasvim prirodno, ali je bolje od onoga što bi moglo da nastane u sadašnjoj geopolitičkoj realnosti“, smatra Podoprigora.
Ekspert podseća da se na teritoriji Pridnjestrovlja nalazi operativna grupa ruske vojske koju čini svega 300 ljudi i čiji glavni zadatak su mirovna misija i zaštita skladišta sa municijom.
„Nije stvar u našim mirovnjacima, već u 350-400 hiljada stanovnika Pridnjestrovlja koji, makar ih ubili, ne žele da budu građani Moldavije, a ni Rumunije, jer je to tako pomešano stanovništvo — Rusi, Ukrajinci i Moldavci — vaspitano na ruskoj kulturi. Takvih je više od 70, ako ne i 80 procenata, dakle ne može se izbeći značajan konflikt. Neće imati značaja ako se 300 naših mirotvoraca povuče, jer tamo postoji velika želja za životom iz vremena SSSR-a“, objašnjava on.
Ako se Moldavija odlučila za vojni scenario rešavanja pridnjestrovskog problema, mogla bi da prouči slučaj Gruzije iz 2008. godine. Podsetimo, tada je gruzijska vojska napala ruske mirotvorce u Južnoj Osetiji, što je izazvalo odmazdu Rusije. Za pet dana Gruzija je ostala bez dve oblasti — Južne Osetije i Abhazije.
„Malo ko zna da je do početka avgusta 2008. godine gruzijska strana više puta govorila isto: pogledajte, situacija je toliko komplikovana da svaka varnica može dovesti do toga da Južna Osetija, a za njom i Abhazija požele samostalan put razvoja. Kao da su nagoveštavali da će se nešto desiti. Formalno, gruzijski predstavnici su klimali glavom i pokazivali da oni sve razumeju i da je to stav i tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija. A vidite šta se desilo. Daleko sam od misli da u Moldaviji može da se desi nešto slično kao u Gruziji. Međutim, iskustvo iz 2008. godine dovodi na zaključka da se sa takvim stvarima ne sme igrati. Možemo na različite načine da se odnosimo prema političko-diplomatskim nijansama, ali ne možemo da zaboravimo da je veliki broj ljudi poginuo — i civila i gruzijskih vojnika i, naravno, naših vojnika. Želeo bih da verujem da će se moldavske vlasti, koje sebe smatraju odgovornim za sudbinu svoje zemlje, zainteresovati za iskustvo gruzijskih kolega“, savetuje Podoprigora.
Moldavija ima još jedan ozbiljan teritorijalni problem — južnu autonomiju Gagauziju. Ona je još 2014. godine organizovala referendum o ulasku u Carinsku uniju. Tom prilikom je 95 odsto stanovnika ovog specifičnog regiona čije većinsko stanovništvo čine Gagauzi, jedini narod turanskog porekla koji ispoveda pravoslavnu veru, glasalo za ulazak u ruski savez. U moldavskom Ustavu se nalazi tačka kojom se Gagauziji daje pravo na izlazak iz zemlje u slučaju da Moldavija izgubi suverenitet.
„Situacija u Gagauziji je takva kao da ljudi čekaju velikog načelnika iz Moskve da reši problem sa lokalnim činovnicima i zavede red. Tamo nema mirotvoraca, ali većinsko raspoloženje tih ljudi iz obrazovnog sloja jeste da su im roditelji živeli tako da im se može zavideti, a pogledajte danas. Sa žaljenjem konstatujem da ne mogu da isključim mogućnost vojnih akcija protiv Pridnjestrovlja, koje će se odraziti i na Gagauziju. To bi bila spontana reakcija, a ako Kišinjev želi mirnu budućnost, čini mi se da to treba da uzme u obzir“, kaže ekspert.
Rusija je na lep način zamolila Moldaviju da odustane od svoje namere da na Generalnoj skupštini UN narednog meseca pokrene temu povlačenja stranih vojnika sa svoje teritorije. Da li je to doprlo do mozga moldavskih zvaničnika, saznaćemo uskoro.
Podsetimo, Pridnjestrovlje je tražio izlazak iz sastava Moldavske SSR još pre raspada Sovjetskog Saveza strahujući da će se na talasu nacionalizma Moldavija ujediniti sa Rumunijom. Posle neuspešnog pokušaja moldavskih vlasti da na silu reše problem 1992. godine, Pridnjestrovlje je postalo teritorija koja se praktično ne nalazi pod kontrolom Kišinjeva. Pitanje ujedinjenja Moldavije i Rumunije je aktuelnije nego ikad, čak se navodi i 2018. kao godina kad bi do toga moglo da dođe. Međutim, to sigurno neće proći bez velikih potresa u regionu. Pogledajte OVDE kako su zaratili Bajden i Tramp. Izvor: rs.sputniknews.com
