Neke su ostale u domenu mašte, a neke su se, bar delimično, i ostvarile. Međutim, svima njima je zajedničko da u stvarnosti građani od toga nisu imali preterane koristi, sem što je priča zvučala primamljivo.

Najnoviji demagoški potez tiče se "prodaje" funkcionerskih fotelja, pa će političari u Skupštini grada Jagodine morati da sede u drvenim stolicama, što je najavio Dragan Marković Palma. Prvo, to nikome neće život učinniti boljim, a drugo - time ni izbliza nije označen kraj duplim funkcijama, neradu institucija, korupciji... pa su, što se građana tiče, funkcioneri mogli slobodno da zadrže i fotelje, jer nam njima nanose najmanju štetu.

Jedina "vajda" je to što će novac sakupljen prodajom polovnih i godinama "grejanih" fotelja otići u humanitarne svrhe.

Gotovo svim funkcionerima biće oduzeto pravo da koriste rotaciju na službenim vozilima, najavljeno je još 2013. godine. Tada je javnost mogla i da čuje da će sva nepotrebna službena putovanja biti ukinuta, da će broj Službenih vozila biti smanjen, a da se razmišlja i o "potpunom ukidanju korišćenja službenih vozila, izuzev u hitnim slučajevima”.

Epilog: Bilo je pokušaja prodaje službenih vozila na aukcijama, odnosno delova voznog parka ministarstava, ustanova i javnih preduzeća, a isto je radio i Grad Beograd.

Međutim, interesovanje za ovaj način kupovine nije bilo preveliko. Kada je reč o korišćenju služenih automobila, ništa srećnija situacija, jer se oni i dalje koriste, i to ne restriktivno, o čemu svedoči i primer hapšenja brata nekadašnjeg državnog sekretara Aleksandra Jablanovića, zbog droge, i to baš u službenom vozilu.

Iako je ideja da građani Srbije što više novca troše u svojoj zemlji sasvim ispravna, pomalo je delovao smešno poziv visokih državnih funkcionera da građani Srbije letuju u Srbiji. Kako su pojedini mediji pisali, državni funkcioneri su takođe dobili ovakvu preporuku, pa čak i članovi kabineta tada premijera, a danas predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

On lično je učestvovao u kampanji Moja Srbije, deleći turističke brošure u centru Beograda, a Vlada je pokrenula i akciju deljenja turističkih vaučera kako bi podstakla turizam. Međutim, ispostaviće se da Srbija nije destinacija za odmor za najveći broj njenih građana. To čak nisu poslušali ni državni funkcioneri od kojih su neki javno govorili da će ići na odmor na more (koje Srbija nema), a neki "šaputali" u najstrožoj tajnosti destinacije na kojima će odmarati.

Ova najava stigla je iz redova vladajuće SNS, kada je pre neku godinu rečeno da će svi oni koji imaju dve ili više plaćenih funkcija morati da se odreknu neke od njih. I zaista, pojedini funkcioneri su tu stranačku odluku ispoštovali, i podneli ostavke, pod pretnjom isključenja iz stranke. Odluka je bila na snazi neko vreme, ali ne zadugo jer su ovakvi slučajevi postali uobičajena stvar.

Poslednji takav je primer predsednice Skupštine Maje Gojković koja je, osim na ovu, izabrana i  na funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja je takođe plaćena.

Sa idejom da se ne troši novac, i da se pokaže da su aktuelne vlasti skromne, Vlada Srbije boravila je prošle godine nekoliko dana u Nišu - u vojnoj kasarni.

Ideja je realizovana. Međutim, ono što je usledilo, nije nam baš izmamilo osmeh na licu.

Najveći broj ljudi koji su bili u pratnji ministara Vlade Srbije bio je smešten po hotelima. I ne samo oni, već su i sami ministri odlučili da kasarnu napuste i o svom trošku plate hotel. Na kraju, ispostaviće se, osim Vučića, u kasarni su do kraja ovog “izleta” ostala još dvojica ministara - Branislav Nedimović i Zlatibor Lončar.

Ideja o manjem broju predstavnika građana u parlamentu potekla je od vladajuće stranke i njenog tadašnjeg šefa u Skupštini Srbije Zorana Babića.

Iako je opozicija ovo ocenila kao demagogiju, Babić je svoj, pa time i stav stranke, branio time da je to sasvim dovoljan broj, da ih u drugim zemljama ima manje, da je reč o pravoj meri, efikasnosti, manjim troškovima...

Skupština Srbije i danas ima 250 poslanika, i taj broj se neće promeniti sve dok se ne promeni Ustav, jer je broj poslanika ustavna kategorija.

O plati zaštitnika građana nije se naročito mnogo pričalo sve dok, sada bivši ombudsman Saša Janković, nije počeo da smeta aktuelnim vlastima.

Poslanici SNS čak su podneli i amandman da se plate ombudsmana i poverenika za informacije od javnog značaja smanje, uz obrazloženje da su previsoke, da svi štede, da novac koji bi im bio “oduzet” treba da ide u humanitarne svrhe, ali i da građanima Srbije “smeta plata Jankovića”.

Međutim, zanimljivo je da je lider SNS Aleksandar Vučić rekao da ovakav amandman ne bi trebalo da bude usvojen. Još zanimljivije je što, recimo, plata poverenika nije regulisana zakonom o budžetu (na šta je podnošen amandman), kao i da postojeći propisi predviđaju da zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, dok su mesečna primanja poverenika jednaka primanjima sudije Vrhovnog suda.

Posao lokalnih vlasti je da brinu i uređuju javne prostore u svojim gradovima i opštinama, pojedinci te poslove shvataju malo drugačije.

Štaviše, toliko daju na važnosti nekim uobičajenim opštinskim radovima, da su u stanju da otvaraju, i to svečano, i ograde, pešačke prelaze, semafore ... Naravno, ideja je da se sakupe politički poeni, stvori utisak da baš ta vlast radi u interesu svojih građana, a koliko to sve smešno, pa i tužno izgleda, nikoga ne zanima previše.

Pročitajte OVDE šta u svom novom intervjuu kaže Saša Janković, lider Pokreta slobodnih građana.

Izvor: Blic