Pravda

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je u martu 2017. godine raspisao konkurs za izbor jednog vanrednog ili redovnog profesora na modulu za Biomedicinsko inženjerstvo (BMI).
Na osnovu raspisanog konkursa i Referata stručne komisije, Izborno veće MF, utvrdilo je predlog da se dr Lidija Matija, vanredni prof. izabere u zvanje redovnog profesora. U zakonskom roku od mesec dana, podneta su dva Prigovora na Referat Komisije, od kojih jedan govori  samo o neakademskom ponašanju kandidatkinje a drugi, potpisan od strane  dr Dragutina LJ. Debeljkovića, red. prof. MF u penziji, koji neumitnim dokazima ukazuje da dva,  a suštinski tri, značajna uslova za izbor u zvanje redovnog profesora nisu ispunjena, shodno Pravilniku o minimalnim uslovima za sticanje zvanja nastavnika i saradnika na MF, donetog negde u junu 2016. godine. Sva ozbiljnost podnetog Prigovora, lako se očitava u njegovom centralnom delu, koji se odnosi na neispunjenost minimalnih uslova, neakademsko i neetičko ponašanje kandidatkinje u merodavnom izbornom periodu, kao i brojnim netačnostima u Referatu koje tendeciozno favorizuju i stavaruju pogrešne utiske o kandidatkinji. Sve sa centralim delom Prigovora i slikovito priloženim Dodacima i Prilozima, ovaj materija obuhvata negde oko 135 strana kucanog tekasta.  Kao jedna od glavnih primedbi je da Lidija Matija nema niti knjigu iz relevantne oblasti, niti odobren udžbenik za užu oblast za koju se bira, niti poglavlje u odobrenom udžebeniku za užu oblast za koju se bira, niti prevod inostranog udžbenika odobrenog za užu naučnu oblast za koju se bira, objavljenu u periodu od izbora u nastavničko zvanje. Vezano za prehodni uslov (kriterijum) v. prof. dr L. Matija navodi knjigu (poglavlje u odobrenom udžebeniku za užu oblast za koju se bira) "Rana dijagnostika kancera epitelnih tkiva", gde sama u predgovoru govori o finansijskoj podršci MNTR RS za štampanje ove monografije, pri čemu se lako konsatuje da ta knjiga nije ni odobreni univerzitetski udžbenik, pa čak ni monografija, jer ne postoji Odluka Dekana, ili odgovarajućeg stručnog tela fakulteta ili univerziteta da bi ista dobila jedan od pomentih statusa. Posebno monografija mora da ima i odgovarajući broj autocitata kategorije M20 ili M50, jasno koji su u neposrednoj vezi sa izloženim tekstom, odnosno problematikom koju izlaže kandidat a po kriterijumima MPNTR Srbije. Ni toga nema, sem nekih 5 referenci koje ne stoje ni u kakvoj vezi sa naslovom knjige. Dati su na kraju knjige a ne kako je uobičajeno u tekstu, gde se vrši pozivanje na tu referencu. Posebno bizarno je što su na u pisanju pomenute knjige učestvovali i studenti doktorskih studija, još daleke 2012. godine,  što otvara pitanje da li na bilo kom fakultetu Beogradskog Univerziteta student može i ima prava da napiše udžbenik? Zanimljivo je, takođe,  da je jedan o koautora knjige (doc. Jelena Munćan) istu tu knjigu kategorisao kao monografiju nacionalnog značaja,  tokom svog nedavnog  izbora u zvanje docenta, što je Veće oblasti tehničkih nauka BU, potvrdilo svojom Odluko. Tako da na Univerzitetu u Beogradu  ista knjiga, u skladu sa potrebama, može biti i monografija i udžbenik. Komisija koja je pisla Referat  odbila je ovaj prigovor uz obrazloženje da se pomenuta knjiga nalazi na sajtu Mašinskog fakulteta u spisku "udžbeničke literature". - I hendauti se koriste kao udžbenička literatura, izvesni naučno-tehnički filmovi sa ju-tjuba, takođe, se mogu koristiti za predavanja u savremenim tehničkim uslovima, ali sve to nije udžbenik, kako zahteva Zakonodavac. Prema tome Komisija u svom Odgovoru na Prigovor nije se izjasnila i kategorisala knjigu, ili kao udžbenik ili kao monografiju, već je  izbegla odgovor, jer je i Komisiji, posebno njenom predsedniku, posve jasno da nema ni govora o udžbeniku, a još manje o univerzitetskom udžbeniku - kaže za Pravdu prof. dr Dragutin Debeljković, redovni