Evropska unija je krajem jula pokrenula pravni postupak protiv poljske desničarke vlade zbog novog zakona za koji Brisel strahuje da će potkopati nezavisnost sudstva.
Komisija je 26. jula Poljskoj dala rok od mesec dana da reši pitanje problematične reforme, i odgovori Komisiji kako planira da to izvede na demokratski način.
Ipak, Varšava na to nije odgovorila u datom roku.
“Koliko sam ja upoznat, još nismo dobili odgovor“, naveo je portparol Evropske komisije za AFP.
Poljski ministar spoljnih poslova Vitold Vaščikovski naveo je da “s obzirom na to da krajnji rok pada na praznik, biće prebačen na prvi radni dan nakon toga“.
Dodao je i da će odgovor biti poslat, ali njega, “prvog radnog dana“, još nema.
Tenzije između Brisela i Varšava rastu i kako EU u Varšavi vidi “sve veću pretnju“, ne samo za demokratske standarde u Poljskoj već u celoj Uniji.
“Evropska komisije je pružila ruku Poljskoj i apelovala da zaustavi usvajanje tih zakona u parlamentu. Nismo uspeli do kraja, ali cenimo to što je predsednik Poljske Andžej Duda stavio veto na dva (od tri) zakona te reforme”, rekao je pre mesec dana potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans.
On je tada zapretio da EU može da pokrene član 7. Sporazuma EU po kojem članica u kojoj je narušena pravna država i demokratija može da bude kažnjena čak i oduzimanjem prava glasa u EU.
To je najstroža kazna koju EU može da propiše nekoj članici i dosad još nije bila korišćena. Na tu kaznu upozorio je i predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker ako se Varšava “ne dovede u red”.
Duda je uspeo pretnjom veta da ublaži jedan od najspornijih paragrafa reforme po kojem bi do sada autonomni sudijski savet koji su birale sudije, a koji po Ustavu nadzire nezavisnost pravosuđa, prostom većinom mogli ubuduće da izaberu poslanici vladajuće poljske stranke Pravo i Pravda.
"Preživećemo tih mesec dana", kazao je ironično lider poljske vladajuće stranke Pravo i Pravda Jaroslav Kačinjski. Dodao je da EU nije u stanju da se “jednoglasno dogovori da kazni Poljsku”.
Paljbu na Varšavu osuo je nedavno i predsednik Francuske Emanuel Makoron.
“Poljska je zemlja koja je odlučila da ide protiv evropskih interesa na mnogim poljima”, rekao je Makron.
Dodao je da je Evropa izgrađena na slobodama koje Poljska krši i da ta zemlja plasira sebe na “margine evropskog bloka u budućnosti”.
Makron je ubrzo dobio diplomatski neuobičajeno oštar odgovor. Poljska premijerka Beata Šidlo je odbacila izjave Makrona kao “arogantne“.
“Možda njegove arogantne izjave proizilaze iz političkog neiskustva, što primam s razumevanjem, ali očekujem da će brzo nadoknaditi te mane i biti uzdržaniji”, rekla je ona.
Najduža rasprava između EU I Poljske je ona o migrantima: Hoće li i koliko migranata Poljska može i želi da prihvati.
Ona to ne želi da uradi po pravilima EU, a u junu je Evropska komisija pokrenula postupak protiv Poljske, Mađarske i Češke zbog “nepreduzimanja neophodne akcije u rešavanju migrantske krize”.
Nedavni brutalni zločin je samo još jedan od povoda da Poljska očvrsne svoj stav u vezi sa migrantima. Mladi poljski bračni par napadnut je u Riminiju, a žena je silovana pred očima muža.
Zamenik poljskog ministra pravde Patrik Jaki zatražio je vraćanje smrtne kazne i mučenja prilikom saslušavanja takvih nasilnika.
“Eto vam vaši imigranti. Hoćete ih u Poljskoj? Samo preko mene mrtvog”, poručio je on.
Da je Poljska “sama” u bloku od 28 članica pokazalo je i glasanje za predsednika Evropskog saveta.
Uprkos protivljenjima Poljske, u martu je ponovo za predsednika Saveta izabran Donald Tusk.
Jedna država je bila protiv - Tuskova rodna Poljska.
Poljska vlada usprotivila se njegovom drugom mandatu zbog navodnog mešanja u unutrašnju politiku zemlje. Jaroslav Kačinjski inače, kao razlog često navodi avionsku nesreću 2010. u Rusiji. Tuska smatra odgovornim za nesreću u kojoj je poginuo njegov brat, tadašnji predsednik Leh Kačinjski.
Tusk je inače još prošle godine upozoravao da Poljska “ima istu moć kao i Nemačka u EU, te sudbina Unije podjednako zavisi i od nje”.
Nizu tenzija doprinela je, ne baš potpuno očekivano, i seča šuma.
Poljska je saopštila da će nastaviti sa sečom Bjaloveške šume, poslednje evropske prašume, uprkos naredbi Evropskog suda pravde.
Kao razlog, Poljska je navela da mora da se izbori sa najezdom insekata štetočina, a odluka je izvela je na ulice, ali u samu šumu, mnoge aktiviste iz nekoliko zemalja.
Svi ti razlozi doprineli su da se “omiljena zemlja Nove Evrope”, kako kaže britanski analitičar Nil Klark, pretvori u državu koja unosi nemir u evropske redove.
Nekada je bila zemlja “koja u očima evropskih elita nije mogla da uradi nešto pogrešno” i o kojoj su zapadni mediji “pevali ode”. Ti mediji sada pišu da Evropa treba da bude “veoma uznemirena” pravcem u kojem se ta zemlja kreće. Pogledajte OVDE zašto se američki politički sistem urušava. Izvor: B92
