Prema istraživanjima "BP-a" iz 2014. godine, jednog od vodećih svetskih udruženja naftnih i gasnih kompanija, ostalo je još oko 50 godina za pronalazak alternativnih derivata pre nego što nestanu rezerve nafte, preneli su mediji.
U slučaju da zaista dođe do potpune iskorišćenosti nafte, sledeće tečno zlato mogla bi da bude voda. Takvo mišljenje iskazao je u razgovoru za BBC i Eoin Fahi, investicioni strateg i ekonomista iz Dablina, koji je karijeru napravio na ulaganjima u vodu.
- Poptuno je očigledno, voda je najdragocenija materija na svetu. Bez nafte možemo, ali bez vode ne. Svima je potrebna da prežive, a zalihe su fiksne i ne možete napraviti više nego što je ima - rekao je Fahi.
Iako je dve trećine zemljine površine prekriveno vodom, samo mali procenat je zapravo upotrebljiv za ljude. U slučaju da se nova odmeravanja velikih sila zaista budu vodila oko vode, vodeće države danas, bile bi vodeće i u budućnosti, jer upravo one imaju naviše rezervi u svetu.
Na prvom mestu po obnovljivim izvorištima vode nalazi se Brazil, sa 8.233 kubnih kilometara površinske vode. Skoro duplo manje, 4.508 kubnih kilometara ima Rusija, zatim SAD 3.069, Kanada 2.902 pa Kina sa 2.840 kilometara kubnih.
Cela Evropska unija nalazi se na sedmom mestu, iza Kolumbije, sa 2.057,76 kubnih kilometara vode.
Ipak, među zemljama sa najmanje vode nalaze se neke od država koje su danas među najbogatijima, i sa najvećim rezervama nafte i gasa. Među njima su većina zemalja iz arapskog sveta, Kuvajt, Katar, Bahrein, Emirati, ali i druge zemlje poput Malte i Bahama.
Srbija se na listi od 172 zemlje našla na 49. poziciji, sa 162.2 kubnih kilometara, a bolju poziciju zauzela je od balkanskih zemalja jedino Rumunija, sa 217.2 kubnih kilometara, koja je na 39. mestu. Srbija je po ovoj statistici među bolje plasiranima i u Evropi dok su ispred, pored Rusije i Rumunije, još i Norveška, Francuska, Italija, Švedska i Island.
"Nikada nećemo potrošiti naftu"
Mnoge studije i stučnjaci dokazivali su poslednjih godina da ipak neće doći do potrošnje nafte na Zemlji, barem ne u tako skoroj budućnosti kako pojedini predviđaju.
Kako je obajsnio analitičar Majk Mofat, te tvrdnje su zasnovane na prostoj računici da će nafte nestati za onoliko godina koliko dobijemo kada podelimo svetske rezerve sa godišnjom potrošnjom.
- Nafte i gasa će biti u zemlji i za 10, i za 50 i za 500 godina. Ono što će se promeniti je potražnja za naftom, odnosno postojaće veća potražnja za onim gorivima koja budu ekonomski isplativija - naveo je u analizi za "TotKo". Slična predviđanja izneo je i magazin "Forbs" pre dve godine, tvrdeći da je nafte i gasa ostalo za još dugi niz godina.
Ipak, iako bi voda mogla da bude jedan od ključnih resursa u budućnosti, to ne znači da bi nafta morala da pre toga nestane, već da tržište počne da zahteva više vode, što bi moglo da se dogodi sa, ili bez, potrošnje današnjeg tečnog zlata. Pogledajte OVDE šta je Vučić rekao o Albancima. Izvor: Blic
