Pravda

Formiranje ova dva nezavisna tela je zapravo i osnovni zahtev inicijative, iza koje je više od 100 stručnjaka različitih profila - hemičara, biologa, fizikohemičara, fizikobiologa, radiologa, lekara, kao i proipadnika Vojske Srbije koji su bili aktivni posle bombardovanja u prikupljanju materijala ili čišćenju terena od osiromašenog uranijuma. Stručnjaci od države traže da obezbedi novac za rad nezavisnog koordinacionog tela i nacionalne laboratorije. To je preduslov da sami, bez uloge drugih zemalja, ispitamo kako posledice upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja 1999. godine, tako i kompletno zagađivanje vode, zemlje i vazduha usled bombardovanja hemijskih, naftnih i energetskih postrojenja, kao i posledice tog zagađenja po zdravlje stanovnika Srbije. Član Odbora SANU "Čovek i životna sredina" i naučni savetnik dr Zorka Vukmirović kaže, za "Novosti", da je u dopisu upućenom predsedniku Vučiću ukazano na to da dugotrajne posledice ne potiču samo od korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, već su se kancerogene materije oslobodile kada su bombardovani veliki industrijski izvori: - Posebno je istaknuto da su se u požarima na transformatorima, u kojima se koristio piralen kao izolator i sredstvo za hlađenje, oslobađali dioksini i furani, od kojih nekih spadaju u prvu kategoriju kancerogenih i genotoksičnih materija. I samo izlivanje piralena i ulazak u lanac ishrane putem prehrambenih proizvoda životinjskog porekla predstalja ugrožavanje zdravlja. Ustanovljeno je da ova jedinjenja utiču na endokrine poremećaje, razvoj reproduktivnih organa i sterilitet, a posebno na razvoj omladine u pubertetu. Iako za to zasad nemaju naučnih dokaza, stručnjaci okupljeni oko Inicijative za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja tvrde da je učestalost steriliteta i porast broja autoimunih bolesti, a svakako i malignih bolesti, od kojih u Srbiji godišnje oboli oko 37.000 stanovnika a 20.000 umre, sigurno bar jednim delom posledica ekološke katastrofe izazvane bombardovanjem 1999. godine. - Iz kabineta predsednika je stigao odgovor pun razumevanja za borbu za očuvanje zdravlja i životne sredine u Srbiji - kaže dr Zorka Vukmirović. - Pored nesumnjivo primarnog zadatka da se utvrdi pravo stanje životne sredine, neophodno je da Srbija ima savremenu nacionalnu laboratoriju za obavljanje ekspertiza u normalnim uslovima, a posebno u vanrednim situacijama, kao što su požari svih vrsta i akcidenti u industrijskim kompleksima i objektima namenske industrije. Na taj način bi nacionalna laboratorija bila uključena u sistem bezbednosti Republike Srbije. Prema usvojenim zakonima o zaštiti podataka, davala bi saopštenja za javnost. Nacionalna laboratorija, u čijem sastavu bi bila i mobilna laboratorija, trebalo bi da bude u operativnom stanju u svakom momentu, odnosno da bude dežurna, s najavom dežurstava i pozivnim telefonskim brojem u sredstvima informisanja. Odluku o tome da li treba reagovati po prijemu prijave, kaže dr Vukmirović, donosili bi dežurni članovi Koordinacionog tela. Selo Prebilovci je najstradalije selo u Evropi tokom Drugog svetskog rata a više o tome saznajte OVDE. Izvor: Novosti