Pravda

Senku na veliki poduhvat Srbije bacila je povreda Stefana Jovića, kome je krajem treće deonice stradao skočni zglob pri doskoku. Zasad nije poznato kakva je težina povrede, ali se iskreno nadamo da će sa prvim plejmejkerom Srbije biti sve kako treba. Posebno jer je protiv Rusije odigrao vrlo dobru partiju i završio je sa osam poena i šest asistencija. Treći put otkako je Aleksandar Đorđević preuzelo dirigentsku palicu Srbija je u finalu velikog takmičenja (Mundobasket, Olimpijske igre, Evrobasket). Ovog puta nije bilo Miloša Teodosića, Nikole Jokića, Nemanje Bjelice, Stefana Markovića, Miroslava Raduljice i ostalih da vode Orlove do najviših, zvezdanih visina, već je to ove, 2017. godine, uradio - tim. I tako, korak, po korak, sve do finala, do (dosad) najveće pobede ove generacije, a njene vođe su Bogdan Bogdanović, Boban Marjanović, onda i Vladimir Lučić i Milan Mačvan. Nova udarna igla Sakramento Kingsa bila je pogubna po Rusiju. Trpeo je Bogdanović snažne udarce, neretko i preko svake granice faula, ali su njegove otrovne strelice samo usporavale protivnika i na kraju ga bacio na štit. Najbolji strelac srpskog tima na Evrobasketu skupio je na kraju 24 poena, ali je njegova simultanka na samom ulazu u poslednja dva minuta utakmice odvela Srbiju na do komotnijih sedam poena viška, što je bila razlika koju Rusija nije mogla da stigne. Dok je Bogdanović zatrpavao koš s mnogo samopouzdanja, Srbija je ovog puta imala zver u reketu u Marjanovićevom liku. Sve je Sergej Bazarevič pokušao, sa Timofejom Mozgovom, pa i sa niskom petorkom, gde su Zubkov i Ivlev bili centri. Baš kao i Bogdanović bio je i Marjanović izložen ozbiljnom pritisku, ali je on s mnogo žara, energije i samopouzdanja zakucao Rusiju sa 18 poena, šest skokova i četiri asistencije, od čega je ona iza leđa bila za televizijske špice. Rusija je tokom prvog dela igre bila potpuno izgubljena na srpsku ultraofanzivnu i agresivnu igru. Svaka namera Baćuški bila je pročitana, svaka akcija zaustavljena, a Aleksej Šved je imao 14 poena, iako je za uvodne dve četvrtine ubacio samo tri šuta iz igre. To nije smetalo Srbiji da potpuno razori i eksploatiše rusku odbranu i serijom 14:0 dođe do ogromnih 17 poena viška (42:26) u smiraj prvog dela igre. Ipak, čak i takvog protivnika bilo je neverovatno teško slomiti. Zaigrala je Rusija na sve ili ništa, Šved je proradio u svom stilu, a velika opasnost postali su Hvostov i Voroncevič, čiji su dalekometni hici opasno približili Rusiju. U nekoliko navrata tek na minimalno rastojanje. Ali, ni to nije pomoglo. Čak ni kada je Šved počeo da cepa mrežicu kako mu se htelo i na ulazu u poslednja četiri minuta doveo Baćuške na svega dva poena minusa (73:75). Ali, uspeo je da se zaustavi na maksimalnih 33 poena. Ali, pokazalo se da nemaju samo Rusi mašinu za postizanje koševa. Strašno važnom trojkom u samoj završnici utakmice Vasilije Micić načeo je Rusiju još jednom i pripremio teren za Bogdanovu magiju i simultanku koja je onemogućila protivnika da se mentalno vrati u utakmicu. Bilo bi nepošteno izostaviti nekog pojedinca, jer su svi utkali svoj DNK u najveću pobedu Srbije. Vladimir Lučić je ponovo uneo mušku sigurnost i bio dodatno gorivo Srbije u prvom poluvremenu, na kraju i postigao slobodna bacanja za pobedu, Stefan Jović je ponovo bio koristan u više segmenata, Vasa Micić je ubacio jako važan hitac, dok su Milosavljević i Mačvan svojom energijom vukli ekipu u teškim trenucima. Pobeda za pamćenje, pobeda za veliku radost, pobeda za istoriju! A sad, finale sa Slovenijom! Izvor: mozzartsport.com