Pravda

Ipak se kreće. Sa poraznim podacima o broju obolelih od malignih bolesti, kao posledici NATO bombardovanja Srbije, javnost su prvi put u junu ove godine upoznali načelnica Klinike za neuroonkologiju KCS dr Danica Grujičić i advokat Srđan Aleksić. Aleksić je tada najavio i pokretanje tužbe protiv 19 zemalja koje su nas bombardovale, napomenuvši da kao šef pravnog tima ima rok od dve godine da na osnovu prethodno prikupljenih medicinskih pokazatelja pokrene tužbu protiv onih koji su tlo Srbije, najvećim delom na njenom jugu i na Kosovu i Metohiji, „obogatili“ osiromašenim uranijumom. O inicijativi koju je u februaru pokrenula Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika, koju je podržalo 150 ljudi od struke i nauke, kasnije se pridružilo i oko 100 iz Srpske akademije nauka i umetnosti. Reakcija države usledila je pre nekoliko dana kada je predsednik Aleksandar Vučić podržao predlog da se formira koordinaciono telo i nacionalna laboratorija kako bi se bi ispitale posledice bombardovanja. Početkom oktobra ministri zdravlja i životne sredine, Zlatibor Lončar i Goran Trivan održaće zajednički sastanak sa članovima inicijativnog odbora o daljoj realizacija ove ideje, izjavila je ovih dana doktorka Grujičić. To je pozdravio i Aleksić, ocenivši da uključenje države sa svim svojim resursima u ovakvu akciju može samo da je ojača. Nesporno je da su građani Srbije tokom bombardovanja bili izloženi uticaju velikog broja ne samo kancerogenih, nego i raznih štetnih i otrovnih materija. Koordinaciono telo bi trebalo da prikupiti sve postojeće podatke, a laboratorija da analizira koncentracije određenih toksičnih materija u vazduhu, vodi, zemljištu, hrani. Tek ti rezultati će biti osnov za pokretanje postupka pisanja tužbe, zato je i predviđen period od dve godine, napominje Aleksić. U međuvremenu, neophodno je animirati međunarodnu javnost i kolege, kaže on, ističući da je pokretanje 19 tužbi protiv 19 zemalja NATO-a, koje su 1999. godine bombardovale Srbiju, prevelik zalogaj samo za srpske advokate. Za to je, kako naglašava Aleksić, neophodan jak međunarodni tim. Zato će se, kako kaže, odazvati pozivu Međunarodne asocijacije advokata Rusije da prisustvuje njihovoj Skupštini u Moskvi. Govoriće, dodaje on, o posledicama NATO bombardovanja. Od njih smo, kaže, već dobili podršku da nam se, kada eventualno pokrenemo tužbu, pridruži pet do deset najboljih ruskih advokata. „Imamo saglasnost i kineskih advokata, do kraja godine planiramo da odemo i u Indiju. Imamo u timu i advokate iz Turske, Nemačke, Francuske, Italije, među kojima i one koji su zastupali italijanske vojnike koji su dobili tužbe protiv države jer su oboleli boraveći na Kosovu“, kaže Aleksić. Sa mnogim advokatima iz EU je takođe razgovarao i 15. oktobra, najavljuje, ide u Berlin. Tamo će se sastati sa advokatima iz poznate Asocijacija advokata Nemačke koja se bori protiv upotrebe uranijuma. Aleksić napominje da je početkom septembra bio u Cirihu na naučnom skupu, koji je, takođe, bio posvećen ovoj problematici, gde je govorio o slučaju Srbije i dobio podršku švajcarskih i nemačkih naučnika. Oni su izrazili želju da se uključe u inicijativu pokrenutu kod nas, jer od 2006. godine ukazuju na štetne posledice bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom. „Na tu temu je napisano 150 naučnih radova. Pojavio se čak i jedan nemački major koji nije hteo da ode na Kosovo zbog čega su ga izbacili iz vojske. Sve vreme od tada piše na ove teme i ponudio se da nam bude svedok kada podnesemo tužbu u Nemačkoj“, navodi Aleksić. On je posebno ukazao na značaj šest presuda italijanskog suda jer je nađena uzročno-posledična veza između bombardovanja osiromašenim uranijom i oboljenja italijanskih vojnika koji su bili na Kosovu i Metohiji. Država je morala da im isplati novčanu nadoknadu, ali je još važnije za našu tužbu što je tim presudama definisano postojanje Balkanskog sindroma, ističe šef pravnog tima. On napominje da je posledica bombardovanja bila ekološka katastrofa, a tužba za ekološku katastrofu ne zastareva. Na pitanje kakva bi mogla da bude sudbina tužbi, s obzirom na to da su do sada neuspehom završene tri privatne tužbe podnete zbog pogibije male Milice Rakić, zaposlenih u RTS-u i ljudi prilikom bombardovanja Varvarinskog mosta, Aleksić odgovara ocenom da je sada pravo vreme za tužbu. Pored toga što je italijanski sud dokazao tu uzročno-posledičnu vezu, Aleksić kaže da nam na ruku ide i geopolitička situacija u svetu koja se u poslednje vreme promenila. O drugačijoj klimi, kaže, govori i to što su se mnogobrojne inostrane novinarske ekipe bile zainteresovale za našu priču koja je odjeknula čak i u Americi. Na jednom sajtu je ona imala preko 1,2 miliona pregleda, navodi Aleksić. „Imaćemo I drugi pristup i zato želimo da imamo taj međunarodni tim advokata, da uključimo i advokate iz NATO zemalja. Sledeće godine planiramo da održimo kongres u Beogradu, da uključimo nauku, da ovde dođu ljudi koji se bave tom problematikom i da nađemo najbolji način za podnošenje tužbe“, kaže Aleksić i dodaje: „Samo sa jednim jakim međunarodnim timom od najmanje 100 advokata ili poznatih advokatskih kancelarija koje žele da nam pomognu mi možemo da uspemo“. A do tada, ostaje da doktorka Grujičić sa kolegama obavi svoj deo velikog posla. Da, kako je rekla, analizama sadašnje situacije i analizama ranijih analiza matematički tačno procenimo i dokažemo šta nam se u stvari desilo. „Nema tužbe bez naučnih podataka, jedino tako možemo sa ozbiljnom studijom da izađemo pred svet. U krajnjem slučaju dugujemo svima istinu o tome šta su nam uradili“, rekla je Grujičićeva. Uprkos tome, velike NATO vežbe koje se vih dana održavaju u Tuzli, sledeće godine bi mogle biti održane u Srbiji. Više o tome pročitajte OVDE. Izvor: rs.sputniknews.com