Istim rešenjem, Apelacioni sud je naložio da mu ponovi pred Specijalnim sudom u Beogradu za utaju poreza zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, povrede Ustava Srbije kao i Evropske konvencije o ljudskim pravima.
U odluci koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda navodi se da je sudsko veće ovu odluku donelo jednoglasno.
Ukinutim delom presude Mišković je 20. juna 2016. bio osuđen zbog krivičnog dela utaja poreza izvršena pomaganjem.
Po nalaženju Apelacionog suda nema dokaza da je Mišković izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica u vezi sa putarskim preduzećima.
U osudujućem delu presude, koji je ukinut, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepena presuda sadrži bitnu povredu odredaba krivičnog postupka "budući da su u obrazloženju presude izostali razlozi o odlučnim cinjenicama, a oni razlozi koji su dati su u znatnoj meri nejasni i protivurečni".
Suđenje će mu se sada ponoviti samo po delu optužnice tužilaštva za organizovanui kriminal koja ga tereti za pomaganje sinu Marku u utaji poreza po odbitku od kapitalnog dobitka iz poslovanja putarskih preduzeća.
Povodom ukidanja dela presude koji se odnosi na poresku utaju Apelacioni sud je podsetio da je Mišković proglašen krivim da je izvršio krivična dela utaja poreza u pomaganju, jer je svojim savetima pomogao sinu Marku - vlasniku pravnog lica pomogao da prikrije činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje tih obaveza i time izbegne plaćanje obaveza po dobitku „Mera Investment Fund B.V.“.
Apelacioni sud je naveo i da prvostepeni sud nije dao jasne i nesumnjive razloge kojim je to savetima Miroslav Mišković pomogao sinu da izvrši krivično delo, ako se ima u vidu odbrana okrivljenog, kao i saoptuženih prema kojima je postupak razdvojen, da je privredno društvo Mera Investment osnovano i registrovano u Republici Srbiji po svim propisima važecim u Republici Srbiji, da je kupovina akcija od strane 'Mera Investment Fund B.V.' iz Holandskih Antila, a zatim unos akcija kao povećanje kapitala 'Mera Investment' bilo registrovano kod svih državnih organa i upisano kao promena u Agenciji za privredne registre u Republici Srbiji.
Takođe, taj sud je zaključio da je prvostepeni sud u osuđujućem delu povredio zakon, jer je svoju osuđujući odluku zasnovao na autentičnom tumačenju Zakona o porezu na dobit preduzeća i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i na obaveštenju Ministarstva finansija i privrede, odnosno organizma dve druge grane vlasti.
Apelacioni sud je ukazao da iz spisa predmeta proizlazi da se Specijalni sud dopisom obratio Narodnoj skupštine Srbije i Ministarstvu finansija i privrede, u kojima je direktno tražio odgovore na sporna pravna pitanja na koja nije imao odgovor ni nakon brojnih izvedenih dokaza odbrane i tužilaštva za organizovani kriminal, saslušanih brojnih svedoka, strucnih savetnika, veštaka, te pravnih mišenja brojnih stručnih savetnika iz oblasti poreske politike.
Reč je o dva pitanja: da li u konkretnom slučaju ostvaren kapitalni dobitak i da li je postojala obaveza obracuna prijavljivanja i placanja poreza po odbitku za kapitalni dobitak i za koga.
Po stavu Apelacionog suda ovakvo postupanje prvostepenog suda je protivno Zakoniku o krivičnom postupku, Ustavu Srbije, kao i Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Apleacioni sud je ukazao da, ako se tokom krivičnog postupka pojavi sporno pravno pitanje od kojeg zavisi primena krivičnog zakonika, sud koji sudi u krivičnom postupku može sam rešiti to pitanje.
Pored toga, popunjavanje pravnih praznina se vrši od strane redovnih sudova u postupcima u kojima se pojavljuju, pa je sud je dužan da na taj način nadomesti nedostatke pravne norme, naveo je Apelacioni sud.
"Ovakvim postupanjem (Specijalnog) suda je došlo do povrede člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je zajemčeno pravo na pravično suđenje i kao i povrede člana 4. Ustava Srbije kojim je ustanovljeno načelo podele vlasti i garantovana nezavisnost sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvršnu", istakao je Apelacioni sud.
Stoga se, kako se dodaje, u konkretnom slucaju, ne radi samo o formalno pravnom nedostatku - ko je ovlašćen da traži tumačenje, već o suštinskoj povredi zakona budući da sud traži da mu organ druge grane vlasti protumači odredbu zakona, od čega, na posletku zavisi odluka u sudskom postupku koji je u toku.
Miškoviću je suđenje zbog zdravstvenih problema u decembru 2015. godine razdvojeno od procesa protiv njegovog sina i ostalih optuženih.
Apelacioni sud je danas pravosnažno oslobodio od optužbi za izlačenje para iz putarskih preduzeća i Marka Miškovća i Mila Đuraškovića, kojioma će se suđenja ponoviti takođe za utaju poreza.
Đuraškoviću će se ponovo suditi i za oštećenje Fabrike maziva iz Kruševca.
Mišković i Đurašković uhapšeni su decembra 2012. upravo pod sumnjom da su izvlačenjem novca iz putarskih preduzeća doveli do njihove propasti.
Pročitajte OVDE zašto je tužilaštvo obustavilo postupak ispitivanja porekla stana Aleksandra Vulina?
Izvor: Tanjug
