Pravda

Piše: Branislav R. Bulatović Najvažnija stavka je monopolistički pristup kapitalu , ali da ne zalazimo u osnovne predstave koje se uvek mogu naći na Vikipedijinoj enciklopediji, ovde ćemo se pozabaviti kratko, ali sadržajno o onom mističnom delu bajke. Ona se odvija bar 25 godina na oči celog sveta , mada opet nepotpuno jasno i opravdano na koji način je postignuta stimulacija takoreći tog svetskog revolucionarnog procesa. Naravno i otkuda je pridošao takav diktat. I ako bi nastojali da taj metod okarakterišemo nazvali bi ga nebanalnim. Takođe se ne može kategorički tvrditi da sama recesija nije veštački izazvana, a nebitno da li smerno ili nehotice,kada se prisetimo koliko je samo neravnomerna distribucija novca u divlje predatorskom kapitalizmu, usled  ekspanzije po devedesetim, produbila razliku između klasa da je prosto sredina i nestala. Korištenje sile teklo je preko kulta zlatnog teleta gde je kapital bio taj kome se trebalo po redovnoj prinudi pokloniti. Dok nije došlo do kritične mere gde sila umalo nije ostvarila zamajac da zgotovi na geopolitičkom nivou još par sitnica, promenom nekolicine navodno prevaziđenih zakona pri najistaknutijim svetskim institucijama.Kao što je slično načinila i agenda 21, kojom se inače uslovljavala civilizacija radi progresa. Kapitalu kao veštačkom vlasniku se kod tumačenja dojučerašnje elite trebalo pokloniti  zbog utišavanja svetske recesije kao i sloma berze, usled čega se čovečanstvo zamalo povratilo u mračni srednji vek. Kao da korupcija menadžera iznad samih vlasnika nije manipulisala ni pod razno. Doprinos prihvatanju zatečenoga i gotovoga stanja je dao svakako i svetski ekstremizam koji takođe može nekom slobodoumnijem da se učini umetnut ili jednostrano gledano kao frakcijski. A kako obično većinom slučaja i biva posle se upućuje pod zaštitu interventnog Dominiona. I bez teorije zavere  opet ceo fenomen bi se mogao posmatrati kao zamena teza. Tasamozvana elita je tako i mnoge slabije regione načinjavala nestabilnim, puštajući ih niz vodu i kasnije preusmeravajući tok kapitala u sigurne of šor rajeve, koji samo na izgled odgovaraju tim lokalnim državama,a koje su dozvolile instaliranja dok je zapravo glavni adresat ista elita. Ona elita koja je kulturno zaobišla ekstra profit za prijavu i skoncentrisala enormni kapital tamo negde u nedodirljive predele sveta i to je predstavljalo za njih tu samorazvojnost, kao jedna opreka pominjanoj recesiji. Znači da nije bilo dovoljno samo ostvariti pozamašan profit nego i pokrenuti ga na takav način da sam održava sebe u perspektivi. One podružnice koje su bile više samostalne i manje poslušne ictrpile su represiju kao Kipar i Švajcarska. Oh, kako su još slučajno i neutralne! Sve to vreme obični preprodavci, oni van trgova i pijaca, iz nižih društvenih slojeva, paradoksalno su ocrnjivani kao siva ekonomija,  čime je skretana pažnja i akcenat na red i pedanteriju. Stvarajući uz medijsku pomoć virtuelnu baštu, prikazano je sve kao povratak zlatnom dobu čovečanstva i uz pomoć tehnotronije kao sporedne poluge upotpunjavala se mitska simulacija. Mehanizam je podrazumevao, kao što je već pomenuto, da se  odreda države odreknu suvereniteta kao jedan „doprinos za opšte dobro“ i da budu tek menadžeri pri zastupanju interesa  korporacija kod velike konkurencije,pa i onih koje možda nisu još multinacionalne. Išlo se dotle te su neke izdejstvovale i „patentirale“ da imaju uporedne ambasade sa državom. Neki bi ih nazvali duboka država mada je i to opet blaga i delimična predstava zamoćalih struktura i institucija jer potpuni okvirni naziv bi slovio kao svetska vlada. I spasavanje njenog imperijalnog statusa. NJena svrha je bila tajna kontrola svetskog