profesor u penziji. Uz druge argumente protiv izbora v. prof. L.Matije je u zvanje redovnog profesora, prof. Debeljković navodi i to što ona nije saopštila ni jedan rad na naučnom skupu ni u zemlji ni u inostranstvu, a bila je obavezna da takvih radova saopšti 5(pet) tokom merodavnog izbornog perioda. Bez odobrenih putnih naloga a još više bez obaveznih Izveštaja o obavljenim službenim putovanjima, lako se dokazuje istinitost ove trvdnje, a Komisija u svom odgovoru kaže da nije nadležna da proverava takve detalje. Od kandidata koji reflektira na zvanje redovnog profesora, u okviru prethodnog uslova, posebno se stavom 5, minimalnih uslova ......   zahteva da održi jedno Plenarno predavanje ili Predavanje po pozivu. U ovom slučaju, Komisija koja je pisala Referat navodi izlaganje v. prof. L. Matija,  njen nastup na međunarodnom skupu održanom u Miločeru u junu 2015. godine na kome, po tvrdnjama prof. Debeljkovića, uopšte nije učestvovala a da je prema evidenciji prisustva na sednicama NNV MF tada bila u Beogradu. To dokazuje i još nekim očiglednim činjenicama. Da stvar bude skandaloznija, na sednici Nastavno naučnog veća Mašinskog fakulteta u Beogradu, održanoj nakon Odgovora Komisije na Prigovor,  još jedna ugledna profesorka ove institucije, a koja je predsedavala sekciji gde je L. Matija trebalo da izloži svjoj Plenarni rad javno je potvrdila  da  v. prof. L. Matija nije izlagala u svoj rad već da je umesto njetaj rad izložila Dr Jelena Munćan, tada asistent, kako je i u svom Prigovoru naveo i prof. Debeljković Time nije uspunjen i jedan od  veoma značajnih uslova za izbor u zvanje red. profesora, a način na koji je to prezentovano u Referatu, obmanulo i dovelo u zabludu  široku akademska javnost.
Na žalost, izjava profesorke koja je potvrdila činjenicu da v. prof. L. Matija nije izložila rad nije ni ušla u zapisnik te sednice NNV MF već je sramotno pokušano da se prikrije i to svedočenje, navodi Debeljković. Predlog MF da se v. prof. L. Matija unapredi u zvanje redovonog profesora,u nedavno (11.jula 2017) potvrdilo je i Veće oblasti tehničkih nauka BU  odbacujući prigovore koji su pristigli, bez ikakve diskusije ili rasprave o podnetim primedbama, odbijajući time da utvrdi činjenice koje su navedene u prigovoru. Poslednja instanca i poslednja šansa da se ispoštuju propisi jeste sednica Senata Beogradskog Univerziteta  koja treba da se održi naredne nedelje, a kojoj je takođe podnet prigovor na ovaj izbor. Svoje nezadovoljstvo degradiranjem institucije akademskog napredovanja nastavnika i saradnika, na dva nivoa odlučivanja, zidom ćutanja i izbegavanjem otvorene rasprave o podnetim primedbama, Dr D. LJ. Debeljković, obratio se se sa dva dopisa univerzitetskom ombudsmanu. - Mislim, da ovakav, slučaj i način toka izbora u zvanje redovnog profesora, nije odavno bio prisutan u akademskom prostoru Univerziteta u Beogradu, a sam izbor, ako do toga dođe, veoma bi devalvirao kriterijume, kvalitet i akademski nivo Univerziteta u Beogradu, koji je veoma cenjen, kako u zemlji tako i u inostranstvu i koji je uvek nastojao da iznedri i nagradi, pravično, najbolje i ispoštuje kriterijume koje je sam doneo - kaže podnosilac prigovora i posebno destimulisao mlađe natavnike i saradnike  u istinskom nastojannju da se njihov rad  odgovorno i objektivno oceni. Da li će Senat ozbiljno razmotriti prigovor i proveriti ono što je lako proverljivo,a to je da li je v. prof. L.  Matija izlagala u Miločeru u junu 2015. godine i da li je udžbenik koji je navela zaista udžbenik ili nešto drugo, da li studenti mogu da budu koautori na udžbeniku i da li udžbenik može da bude i monografija u zavisnosti od potreba koautora ostaje da se vidi.
Glavno pitanje koje se postavlja u ovom slučaju je da li građani treba da poštuju zakonske propise ako ih ne pošutuju ni oni najobrazovaniji u ovoj zemlji? Svi materijali vezani za ovaj izbor dati su na sajtu BU. Izvor: Pravda