Tako je i jedna od poslednjih tribina na kojoj je učestvovao održana pod naslovom “Šta nam se događa”.
- Mi smo u procesu propadanja. Taj proces traje skoro trideset godina i još se ne vidi kraj. Bilo je trenutaka kad je malo delovalo da je propadanje zaustavljeno i da je moguće da se izvučemo, ali ništa od toga. A propadamo tako da ne znate kada ćete i kako udariti o dno, jer je reč o bezdnu.
Vrlo depresivno. Kad govorite o propasti, mislite li na sve segmente društva ili samo na ono što uništava politika?
- Mislim na celo društvo, a politika je ona zloćudna ćelija koja je zarazila ostale. U njoj je epicentar zloćudnosti i ona se iz tog centra proširila i zahvatila sve sfere društva. Politika traži vlast nad celim društvom. To vidite i na polju privrede gde ne možete biti uspešan poslovni čovek ako nemate vezu s vlašću. Ne možete dobiti novac za film ili skuplju predstavu ako nemate veze sa vlašću, ne možete biti čelnik neke institucija ako nemate veze sa vlašću.
Često se Vučić i njegova vlast apostrofiraju kao adresa naših trenutnih nevolja. Da li je baš tako?
- Nikada ne treba personalizovati. Vučić je samo autoritarni izdanak jednog naopakog, trulog i klijentelističkog političkog sistema. I pre Vučića imali smo ozbiljan problem sa oligarhijski ustrojenim strankama gde su stranački vođi bili u oligarhijskoj vezi sa krupnim kapitalistima, samo što je to bio sistem čiste oligarhije a ovo je sistem autoritarne oligarhije. Vučić se pokazao dovoljno moćnim da privrednu oligarhiju potčini svojoj volji?
Kako je u tome uspeo?
- Pa tako što je uhapsio najmoćnijeg oligarha Miroslava Miškovića i time poslao poruku građanima da će to biti jedan drugačiji politički sistem, uistinu demokratski. Naravno, prevario ih je. Samo je sebe postavio na čelo oligarhije i to je jedina promena u odnosu na prethodni sistem i prethodnu fazu višestranačja.
Hoćete reći da istinsko deomokratsko društvo nismo ni imali.
- Ne. U novoj istoriji višestranačja imamo tri faze. Dve su autoratarni režimi Miloševića i Vučića i treća je oligarhijska vlast demokrata. Ovo što se događa na izborima je demokratska legitimacija oligarhije. Već pet godina je Aleksandar Vučić na čelu Srbije i šta se za to vreme promenilo? Ništa, osim što je on glavni. Sistem je isti.
Gledate li Vučićeve nastupe na televiziji?
- Kako kad. Moram da priznam da mi je to pomalo dosadno. Uveo je žanr psiho-monodrame gde svoje frustracije iznosi pred građanstvo. Što bi to zanimalo građane? On se naljutio jer je pročitao tvit jednog glumca. Što bi to mene zanimalo? I čemu toliko pojavljivanje na televiziji, pa da je genije ne bi svakog dana mogao reći nešto novo.
Sa propagandne strane, opravdano!
- I to je dvosekli mač koga nije svestan, jer ga na to teraju iracionalni motivi i razlozi. Jednog dana dosadiće. Posle izvesnog vremena svako dosadi. Što bi rekao moj otac - da mi se Merilin Monro, koju sam smatrao najlepšom ženom, pojavljuje onoliko koliko Vučić, dosadila bi mi.
Kako tumačite njegovu izjavu koju često ponavlja: “Ovi me ne mogu pobediti.”
- Ima istine u tome. On je pobedio njih zbog njih. Građanstvo je bilo toliko razačarano ishodom postpetooktobarske vlasti da je jedva čekalo da joj vidi leđa. Desila bi se ta promena vlasti i ranije nego je bila Srpska radikalna stranka, a za nju ljudi nisu hteli da glasaju. Ovako, kad su Nikolić i Vučić promenili ćurak naopako, građanstvo je počelo da beleži svaki minus demokratskoj vlasti što do tada nije radilo i došlo je do promene. Ova vlast očigledno ništa nije naučila pa i ona kao prethodna potcenjuje građane. Građani će u jednom trenutku otkazati poverenje i njoj. Tek ćemo videti kako će stvari ići, moja bojazan je da mafija glasačkim listićima ne silazi sa vlasti.