procesa, kao i korigovanje kod kritičnih situacija - glumljenje kriznog štaba u svetskim institucijama. Tehnotronija je usput bila predstavljana i kao nešto što je uzrokovalo deo krize zbog umanjivanja industrijalizacije kao što je na primer kompjuterizacija, pa i sam internet koji je podesan za netradicionalno trgovanje, a i industrijsku špijunažu. Kroz subkulturu ponuđeno je usvajanje, naprečac kroz modernizaciju, još pregršt stvari kao na primer GMO. Ta hrana koja, iako konkurent domaćem zdravom proizvodu, ipak daje izgovor za opstanak na lageru i standardizaciju jer hrani jeftinije i pravi dostupnost siromašnima. I eto, opet je tu ponovljeni motiv, nestvoreno, nego kontrolisano blago -alhemija. I države i biznismeni su uvlačeni u dužničko kreditno ropstvo i direktnu zavisnost od MMF-a i Svetske banke, koji su dali sebi za pravo preko agenata na obe strane da uslovljavaju niz suverenih država i mega korporacija  što je praktično jednako ucenjivanju i pretnjama sankcijama, a što je u suštini i prirodi kriminalno. Da i ne pominjemo nipodaštavanje i preotimanje strateških interesa kod suverene države. A inače, nekada je pripadalo u zaštitni zakonski okvir kao nešto od vitalnog značaja, a u suprotnom tretirano korupcijski. Ali kao što pomenusmo, ono je revidirano, pa i sam akt prevare, kao nešto prevaziđeno i usporavajuće. Kreditni i obični novac koji je još od nastanka bio od strane filozofa tumačen kao nešto što ne bi trebalo da ide u istu stvar, ali nigde i nikada nije bilo i prihvaćeno zbog moći kartela. Ipak nastala je pauza sa novim krupnim političkim ličnostima,  ali i zbog neodložive ekspanzije u svemir zbog koje bi, ako još stagniramo, doveli pod upitno i još nešto. Dakle nužan je novi vid udruživanja kod uzdignuća vrste. Nezaobilazno je pomenuti, zbog karakterisanja elite, i njihov odnos prema radništvu matičnih država i umanjivanje njihove cene rada gde spada i uvoženje migranata iz nestabilnih regiona sveta. Isto tako i selidba čitavih fabričkih pogona na istok zbog bliskosti sirovina i jeftine radne snage i dohotka. Pored nesmotrenog dohotka tu je i zaobilaženje carina. Preko platnih kartica elita je sticala uvid u potrošnju pa je tako zamišljano i skoro čipovanje populacije zbog boljeg praćenja situacije. Moral, etika, istina, edukacija i informacija iz istih razloga se podređivahu sve više komercijalizaciji , a udaljavaše od njene osnovne svrhe kao javnog servisa društva. Forsirana je zabava i potrošački karakter i tako uzdizan hedonizam i profit do nivoa opsesije. Pretpostavlja se od nekih i virtuelno platežno sredstvo , što isto umanjuje praćenje transakcije i česta variranja. Jer nije važan ni kapital, koliko obećano  bogatstvo , pa neka je možda i nerealno, ali ipak , priča ima neku svoju moć. Međutim ,iuz demontaže većeg dela unipolarnog predznaka od strane najvažnijih predsednika SAD i Rusije, preostalo je moguće  iskušenje  od  NATO funkcionera, bar dok se ne oformi evropska zasebna vojska. A što već uviđaju ključne starešine iz Brisela. Jer lobisti elite užurbavaju i pokreću kampanju gomilajući pažnju kod obadva portala stare gvozdene zavese, ne bi li nekako ishitrili kakav novi izgovor o svojoj nezamenljivosti. Treba biti oprezan, jer bliskoični sukob još traje nadomak one edenske jabuke. Dakle, globalizam  da, ali unipolarnost ne, jer nekakva elita ne može biti nosilac suvereniteta, nego vrsta koja je u stanju stvoriti bićevito, i u tome je zapravo sva epohalnost. Ne zaboravimo,demijurški je  nalog oblikovanje , a ne stvaranje.Jer ono pripada višem faktoru. Živela avangarda, neka je prav svet na danu onome. Izvor: Pravda A šta se dešava sa isporukom S-300 Srbiji, i hoće li je biti, čitaje OVDE stav ruskog analitičara.