Hrvatska je tužena povodom nedavne naredbe Ministarstva poljoprivrede u Zagrebu o dvogodišnjoj zabrani transporta i izvoza hrastovih trupaca zbog pojave hrastove mrežaste stenice.
Slične prijave, kako prenosi Poslovni dnevnik, navodno su upućene i iz Austrije i Nemačke.
Odluku hrvatskog ministra poljoprivrede Tomislava Tolušića Italijani smatraju spornom jer mere koje predviđa neće zaustaviti širenje te štetočine, a stvoriće prepreku koja jako narušava trgovinske odnose dveju država.
Kao argumente u prijavi, Italijani navode da je hrastova stenica svojevremeno bila na crnoj listi Evropske organizacije za zaštitu bilja, ali je naknadno uklonjena zbog nemogućnosti sprečavanja širenja štetočine fitosanitarnim merama.
"Stenica nema karantinski status i nije potrebno sprovoditi fitosanitarne mere na državnom nivou", tvrde Italijani.
Pozivaju se i na austrijski istraživački centar za šume BFW, koji je utvrdio da zabrana prevoza nije efikasna u sprečavanju širenja štetočine, jer stenica hibernira ispod hrastove kore, pa je po njima širenje moguće tek u zimskim mesecima transportom neobrađenih trupaca i putem biljki namenjenih za sadnju.
Kao poslednji argument Federlenjo Aredo ističe da hrvatsko ministarstvo nije jasno utvrdilo brojna administrativna pitanja koja komplikuju poslovanje trgovcima. Primera radi, nejasno im je ko je subjekat i predmet sankcija, odnosno da li su to strani uvoznici, hrvatski izvoznici ili prevoznici.
Zameraju i to što nije utvrđeno mesto kontrole, kao ni mogući izuzeci.
Od Komisije zato traže da se proceni fitosanitarni status i opravdanost Tolušićeve uredbe, da bi se izbegli problemi na tržištu.
Iz Ministarstva poljoprivrede su rekli za Poslovni da službeno još nisu primili pritužbu, niti je na njihovu adresu stigao bilo kakav upit iz EK, pa zato tu prijavu ne mogu da komentarišu.
"S obzirom na planove upravljanja drvnom masom i odgovorno postupanje Hrvatskih šuma u seči, čije je sprovodjenje planirano tokom 2017. godini, 98 posto hrastovih trupaca od ukupno raspoložive količine je, na bazi godišnjih ugovora, podeljeno lokalnim kompanijama sa sedištem u Hrvatskoj, nezavisno od toga da li iza njih stoji domaći ili inostrani kapital", kažu iz ministarstva.
U tekstu se navodi da se hrvatski plasman i prodaja hrastovih trupaca u druge zemlje prošle godine povećao na 77,24 miliona evra. U statističkom pregledu, koji su Italijani priložili u svom podnesku EK, vidljivo je da je više od polovine (44,18 miliona evra) isporučeno u Italiju, pa ne čudi nervozna reakcija i obraćanje Briselu, ocenjuje Poslovni. Pogledajte OVDE pakleni plan koji stoji iza hrvatskih trgovinskih mera. Izvor: Tanjug
