Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić najavio je da će u oktobru krenuti ozbiljniji razgovori vezani za otvaranje poglavlja 31 u pregovorima sa EU. On je naveo da će u Beograd doći delegacija Evropske službe za spoljnu politiku, koju će predvoditi visoka predstavnica za EU Federika Mogerini.
Ipak, poznavaoci prilika za "Blic" navode da otvaranje poglavlja koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost još nije u planu i da se u skorije vreme to neće dogoditi.
- Zemlje EU nisu usvojile ni izveštaj o skriningu. Kada se to dogodi, Srbija treba da izradi pregovaračku poziciju i tek nakon toga se ide na otvaranje. Međutim, u ovom trenutku poglavlje 31 nije u rasporedu, a neće biti ni u skorije vreme - navodi naš sagovornik.
Za države koje su već ušle u Uniju, otvaranje ovog poglavlja bio je lak posao, naročito zbog toga što prethodno ne moraju da budu ispunjena nikakva merila, već se to čini tokom pregovora, sve do formalnog ulaska u EU. Predstavnici Srbije koji komuniciraju sa Briselom navode da bi bili veoma iznenađeni ukoliko bi u ovom trenutku EU Beogradu postavila uslove za otvaranje poglavlja 31.
I zaista, malo je verovatno, da će evropski zvaničnici Srbiji postaviti merila kada je u pitanju poglavlje o spoljnoj politici i bezbednosti. Ipak, naši sagovornici navode da se isto tako Briselu ne dopada bliska saradnja sa zvaničnom Moskvom, naročito kada su na snazi sankcije koje su države EU uvele Rusiji.
Pojedinim evropskim zemljama takođe smeta što Srbija održava vojne vežbe sa Rusima, a poznato je da se oštro protive davanju imuniteta Ruskom centru u Nišu.
- Ukoliko bi Srbija napravila bilo kakav otklon od Moskve, to bi bilo protumačeno kao znak dobre volje i pokazalo bi kakva je strateška orjentacija Srbije. Ipak, ukoliko se to ne dogodi, Srbiji ostaje da moli boga da se odnosi EU i Rusije srede što pre, kako bi ta tema bila izbačena sa dnevnog reda - navodi dobro obavešten sagovornik.
Na ovu temu nedavno su se oglašavali i pojedini ministri spoljnih poslova država EU. Šef litvanske diplomatije nedavno je naveo da su pitanja koja se odnose na poglavlje 31 važna za procenu strateške orjentacije države.
- Od Srbije ne traži da napusti svoje tradicionalno bliske odnose sa Rusijom. Međutim, imajući u vidu aspiracije Srbije za članstvo u EU i rusku agresiju u našem susedstvu, neke akcije i izjave Srbije, poput izvođenja vojnih vežbi sa Rusijom, šalju dvosmislene poruke državama članicama EU - rekao je nedavno Linas Linkevičijus, ministar spoljnih poslova Litvanije.
Brojna pitanja koja se odnose na spoljnu politiku i bezbednost Srbija je već uskladila sa EU. U vojnim misijama Unije učestvuje aktivnije nego neke države članice, radi na usvajanju evropske strategije koje se odnose na bezbednost, zakon za borbu protiv terorizma...
Sa druge strane, zbog dobrih odnosa sa Pekingom, Beograd nije osudio kršenje ljudskih prava u Kini, ali bi to moglo da prođe bez posledica, da nije totalnog razmimoilaženja kada je reč o odnosu prema Rusiji.
Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, navodi da među članicama EU ne postoji potpuna saglasnost kada je reč o Rusiji i podseća da je nedavno jedan nemački zvaničnik upozorio da je potrebna relaksacija odnosa sa zvaničnom Moskvom.
- I pored toga u ovom trenutku ne treba očekivati zaokret. Ukoliko bi međutim do toga došlo, za Srbiju bi to bilo veliko olakšanje. Beograd je u rakoraku između EU i Rusije i trpi pritiske sa obe strane. Ipak, postoje gestovi dobre volje koji bi bili jasan signal strateške opredeljenosti Srbije prema evropskim integracijama - kaže Joksimovićeva. Pogledajte OVDE šta je Edi Rama poručio Srbiji. Izvor: Tanjug