Idu beogradski izbori, mogu li oni nešto promeniti. Smete li da prognozirate rezultat?
- Ne smem, jer se još tačno ne zna ni ko će sve trčati. Ono što je izvesno, Vučić će vrlo teško izgubiti. Ima skrivene adute, jedan je Aleksandar Šapić, drugi je Dragan Đilas. Vučić je čovek koji vrlo revnosno naručuje i prati istraživanja javnog mnjenja i, ako vidi da mu Šapić nije dovoljan za formiranje vlasti posle izbora, ubaciće u igru Đilasa.
Kako mislite da su oni njegovi aduti?
- Šapić je otvoreno rekao da će posle izbora razgovarati sa Vučićem. A što se tiče Đilasa treba se prisetiti kao je on izašao iz politike. Izašao je posle baražne paljbe po tabloidima gde se samo čekalo kada će biti uhapšen. I evo ga sada najavljuje ekonomski program, a istovremeno kaže kako još nije odlučio da li će se vraćati u politiku. Pa, naravno, da nije odlučio, kad o tome ne odlučuje on nego Vučić. On se povukao iz politike po naredbi Aleksandra Vučića i isto tako će biti vraćen, ukoliko zatreba. Ispada da je Đilas kriminalac kad je u politici, a nije kriminalac kad je van politike. Prema tome, on najverovatnije ima nekog putera na glavi i kao takav jedan je od ljudi s kojima Vučić može da manipuliše. Ne treba zaboraviti da je Vučić i dalje koordinator službi bezbednosti i zna debljinu putera na glavi svakom od potencijalnih rivala i onih koji su bili na vlasti. Naravno, te ljude najviše voli. Poput Čedomira Jovanovića ili Ivice Dačić.
Ima li opozicija šanse da bude opozicija u punom smislu te reči. Kao da su u slepoj ulici?
- Moraju biti kad je Dragan Šutanovac vođa Demokratske stranke. Da ste nekom 2000. rekli kako će Šutanovac biti predsednik DS, rekao bi vam da niste normalni.
Zašto?
- Pa sećate li se ko je tada vodio Demokratsku stranku?
Mislite da im Šutanovac nije dorastao?
- Naravno da nije. Osim toga, i on je čovek koji se može ucenjivati. I šta možete da očekujete. Glasanje za Demokratsku stranku ili LDP Čedomira Jovanovića je glas za Vučića.
To su teške reči?
- Ne znam da li su teške, ali su tačne. Ovakva Demokratska stranka ne može nikada dobiti izbore. Kako da ih dobije sa Šutanovcem? Ko će za njih da glasa?
Kako onda komentarišete razlaz Saše Jankovića i Demokratske stranke?
- Kao zakasneo. Gospodin Janković je odocneo, ali dobro je što je to i sada uradio jer tako sebi širi manevarski prostor. Taj prostor je u startu bio sužen saradnjom sa Šutanovcem i Živkovićem. Onog trenutka kad se vežete za kompromitovane ličnosti, vi ste potonuli. Da Janković nije bio sa Demokratskom strankom, vrlo verovatno da bi mnogi glasovi koji su otišli Belom Preletačeviću bili njegovi.
Vučić me oslobodio potrebe da glasam za DS
Imam utisak da ste baš ljuti na Demokratsku stranku i da im mnogo toga zamerate?
- Zameram zbog toga što su oni glavni izneverivač nade. Tu je njihova odgovornost. Znate, u SPO nikad nisam polagao nade, nikad ništa od njih nisam očekivao niti za njih glasao. Oni me nisu razočarali jer njima nisam bio ni očaran. Ne mogu reći ni da sam bio očaran Demokratskom strankom jer da sam bio verovatno bih bio u njoj, ali sam glasao za tu stranku i koalicije u kojima je bila. Već posle 2002, godine ne bih glasao da nisam smatrao kako nisu najmanje loš izbor. Ne dobar, nego najmanje loš izbor. DSS mi je bila suviše konzervativna, o radikalima da ne pričam. I do 2008. godine sam glasao za DS. U tom smislu sam zahvalan Vučiću i Nikoliću što su me oslobodili potrebe da glasam za manje zlo. Pogledajte OVDE šta je Parović rekao o Srbima sa KiM. Izvor: Blic
