Kako Iran konsoliduje svoje prisustvo i uticaj u Siriji, Izrael se plaši da se njegova “sirijska politika“ ruši. Da bi smanjila gubitke, ova jevrejska država je započela novu i hitnu diplomatsko-obaveštajnu inicijativu koju predvodi šef Mosada, Josi Kohen.
U sredu je premijer Benjamin Netanjahu prekinuo letnji odmor predsednika Vladimira Putina i odleteo u Soči. Bio je u pratnji Kohena.
Prošle nedelje je Kohen vodio visoku obaveštajnu delegaciju, u kojoj je bio i šef izraelske vojne obaveštajne službe general-major Hercl Halevi, u Vašington na sastanke sa njihovim kolegama.
Na oba sastanka su Izraelci pozvali Amerikance i Ruse da odmah zaustave raspoređivanje Iranaca, libanskog Hezbolaha i njihovih šiitskih milicija iz Pakistana, Avganistana i Iraka u blizini izraelske granice na Golanu, i zatražili da kasnije napuste Siriju.
Ali, kako kažu dobro informisani izraelski izvori, ove misije nisu uspele. Trampova administracija je odlučila da napusti svoje angažovanje u Siriji kada grupa Islamske države bude poražena, što će se najverovatnije dogoditi za nekoliko meseci.
Tri Trampove poruke
Tokom predizborne kampanje, Donald Tramp je naglasio temu “Prvo Amerika.“ On je obio bilo kakvu intervencionističku politiku za rešavanje pitanja ljudskih prava ili za pomoć u izgradnji demokratije.
Eliminisanje ID u Iraku i Siriji je, po njegovom mišljenju, samo vojna akcija i brzo će biti propraćena povlačenjem. Tramp ne želi da se SAD duboko umešaju u Siriju nakon što IS izgubi svoje teritorije, što je politika koja ima podršku američke javnosti.
Zaista, mesec dana pre nego što je objavio kraj, Tramp je navodno u junu odlučio da okonča tajni program CIA-e za obučavanje i naoružavanje umerenih prozapadnih pobunjenika koji se bore protiv Asadovog režima, potez koji je Rusija dugo zahtevala.
NJegova odluka je preusmerila politiku Obamine administracije koja je pokrenuta 2013. godine. Program je imao za cilj za izvrši pritisak na sirijski režim i primora Asada da odstupi, ali je bio nedosledan, suviše spor i suviše mali, i nije uspeo da proizvede rezultate. Sada će angažovanje američke vojske u Siriji biti ograničeno samo na vazdušne napade protiv ID.
Okončavajući program CIA-e, SAD istovremeno šalje tri poruke. Prvo, za razliku od utiska koji su dali pre samo tri meseca kada su pokrenuti vazdušni napadi protiv Asadove vazdušne baze i njegovih snaga u znak odmazde zbog upotrebe hemijskog oružja od strane režima, Amerika više ne teži tome da sruši Asada.
Druga poruka je da, nakon što je ID izgubila irački grad Mosul, SAD su uverene da je rat protiv ID u završnim fazama, čak iako ova grupa još uvek kontroliše delove njihovog “glavnog grada,“ sirijskog grada Rake.
Treća poruka Trampove administracije je da se složila da Sirija jeste i da će biti u sferi uticaja Rusije. Tramp i Putin su razgovarali i pristali na prekid vatre tokom sastanka G20 u Minhenu početkom jula.
Odlazak SAD-a znači dalje konsolidovanje ruskog uticaja u Siriji – i još više sigurnosti za Asada. NJije ni čudo da se sirijski predsednik prošle nedelje zahvalio svojim saveznicima – Iranu, Hezbolahu i Rusiji – što su mu pomogli da povrati kontrolu.
Izraelski zahtevi – i stvarne brige
Što se Izraela tiče, najočigledniji znak nove realnosti koji se pojavio je bio sporazum o prekidu vatre 9. jula kom su posredovalii SAD, Rusija i Jordan. Ovaj dogovor je stvorio sigurne zone ili, preciznije, “oblasti smanjenog nasilja,“ uz izraelske, sirijske i jordanske granice.
Glavni ishod ovih razgovora je da je Rusija imenovana da nadgleda prekid vatre i da ga sprovodi među svim uključenim stranama: sirijskoj vojsci, njenim iranskim i Hezbolah saveznicima, i desetinama pobunjeničkih grupa koje se bore i protiv sirijskog režima i međusobno.
