Sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu trajao je sat i po, a po njegovom završetku svu učesnici su prisustvovali obeležavanju Dana sećanja na stradale i prognane Srbe u „Oluji”, na novosadskom stadionu FK „Veternik”. U razgovoru, bez prisustva medija, učestvovali su i patrijarh srpski Irinej, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, zatim prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, kao i predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, ministar odbrane Aleksandar Vulin, predsednik Matice Srpske Dragan Stanić i gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas popodne sa predstavnicima Srba iz regiona, a, prema rečima generalnog sekretara predsednika Nikole Selakovića, dogovorena je izrada deklaracije o zajedničkom objedinjenom nacionalnom delovanju i definisanju nacionalnih minimuma i principa za opstanak srpske nacije i srpskog naroda. Selaković je posle sastanka rekao da će deklaraciju, neku vrstu programskog dokumenta pripremiti Srbija i Republika Srpska. Objasnio je da će na jesen, 25. Ili 26. novembra, kada ulazimo u 100-tu godišnjicu prisajedinjenja Srema, Banata i Bačke Kraljevini Srbiji, ili 1. decembra povodom formiranja Kraljevine SHS predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik RS Milorad Dodik predstaviti deklaraciju. On je to rekao za RTS posle sastanka predsednika Srbije Vučića sa Srbima iz regiona, na kojem je, kako je istakao, najvažnije bilo pitanje kako država Srbija i njene institucije da daju veći doprinos poboljšanju izučavanja srpskog jezika i kulture među Srbima u okruženju, ali i dijaspori. - To je stožer očuvanja nacionalne svesti i bića, podvukao je Selaković. Ukazao je da su na sastanku bili gotovo svi predstavnici srpskih zajednica iz okruženja, da jedino Srbi iz Albanije nisu mogli da dođu. Selaković je podsetio i na inicijativu od 2015. godine kada su Srbija i RS, na predlog tadašnjeg premijera Vučića, a prihvatanje Dodika, počele zajednički da obeležavaju značajne datume iz prošlosti, a prvo je bilo obeležavanje pogroma srpskog življa sa područja današnje Hrvatske. Ocenio je da je urađeno mnogo time što se treću godinu zaredom obeležava „Oluja": - To je zato jer se čuje mnogo ozbiljnija srpska reč, koja prenosi istinu, govori šta se dogodilo avgusta 1995. godine.
- Ta srpska reč koja kazuje da nikome nećemo dozvoliti da slavi plač srpske dece, ubistva naše nejači dovela je do toga da ove godine imamo situaciju da se u Kninu na njihovoj zvaničnoj proslavi neće pojaviti nijedan strani ambasador. Oni neće da dolaze na slavlja insceniranih na srpskoj propasti i ubistvima dece, uveren je Selaković. - Pre nepunih 100 godina, nešto više od 80 za potrebe dvora i kneza Pavla urađena je analiza koja kaže „1936. godine, na današnjim prostorima Hrvatske, živi više od 1,3 miliona Srba”, a po popisima iz 2011. taj broj je pao na 186. 680. Srbi čine 4,36 odsto ukupnog stanovništva, a svega nešto manje od 53.000 ima pravo, smelosti i hrabrosti da kaže da govori srpskim jezikom, ukazao je Selaković.
Srbi iz Makedonije
Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković rekao je uoči sastanka da je pozicija Srba Makedoniji u odnosu na Srbe u regionu „malo nezavidnija”, i da su se u Makedoniji, na mala vrata, vratile „devedesete”. - To je situacija da šta god da uradite, a pogotovo ako je loše, onda je najlakše da se pozovete na Srbe i „ispeglate” greške sopstvene politike, rekao je Stoilković Tanjugu, uoči početka sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa predstavnicima Srba iz regiona. Dobro je da se razgovara, to je podrška Srbima u regionu, kaže on i dodaje da je širok set pitanja o kojima treba da se razgovara i za koja treba da se traže rešenja, koja bi unapredila položaj Srba. - U načelu, Srbi iz republika bivše Jugoslavije traže samo ravnopravnu poziciju u odnosu na građane sa kojima živimo, kazao je on. Kad je reč o pravima Srba u Makedoniji, kaže da je jedno vreme zabeležena uzlazna putanja, koja se odnosi na proslavu državnog praznika Svetog Save, koji se obeležava na najbolji mogući način. - Da nije novonastale situacije, da se Srbi zloupotrebljavaju u neke svrhe koje su van zdrave pameti i podsećaju na devedesete godine, situacija bi mogla da se karakteriše kao malo povoljnija, priča Stoilković. Ističe da je, šta god radili i gde god živeli, uvek bar „jedno oko” svakog Srbina usmereno ka Beogradu. - Ono što tražimo i uvek ćemo tražiti, to je svrsishodna pomoć i podrška nase matične države, a to smo mnogo puta i dobijali, uprkos preprekama. Mi nikad nismo odustajali od tog zahteva, ali isto tako nemamo nameru da se odvajamo od politike Srbije, rekao je Stoilković. Kaže i da je bolje da se razgovori obavljaju kao forma kroz koju se matica upoznaje sa problemima i mogućnostima za njihovo rešavanje, nego kao otvorena podrška. - Svi Srbi u regionu su svesni i razumeju položaj Srbije i sve probleme sa kojima se Srbija susreće. Ne bismo želeli i vodimo računa da matična država ne bude opterećena problemima, koje bismo im mi nametnuli posredno ili neposredno, a razgovori i komunikacija su najkorisnije sredstvo i metod za podršku Srbima u regionu, rekao je Stoilković.
