Nakon nedavnih negativnih poruka iz EU o vojnoj saradnji sa Rusima, jasno je da Zapad vrši sve jači pritisak na Beograd da napravi otklon od Moskve.

Senator DŽonson, koji je i predsednik senatskog Pododbora za evropsku i regionalnu bezbednosnu saradnju, u vili "Mir" u Beogradu izjavio je da se nada da će se predsednik Aleksandar Vučić i Srbija odupreti bilo kakvom pokušaju da se humanitarnom centru u Nišu ponudi imunitet.

- Time bi se poslao veoma loš signal i to ne bi bilo u interesu Srbije u kontekstu privlačenja zapadnog kapitala koji bi pomogao njenoj ekonomiji. Da bi kapital tekao iz SAD i Evrope, iz zapadnih demokratija, neophodna je vladavina prava i što je moguće manje korupcije. Potreban je, takođe, i signal da zemlja zaista naginje ka zapadnim demokratijama i kapitalizmu otvorenog tržišta, a suprotno od tipa agresije kakav Vladimir Putin, nažalost trenutno demonstrira sa Rusijom - naveo je DŽonson.

Javnosti u Srbiji odavno je jasno da Brisel i Vašington ne gledaju blagonaklono na inicijativu da se Rusima u Nišu da diplomatski imunitet, na čemu insistira zvanična Moskva. Te poruke do medija u Srbiji do sada su uglavnom stizale nezvaničnim kanalima, budući da se radi o osetljivom diplomatskom pitanju. DŽonson je takvu praksu prekršio i javno poručio da to, kako je rekao, neće biti dobro za Srbiju.

- Srbija odluke donosi u skladu sa svojim interesima i nije bila izložena nikakvoj vrsti agresije - bio je odgovor Vučića na DŽonsonovo upozorenje.

Zvanični Beograd se već dugo nalazi pod dvostrukim pritiskom - sa jedne strane SAD i EU, ka kojoj ide, a sa druge strane Rusije, koja u međunarodnim organizacijama podržava Srbiju po pitanju Kosova. Prema našim saznanjima, malo je verovatno da će Srbija Rusima u Nišu dati diplomatski imunitet, ali je veliki problem reći "ne" Vladimiru Putinu.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, navodi da odnosi SAD i Rusije beleže apsolutno negativan trend, bez obzira na najave o njihovom otopljavanju u predsedničkoj kampanji Donalda Trampa.

- Tome su dodatno doprinele dve stvari - prvo istraga koja se vodi u SAD o umešanosti Rusije u američku predsedničku kampanju, kao i uvođenje dodatnih sankcija, što je nedavno usvojeno i u Kongresu. Činjenica da je proširenje sankcija prema Moskvi prošlo u Kongresu, dovoljno govori o raspoloženju senatora i kongresmena prema Rusiji - ističe Joksimovićeva.

Ona navodi da upozorenje DŽonsona o davanju imuniteta Ruskom centru nije zvanični stav Stejt departmenta, ali da Kongres itekako može da utiče na spoljnopolitička kretanja SAD.

- Nije važno da li će Ruski centar postati špijunska baza ili ne. Ta tema je percepirana kao značajna našim partnerima u Americi i EU, a na Srbiji je da proceni šta je u njenom interesu - dodaje Joksimovićeva.

Da pitanje Ruskog centra postaje ozbiljno smatra i Dušan Janjić, direktor predsednik Foruma za etničke odnose. On navodi da Amerika, nakon privremenog odsustva, preuzima inicijativu na Balkanu (Makedonija, Kosovo, Crna Gora) i da tako reaguje na pokušaje Moskve da širi ruski uticaj na Balkanu.

- O zaoštravanju odnosa sa Rusima govorio je i Majkl Pens, potpredsednik SAD-a u Podgorici, a Srbiju tek čekaju pritisci iz EU, kada bude u planu otvaranje poglavlja 31 o spoljnoj politici. Možda za Amerikance i nije problem da se šestorici Rusa u Nišu da imunitet, ali je problematično širenje saradnje Srbije i Rusije - ocenjuje Janjić, koji dodaje da, ukoliko Beograd ne izađe u susret zvaničnoj Moskvi, nekih većih posledica neće biti.

- Možda će biti posledica po političke karijere nekih ljudi koji zavise od ruske podrške. Po pitanju ekonomske saradnje takođe ne bi trebalo da bude problema, jer ona i nije velika. Što se tiče Kosova, Rusi su jasno rekli da će podržavati stav Beograda, ali su to vezali za odnos prema Krimu - kaže on.

Do vlasti u Srbiji nedavno su takođe došle poruke o neophodnosti prekida vojne saradnje Srbije i Rusije, o čemu je otvoreno govorio i ministar spoljnih poslova Litvanije. To će verovatno biti i uslov za poglavlje 31 koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku EU.

Pročitajte OVDE ko to kaže da nadzornici iz ambasada kontrolišu RTS?

Izvor: Blic