Izrael nije direktno učestvovao u razgovorima, već je svoje probleme, zahteve i crvene linije preneo putem različitih kanala.
Izraelski glavni zahtev je bio da ni borci Hezbolaha, ni iranska vojska, niti njihovi šiitski plaćenici, koji su duboko uključeni u borbu u Siriji u podršci Asadovom režimu, ne budu prisutni u sigurnim zonama blizu granice ove zemlje.
Izraelski vojni izvori su priznali da su njihovi zahtevi ignorisani. Već je najmanje 300 vojnika Hezbolaha prisutno na sirijskoj strani Golanske visoravni, smešteni u sirijske baze koje se nalaze na oko 5 km od izraelske granice.
Ovo je beznačajna sila, ali simbolična i nagoveštava kako će se stvari oblikovati u budućnosti. Izrael nije čak toliko zabrinut ni zbog 20.000 pripadnika šiitske milicije u Siriji. Oni su slabo obučeni i opremljeni i služe kao iransko topovsko meso na bojnim poljima.
Izraelske brige su drugačije. Tajni izveštaj izraelske obaveštajne službe koji je nedavno procurio, procenjuje da je Rusiji potrebno veće i jače prisustvo Irana u Siriji kako bi dokrajčili kontrolu ID na istoku, što vodi do Iraka.
Rusija nikada nije javno osudila iransku vojnu podršku Hazbolahu i nema razloga da se misli da će to sada učiniti. Štaviše, čak i ako se Rusija privatno požalila na to, ruski uticaj i moć na odnose Irana sa Hezbolahom i drugim milicijama koje su pod pokroviteljstvom Irana, su veoma ograničeni.
Za sada, izraelske molbe i zahtevi – uključujući i one koji su izneti na nedavnim sastancima u Sočij i Vašingtonu – nisu uslišeni. Suprotno utisku Netanjahua i ministra odbrane Avigdora Libermana da se njihovo dugo udvaranje Putinu isplaćuje i da su Izrael i Rusija na istoj strani, realnost na terenu je sasvim drugačija.
Ne možemo očekivati od Rusije da deluje snažno protiv Irana u Siriji – i zato možemo pretpostaviti da Rusija neće podleći zahtevu Izraela da obuzda Iran, već će umesto toga ohrabriti Iran da poveća svoje prisustvo.
Izraelska obaveštajna procena kaže da će za ostvarenje njihove misije verovatno Iranu trebati više profesionalne vojske, čak i pored onih koji se bore u Hezbolahu i šiitskim milicijama. Kao rezultat toga, izraelski izvori predviđaju da će Iran uskoro poslati dobro obučene i opremljene IRGC vojnike u Siriju, pored 1.000 savetnika koji su vezani za sirijsku vojsku i šiitske milicije.
Borba protiv Hezbolaha na dva fronta
Od početka rata, izraelska strategija u Siriji je u suštini bila taktička. Sve što su želeli je da odugovlače i iskoriste građanski rat, istovremeno održavajući mir i spokoj na svojoj sirijskoj granici.
U početku se Izrael nadao da će Asadov režim pasti. Zatim su samo želeli da se Sirija raspadne i da Hezbolah tamo prolije svoju krv. I zaista, nekoliko godina je ova politika uspevala.
Hezbolah je tamo izgubio skoro 2.000 svojih najboljih vojnika, a izraelske vazduhoplovne snage, iskoristivši haos rata, sprovele su skoro 100 napada na isporuke sofisticiranih preciznih raketa dugog dometa od Irana preko Sirije. Izrael je izbegavao da preuzme odgovornost za ove napade sve do prošle nedelje, kada ih je odlazeći šef vazduhoplovstva, generaal Amir Ešel, priznao.
Ali sada postaje jasno da ciljevi Izraela u Siriji neće biti ostvareni. Asad će ostati na vlasti, Iran će povećati svoje prisustvo, Hezbolah će postati jači i, uprkos borbenim letovima izraelskog vazduhoplovstva, raketni arsenal ove grupe je verovatno uvećan sa preciznijim oružjem.
Ne znači da se na horizontu nazire rat. Međutim, produbljeni uticaj Irana u Siriji je potencijalna nestabilnost u budućnosti, povećavajući rizik da ako se 11-godišnje primirje i tišina između granica Izraela i Libana prekrši, izraelska vojska se može naći u borbi sa Hezbolahom na dva fronta.
U toku ofanziva SAA na poslednje uporište ID u Ukajiribatu. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
