Ovaj potez su mediji opisali kao veliki ustupak Rusiji. “Ovo je značajna odluka,“ Vašington post citira neimenovanog zvaničnika, koji je pod uslovom anonimnosti pristao da razgovara o ovom tajnom programu, “Putin je pobedio u Siriji.“ Ned Prajs, bivši oficir CIA-e koji je služio kao viši direktor Saveta za nacionalnu bezbednost pod predsednikom Barakom Obamom, smatra da “Izgleda da se Bela kuća ulaguje Moskvi na svim frontovima – uključujući i Siriju.
“ Republikanski senator Lindzi Grejem je na tviteru napisao da “ako je to istina – a nadam se da nije – to bi bila potpuna kapitulacija pred Asadom, Rusijom i Iranom.“
Ali, da li je to zasta ustupak ili velika promena politike?
Na prvi pogled, planovi za rušenje Asadove vlade u Siriji su odloženi i nije ostalo ništa drugo sem vazdušnih napada protiv militanata Islamske države i Programa Ministarstva odbrane za obuku i opremanje za podršku sirijskim demokratskim snagama (SDF) kojima dominiraju Kurdi.
Uz zone deeskalacije koje stupaju na snagu, SAD postepeno smanjuje svoje ućešće u sirijskom sukobu. Ali dublje razmatranje stvari dovodi do sasvim drugačijih zaključaka.
Suspenzija programa CIA-e je stvorila mnogo buke ni oko čega, ionako je to bilo neefikasno. Zapravo, to ne menja ništa jer je Pentagonov program i dalje na mestu. SAD ne umanjuju svoje učešće. Naprotiv, povećavaju svoje vojno prisustvo u Siriji, a takođe i u Iraku.
Turska agencija Anadolija je 17. jula objavila izveštaj sa detaljima o lokaciji vojnih objekata i, u nekim slučajevima, o broju specijalnih operacija koje se rade tamo. Navodi se da se dva aerodroma i osam vojnih ispostava u gradovima Kobani, Manbij i Rumeilan, između ostalog, koriste za podršku Kurdskoj demokratskoj stranci i njenom oružanom krilu, Jedinici za zaštitu Kurda. U jednoj ispostavi u gradu Ayn Isah u severnoj pokrajini Raka, smešteno je oko 200 američkih vojnika i 75 francuskih specijalaca.
Oklopna vozila iz SAD-a, uključujući MRAP, M-ATV i oklopne buldožere, nedavno su ojačali snage na području Kamišlija – grada u severoistočnoj Siriji na granici sa Turskom. Oklopni kamioni čuvari i američki oklopni hameri su uključeni u koalicionu pomoć za SDF, a prema zahtevu Ministarstva odbrane za finansiranje programa za obuku i opremanje sirijskih partnerskih snaga sa fiskalnu 2018. godinu, oklopni buldožeri su takođe uključeni u pomoć kako bi “pregledali“ sirijske grupe, izveštava Militari Tajms.
Izvor navodi da M-ATV i MRAP nisu deo paketa koji je oduzet Sirijskim demokratskim snagama. Kao ni Zajednička oružana stanica za daljnsko upravljanje, niti CROW sistem, koji se na fotografijama koje se šire medijima pojavljuje montiran na M-ATV. Slike oklopnih američkih borbenih vozila koja ulaze u Siriju izgleda da prikazuju to da SAD povećava vojno prisustvo u tom regionu uopšte, a posebno u Siriji.
Prošlog meseca su američki raketni sistemi velike mobilnosti – HIMARS – premešteni u bazu al Tanf u jugoistočnom delu zemlji – na jedan od tri zvanična granična prelaza između Sirije i Iraka. HIMARS je već raspoređen u severnoj Siriji.
Američka, britanska i jordanska vojska, opremljena tenkovima i helikopterima, navodno je pozicionirana u dugom pojasu širom graničnih zona sirijskih južnih provincija Dara’a i Suwayda, od ruralnog područja Tel Šahab, na samo nekoliko stotina metara od jordanske granice, do graničnog prelaza al Nasib i sela Kirbet Avad. NJihovo prisustvo je takođe prijavljeno u blizini Ramte, jordanskog grada, koji se nalazi na severozapadu ove arapske zemlje u blizini sirijske granice. U tom području nema ID militanata, tako da je misija ovih snaga da drže podalje sirijsku vladu i pro-iranske snage.
