Kriza u Severnoj Koreji i pretnje Kim DŽong Una nuklearnim raketama podsetili su svet skoro tri decenije od kraja hladnog rata da opasnost od atomskih bombi i uništenja civilizacije još postoji.

Da li će Kim ispaliti rakete na Južnu Koreju, Japan ili američko ostrvo Guam, kao što preti, to niko ne zna. Ono što je, međutim, poznato jeste da je svet mimo Severne Koreje krcat atomskim oružjem, dovoljnim da čovečanstvo vrati u praistoriju.

Trenutno postoji osam država koje su uspešno detonirale atomsko oružje, od čeka se pet svrstavaju u "zemlje sa nuklearnim oružjem", po terminima Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. To su SAD, Rusija, kao naslednik Sovjetskog Saveza, Velika Britanija, Francuska i Kina. One priznaju posedovanje nuklearnog oružja. Ostale tri su pomenuta Severna Koreja, Pakistan i Izrael. To su države nuklearnog kluba.

Prema izveštajima Nuklearnog priručnika Organizacije atomskih naučnika, broj nuklearnih bojevih glava širom sveta je u 2017. godini procenjen na 9.920 projektila, ali se stvarna brojka ne zna, jer države uglavnom skrivaju svoj atomski potencijal.

Jedino se za SAD i Rusiju zna tačan broj nuklearnih glava, jer su podvrgnuti nezavisnoj verifikaciji, na osnovu više ugovora. Ostale države kriju broj nuklearnih glava, neke čak i demantuju da ih poseduju, pa postoje samo procene o njihovom broju, a informacije prikuplja nekoliko međunarodnih organizacija.

Vrhunac nuklearnog Armagedona bio je 1985. godine kada je u svetu postojalo 68.000 aktivnih bojevih glava. Taj broj je do 2016. spao na 4.000, odnosno na oko 10.000 nuklearnih glava ukupno sa uskladištenima.

Stručnjak za atomsko oružje Filip Kojl iz SAD, koji je radio za nekoliko američkih administracija, kaže za medije da Severna Koreja poseduje mali broj nuklearnih bombi, ali da to nije za utehu.

- Kao neko ko je posmatrao testiranje nuklearnog oružja mogu da vam kažem da kada jednom to vidite, shvatite da je to nešto što ne želite nikada da vidite tokom rata. U jedno mora ceo svet da bude siguran, nikada ne možete biti previše zabrinuti kada je u pitanju nuklearno oružje - kaže Kojl.

Dve su najveće opasnosti kada su u pitanju atomske bombe, objašnjava ovaj stručnjak.

- Prva je da neko napravi ili ukrade nuklearno oružje, neka paramilitarna organizacija. Druga opasnost je da SAD i Rusija krenu u novu nuklearnu trku u naoružanju i stvore mnogo opasniji svet nego što je sada. Takođe, postoji opasnost i da na primer Indija i Pakistan krenu u regionalni konflikt koristeći atomsko oružje, što može izazvati velike sile kao što su Rusija i Kina da izaberu strane - smatra Kojl.

Od 1949. godine tadašnji SSSR poseduje atomsku bombu. Ovako brz razvoj posle pionirskog poduhvata SAD pripisuje se dobrim delom špijunskim operacijama SSSR u Americi, tokom i posle Drugog svetskog rata. Plutonijumska bomba RDS-1, poznatija kao "prva munja", rađena je od 1946. na Institutu "Kurčatov" u Moskvi, u to vreme poznatom samo kao Laboratorija broj 2, osnovanom 1943. sa ciljem proizvodnje atomskog oružja. Prva eksplozija desila se 29. avgusta 1949. u Kazahstanu. Detonirali su najveći atomski eksploziv u istoriji, takozvanu car bombu. Nakon raspada SSSR, sve atomsko oružje prešlo je u Rusku Federaciju. Na vrhuncu hladnog rata, SSSR je posedovao 45.000 bojevih glava.

Prema dostupnim podacima, jer zvaničnih potvrda nema, Rusija trenutno poseduje 4.300 nuklearnih glava, odnosno 1.950 aktivnih strateških nuklearnih projektila. Tokom 2015. pojavila se informacija da Rusija radi na razvijanju nuklearnog torpeda snage 100 megatona. Najjače nuklearno oružje koje poseduju Rusija je RS-28 sarmat, poznatija i kao satana 2, sa 10 teških ili 15 lakših termonuklearnih bojevih glava, sa velikim brojem kontramera, kako bi se izbegao protivraketni sistem neprijatelja. Ovo zastrašujuće naoružanje planirano je da u upotrebu uđe 2020. godine.

