I NATO je zbog toga, ne čudi, zabrinut.
Franuska ministarka odbrane nazvala je "Zapad 2017" "strategijom zastrašivanja". NJena nemačka koleginica rekla je da se radi o "demonstracije ruskih mogućnosti i snage" i obećala da Poljska i Baltik mogu da računaju na Nemačku. NATO u isto vreme tvrdi da Rusija laže o broju trupa i da ne dozvoljava prisustvo većem broju zapadnih posmatrača.
Rusija svake godine održava velike vojne vežbe , rotirajući tačke na kompasu. Poslednji "Zapad" održan je 2013. godine, a pre toga 2009. Međutim, sada je trenutak opšte nesigurnosti u NATO, nakon inicijalne mlake podrške američkog predsednika Donalda Trampa alijansi i članu 5. (napad na jednog je napad na sve).
U međuvremenu Rusija zavija na Zapad najjače još od vrmena SSSR-a. Odnosi su pali na niske grane nakon što je Kongres, suprotno željama Evrope, uveo nove sankcije Rusiji u julu. I baš ove nedelje Turska, jedna od najvećih NATO armija, potpisala je ugovor sa Rusijom o kupovini raketnih sistema S-400, što se naširoko tumači kao udarac na stabilnost NATO, piše portal "Kvarc".
Zašto Rusija održava "Zapad 2017"?
Iako su istočnoevropski zvaničnici uplašeni od scenarija kakav se dogodio na Krimu jer im "Zapad" izgleda kao probni test, bilo bi pogrešno uzimati vojnu vežbu previše ozbiljno, tvrdi ekspert Mark Galeoti sa Instituta za međunarodne odnose u Pragu. Kako tvrdi, "Zapad" nije još jedna iznenadna vojna vežba Rusije, već regularno najavljena kao i da svi vojnici moraju da treniraju kako bi ostali u dobroj kondiciji.
Međuti, on tvrdi i da se radi o "masivnoj psihološkoj ratnoj operaciji", koja sliži kao upozorenje članicama EU poput Švedske i Finske, koje nikada nisu pristupile NATO ali to razmatraju. Pretnja, kaže Galeoti, je "Ako pristupite NATO paktu, imaćete scenario sa Krima u vašem dvorištu".
Ima li NATO razloga za strah?
- Zvaničnici imaju dovoljno razloga da budu zabrinuti - rekao je Gustav Grizel politički zvaničnik Evropskog saveta za spoljnu politiku u Berlinu.
Kako tvrdi, odmah nakon vežbi Kavkaz 2008. godine usledio je rat Rusije i Gruzije, dok su nakon veliki manevri 2014. godine na ukrajinskoj granici održani dok se vodio rat u Donbasu.
Kako reagovati na "Zapad" je pitanje fino balansirane strategije. Ukoliko bi se Evropljani podsmevali vežbi, dok su na istoku Evrope zabrinuti, to bi išlo na ruku Rusiji, jer bi ukazalo na razjedinjenost. S druge strane, i prevelika zabrinutost ide Moskvi na ruku, tvrdi Galeoti, jer pretvara velike, ali ne masivne, vojne vežbe u veću pretnju nego što zapravo jesu.
Dojče vele: NATO je malo nervozan, zna šta je bilo 2013.
I pored svih ruskih pokušaja smirivanja, članice NATO veoma su zabrinute zbog rusko-beloruske vojnih vežbi "Zapad-2017", a pre svega je reč o istočnoevropskim članicama Alijanse koje strahuju da bi Rusija mogla da ih napadne, navodi "Dojče vele".
Stručnjak nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) za bezbednosna pitanja i bivši oficir generalštaba Roderih Kizeveter, u intervjuu za radio "Dojčlandfunk" objasnio je da se navedene brojke, od 13.000 trupa, odnose samo na vojnike u Belorusiji. Kazao je da to "samo deo mnogih drugih vežbi" kojih je istovremeno bilo između Crnog mora i poluostrva Kola.
DW navodi da se u istočnim NATO-zemljama širi strah. Šef poljske nacionalne službe za bezbednost Pavel Soloh za privatni radio "Zet" izjavio je da je vežba demonstracija "sposobnosti ruske države za velike ratne akcije" kao i da je "stepen mobilizacije zaista impresivan".
Navodi se da general Later doduše ne veruje da je pritom reč o simulaciji napada na Poljsku ili Baltik. Ipak, on smatra da je uznemirenost Baltika "normalna", kao i da bi Rusija mogla da uradi "nešto slično" onome što je uradila u Gruziji, na Krimu ili na istoku Ukrajine. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, za rusku novinsku agenciju Ria novosti izjavio je da manevri ne predstavljaju "neposrednu opasnost za nekog saveznika", ali i dodao da bi Moskva trebalo kroz transparentnost "da otkloni napetosti i spreči nesporazume".
Ali upravo to Rusija ne želi - u tome se slažu gotovo svi zapadni političari zaduženi za bezbednosna pitanja. Političar CDU Kizeveter smatra da je strategija Rusije ta da se "permanentno stvara nesigurnost i šalje signal nedovoljne uračunljivosti", kako bi se NATO države uznemiravale. Uz to, predsednik Putin upravo u vreme nemačke predizborne kampanje želi da unese razdor medju istočnim članicama NATO koje se osećaju ugroženo i nemačkog društva, "koje više ne zna šta znači kada preti jedna visokonaoružana zemlja".
To koliko je slaba korist od NATO-članstva i prisustva par američkih lovačkih aviona, pokazalo se pre godinu dana istraživanje američkog trusta mozgova RAND. Ono ukazuje da je Ahilova peta u odbrani Baltika takozvana "pukotina Suvalki"
Ukoliko Rusija napadne Baltik, pokazuje studija, potrebno je samo da zauzme taj uzak koridor izmedju Poljske i Litvanija koji se na istoku naslanja na Belorusiju, a na zapadu na rusku eksklavu Kalinjingrad. Time bi se sprečilo NATO snabdevanje na severu.
Studija na kojoj su radili bivši glavni komandant NATO Vesli Klark i bivši komandant Egon Rams, dolazi do zaključka da pešadija NATO "ne bi bila u stanju da se povuče - na licu mesta bi bila uništena".
Ostala bi jedino mogućnost ponovnog osvajanje Baltika, ali to bi završilo "katastrofalno". Za stanovnike Baltika to nisu nimalo ohrabrujući zaključci. Pogledajte OVDE pet ruskih najmoćnijih oružja. Izvor: Blic
