Mnoge države u nuklearnom oružju vide najbolji instrument odvraćanja i zaštite, a Izrael nije izuzetak u tome. NJegova nuklearna politika je posebno zanimljiva, s obzirom da Izrael pripada grupi de fakto nuklearnih zemalja, koja uključuje još i Pakistan i Indiju.
Ove zemlje su izgradile svoj nuklearni arsenal izvan okvira Povelje o neproliferaciji nuklearnog naoružanja. Kako Izrael nije potpisnik ove Povelje, nema ni pravnih obveza niti Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) može poslati redovitu inspekciju u Izrael.
Izrael navodno dopušta dobrovoljno inspekcije IAEA u onim postrojenjima koja službeno postoje. Međutim, izraelski nuklearni program nije pod nadzorom međunarodne zajednice i nema službenih kanala za dobijanje podataka o njemu. Većina dostupnih podataka temelji se na proceni stručnjaka, ali i na ponekom curenju informacija kao što je bilo 1986. kada je tehničar u nuklearnom postrojenju Dimona objavio detalje i fotografije koje su potvrdile postojanje skrivenog izraelskog nuklearnog programa za razvoj oružja. Od tada, izraelske vlasti vrše cenzuru svakog izveštaja koje govore o pitanjima bezbednosti.
Izraelski nuklearni program započeo je s osnivanjem izraelske države. Već 1949. je nastala posebna jedinica "Hemed Gimmel" u izraelskoj vojsci, koja je obavljala geološka istraživanja u pustinji Negev u potrazi za uranijumom, koji je kasnije pronađen blizu Mrtvog mora.
Tajnovitost programa pomaže skrivanju nuklearnih aktivnosti od javnosti i od drugih zemalja. Izrael ne izvodi otvoreno testiranja nuklearnog naoružanja niti priznaje njihovo postojanje. Istovremeno, zabranjuje inspekcije svojih postrojenja, čije postojanje je dokazano satelitskim snimcima. Izrael se takođe koristi dezinformisanjem kako bi ostvario dovoljan nivo odvraćanja neprijatelja i diplomatske uspehe.
Sampsonova opcija
Prema nekim izraelskim političarima, nuklearno oružje služi kao ultimativna zaštita Izraela jer svako ko bi hteo da uništiti državu, bio bi i sam uništen. U slučaju da ipak dođe do nuklearnog ratovanja, Izrael ima opasnu strategiju masovne odmazde pod nazivom "Samsonova opcija".
Radi se o poslednjem koraku vojske pre razaranja Izraela, ali ne onog nuklearnog već konvencionalnog. Ako bi vlada smatrala da je poraz neminovan, Izrael bi odgovorio masovnim napadom nuklearnim oružjem.
Ime je dobio po Samsonu, biblijskom liku koji je uništio filistejski (palestinski) hram i ubio sebe i hiljade Filistejaca. Navodno je to ime, "Samsonova opcija", nastalo 60-tih godina, kada su ga osmislili prvaci izraelske države: David Ben-Gurion, Šimon Peres, Levi Eškol i Moše Dajan.
Kroz sve ratove sa Arapima, Samsonova opcija je uvek ostajala realna opacija izraelskih vlada. U premijerskom mandatu Ariela Šarona napravljeni su izveštaji koji su označavali Samsonovu opciju kao najbolju mogućnost izraelske odbrane, jer bez takvog oružja Izrael bi se morao stalno suočavati s brojnim pretnjama konvencionalnih sila.
Moše Dajan je jednom opisao da Izrael mora biti poput "besnog psa", preopasnim da bi ga iko dirao. Zato ta država danas ima navodno nekoliko stotina atomskih bojevih glava i raketa koje može lansirati prema svim stranama, uključujući i gotovo sve evropske prestonice. Bez obzira što bi takvom opcijom povukao i svet sa sobom niko i ne nameće Izraelu sankcije niti kažnjava takvo razmišljanje.
Samsonova opcija dolazi u obzir tek nakon što se pregaze četiri glavne tačke izraelske odbrane:
Uspešni vojni ulazak strane vojske u naseljena područja unutar izraelskih granica iz 1967.;
Uništenje Izraelskog ratnog vazduhoplovstva;
Izraelski gradovi su izloženi masovnim vazdušnim napadima i mogućnošću hemijskih i bioloških napada;
Pretnja napadom nuklearnim oružjem na Izrael.
Celokupna doktrina je oblikovana ograničenošću izraelske strateške dubine. Maleni prostor između reke Jordan i Sredozemnog mora ne ostavlja mesta za velike odbrambene planove temeljene na geografskom otporu.
Podrška Amerike i zapadnih zemalja
Sjedinjene Države pre svega, a potom i neke evropske nacije, su licemerno zagovarale sankcije i nemogućnost razvitka nuklearnih programa arapskim zemljama i Iranu, dok su istovremeno svesno ignorisale izraelsko posedovanje nuklearnog naoružanja.
Arapska liga je zbog toga nekoliko puta javno upozorila da će se povući iz Povelje o neproliferaciji nuklearnog oružja ako Izrael i dalje bude jačao svoj nuklearni arsenal, ali da pritom ne otvara vrata za međunarodnu inspekciju.
Ako bi ipak Vašington potvrdio da Izrael poseduje nuklearnog oružja, tada bi morao pred očima svoje i svetske javnosti da uvede sankcije Tel Avivu. A do toga očito neće doći, uprkos ogromnoj pretnji koju nuklearni Izrael predstavlja.
Pročitajte OVDE šta Tramp poručuje Severnoj Koreji dok ga Kina optužuje, a Moskva kaže da je siztuacija eskalirala?
Izvor: Srbija Danas