Do sada je izvela 45 testiranja nuklearnih glava, ali poslednjih nekoliko decenija je prestala sa testiranjem, poštujući međunarodne sporazume. Na vrhuncu hladnog rata posedovala je 520 bojevih glava, a trenutno ima 215 nuklearnih glava, od čega je 120 operativno. Maksimalni domet raketa nosača bojevih glava je 12.000 kilometara. Prva detonacija bombe Uragan dogodila se 3. oktobra 1952. godine u ostrvima Monte Belo kod Australije.

Poseduje 300 bojevih nuklearnih glava, od čega je 290 operativno. Pre potpisivanja sporazuma koji zabranjuju testiranja nuklearnog oružja, Francuska je izvela 210 proba, uglavnom na prekomorskim teritorijama, odnosno ostrvima na Tihom okeanu. Prva detonacija bombe dogodila se 13. februara 1960. u pustinji Sahara u Alžiru.

Ova država je do sada izvela 45 testiranja nuklearnog oružja. Poseduje 434 bojeve glave, od čega je oko 260 operativno. Uspela je sama da proizvede nuklearnu bombu, jer tadašnji SSSR nije bio rad da podeli tajne pravljenja atomskog oružja sa komunističkom Kinom. Kasnije, Kina je učestvovala u omogućavanju Pakistana da ovlada nuklearnom tehnologijom i napravi atomsku bombu, kako bi parirala Indiji, na koju Kina takođe gleda kao na opasnost. Prva detonacije bombe pod oznakom 596 bila je 16. oktobra 1964. godine u slanom jezeru Lop Nur i Ksinjangu.

Ova zemlja nije potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Postala je nuklearna sila 1974. godine kada je detonirala atomsku bombu pod nazivom nasmešeni Buda u Tar pustinji u Radžastanu. Izvela je do sada šest testova detonacija i poseduje između 110 i 120 nuklearnih bombi, sa maksimalnim dometom 5.000-5.800 kilometara, mada radi i na raketama sa dometom preko 10.000 kilometara. U mogućnosti je da napravi neutronsku bombu, kako su izjavili njeni zvaničnici.

Ova zemlja je uz pomoć Kine i, kako se spekuliše, novca Saudijske Arabije, uspela da napravi prvu "muslimansku atomsku bombu". Izvela je šest proba nuklearnih detonacija, a procene iz 2016. godine su da poseduje 130 bojevih nuklearnih glava. Prva detonacija bomba čagaj - 1 bila je 28. maja 1998. godine u brdima Ras Koh u Beludžistanu.

Najveći bundžija i problem među "nuklearnim silama" je Severna Koreja. NJen vođa Kim DŽong Un uporno proteklih godina preti Americi kako će je pogoditi nuklearnim projektilima. Ova njegova opsesija je i glavni razlog krize u Istočnoj Aziji. Do sada je izvela pet testova nuklearnog oružja. Broj nuklearnih glava koje je proizvela predmet je različitih procena. Dok neki stručnjaci govore da nema više od 13 bojevih glava, drugi izvori navode da možda poseduje čak i 60 nuklearnih projektila, čiji domet može biti i do 10.000 kilometara. Prva detonacija atomske bombe dogodila se 9. oktobra 2006. godine u mestu Kilju, provincija Severni Hamjong.

Jevrejska država nikada nije priznala da je ovladala tehnologijom proizvodnje nuklearnih bombi i dan-danas, decenijama pošto se saznalo da je ušla u "nuklearni klub", Izrael to poriče. Vreme prve detonacije atomske bombe se pretpostavlja da je bilo 1960-79. godine na nepoznatoj lokaciji, verovatno na brodu u vodama Južnog Atlantika, stotine kilometara od najbližeg ostrva ili trgovačkih ruta. Podaci o nuklearnom kapacitetu Izraela se čuvaju kao vrhunska tajna i vrlo malo podataka je poznato. Ne zna se ni kada je obavljen prvi test, gde, jačina eksplozije, čak ni trenutni arsenal, ali se pretpostavlja da Izrael poseduje između 80 i 400 nuklearnih bombi.

Šta je Tramp odgovorio na pitanje da li bi napao Severnu Koreju pogledajte OVDE.

Izvor: Vesti onlajn