Prema izveštaju AP-a objavljenom u martu, SAD su do sada potrošile više od 11,5 milijardi dolara na svoje intervencije u Siriji. Nekoliko stotina američkih snaga za specijalne operacije je poslato u Siriju pod izgovorom obučavanja boraca Kurdske milicije.
U stvari, američko vojno osoblje uopšte ne bi trebalo da bude prisustno na sirijskom tlu. Rezolucija o ratnim ovlašćenjima iz 1973. godine omogućava predsedniku jednostrano postupanje u slučaju “nacionalnog vanrednog stanja nastalnog napadom na SAD, njihove teritorije ili imovinu, ili njihove oružane snage.“ Sirija nije napala SAD. Američko ovlašćenje za upotrebu vojnih snaga (AUMF) iz 2001. godine ne daje ovlašćenje za ulazak u Siriju, koja nije imala nikakve veze sa terorističkim napadom 11. septembra. Sirijska vlada može biti prikazana kao grupa loših ljudi koji rade pogrešne stvari u svojoj zemlji, ali povelja UN-a zabranjuje upotrebu vojne sile za odmazdu ili kažnjavanje.
Administracija vrši pritisak na Kongres kako bi dobili ovlašćenje za izgradnju novih “privremenih“ objekata u Iraku i Siriji. To je ono što govori njihova nedavna politička izjava. Predsednik želi da Kongres proširi postojeća ovlašćenja koja pokrivaju samo “popravku i obnavljanje“ objekata, da obuhvate i “privremena postrojenja, mesta za snabdevanje municijom i oblasti za montažu koje imaju adekvatne sile zaštite.“
General potpukovnik Stiven Taunsend, komandant koji trentno komanduje Kombinovanom zajedničkom operativnom grupom, kaže da se sada očekuje da se kampanja proširi u dolinu reke Eufrat nakon što su iračke snage povratile Mosul. General je priznao da nastavak prisustva američke vojne sile u regionu može uključivati uspostavljane privremenih objekata, kao što su oni koje je predložila administracije, ali će se uglavnom oslanjati na već postojeće baze. Malo po malo, ova ptica pravi gnezdo u Siriji.
Premijer Hajdar al Abadi je u pregovorima sa Trampovom administracijom o tome da se američke trupe zadrže u Iraku nakon što se završi borba protiv ID terorista u toj zemlji. Čini se da se stranke slažu da je potrebno dugoročno prisustvo američke vojske. Američka vojska ima oko 7.000 vojnika u Iraku.
Kao što se može videti, postoji više znakova da SAD povećavaju ratne pripreme u regionu. Jedna od misija je da se pripreme za mogući sukob sa Iranom. Druga je jačanje pregovaračke pozicije u razgovorima o deeskalacionim zonama u Siriji i razgovorima o upravljanju krizama u Ženevi. Svaki scenario može zapaliti iskru kako bi se zapalila vatra.
Rusija i SAD bi mogle ostaviti po strani sve razlike i pokrenuti bilateralne povrljive razgovore o Siriji. Otvoren, iskren razgovor zaštićen od bilo kakvih curenja do medija bi mogao pomoći da se spreči najgori scenario.
Moskva bi mogla da deluje kao posrednik između Astana grupe i koalicije koju predvodi SAD. Zajednički usaglašeni predlozi bi onda mogli biti dostavljeni drugim relevantnim akterima na diskusiju i odobrenje.
Međutim, odbijanje povratka ruskih diplomatskih saveza pokazuje da SAD nisu spremne za dijalog. Izgleda da Vašington više voli da balansira na ivici rata u regionu kako bi povećao svoj uticaj i kako bi se situacija odvijala onako kako oni žele.
OVDE pogledajte specijalna obuka kurdskih boraca u Siriji.
Izvor: webtribune.rs
