Među učesnicima bila je i premijerka Srbije Ana Brnabić koja je govorila na panelu lidera, kao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je sa kolegama iz regiona razgovarao o novim načinima povezivanja i potrebi da se otvorena pitanja što pre reše.

Dačić je izjavio da je i Evropskoj uniji danas, imajući u vidu postojeće okolnosti, potrebno da ostvari "pozitivan poen", a da je upravo Zapadni Balkan mesto gde je to moguće postići i da je i za Uniju važno da se proces proširenja nastavi.

Obraćajući se učesnicima panela o Zapadnom Balkanu, on je podsetio da je situacija u kojoj se EU sada nalazi mnogo gora nego pre nekoliko godina, kada je Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije, davao izjavu da neće biti proširenja do 2020. godine - u međuvremenu se desio Bregzit, pobeda Donalda Trampa, migrantska kriza, terorizam.

"Tako da mislim da je i Evropskoj uniji u ovom trenutku potreban pozitivan poen. A gde će ga ostvariti, šta će to pozitivno EU uraditi i gde uopšte može da ima pozitivan poen - mislim jedino ovde u našem regionu", rekao je Dačić.

Zato je važno, dodao je on, reći i da je za EU bitno da se proces proširenja nastavi.

"Ili ćemo ući u EU, ili ćemo se pridružiti EU, ili će ona nama. Nadam se da ćemo ući u EU pre nego što se raspadne", rekao je Dačić.

On, međutim, ukazuje da region toliko kasni za EU da se zaista stvara utisak da nikad nećemo ni ući u Uniju.

To, kako kaže, utiče na ocenu o EU kao organizaciji koja nema pravedan odnos prema zemljama Zapadnog Balkana.

"Ne mogu da verujem da su sve zemlje postale članice Unije baš zato što su ispunile sve kriterijume i mogu da se opkladim da, kad bi sad ponovo ulazile u EU, bar trećina ne bi prošla te kriterijume", smatra Dačić.

Ako nas ne prime u EU, duhovito je primetio Dačić, mi ćemo tražiti prijem u SAD.

"Ako nas ne prime u EU, imam 'pretnju' za SAD - mi ćemo tražiti prijem u Sjedinjene Američke Države. Bliži smo od Havaja u svakom slučaju", rekao je Dačić.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da od Hrvatske još nije stigao odgovor na protestnu notu upućenu povodom paljenja srpskog časopisa u Zagrebu, i podsetio da je nota uobičajeno diplomatsko sredstvo.

"To su neke osnovne stvari u diplomatiji. Kada Šešeljeve grupacije zapale hrvatsku zastavu, obično sledi protest. Reč je o osnovnim stvarima. Ako neko pali srpske novine, srpsku zastavu, ako postoje takvi slogani i takve parole koji su direktan poziv na obračun sa Srbima, na to država mora da reaguje. Bilo je dosta takvih protesta i mi ne očekujemo da je svaki takav protest od istorijskog značaja. Voleli bi da ne dolazimo u situaciju da jedni drugima šaljemo proteste", rekao je Dačić novinarima na Bledu.

On je ocenio da su odnosi između Srbije i Hrvatske ključni za odnose u regionu i da zato treba smirivati situaciju.

"Lako je situaciju podgrevati", rekao je on.

Šef srpske diplomatije je kazao i da se nije mnogo odmaklo u rešavanju pitanja razgraničenja sa Hrvatskom i da se Srbija pre zalaže za rešavanje problema otvoreno i dijalogom nego arbitražom.

"Naše je opredeljenje da to pokušamo da rešavamo bilateralno, znači dijalogom, da ne treba da idemo na neke arbitraže. Mi nismo ni počeli ozbiljne suštinske razgovore na tu temu sa Hrvatskom. Sada se formiraju komisije koje će time da se bave i ja sam odredio državnog sekretara Nemanju Stevanovića da vodi deo ekipe koja će se baviti otvorenim pitanjima sa Hrvatskom", rekao je Dačić.

On je dodao da ranijih godina sa hrvatske strane nije postojala zainteresovanost za rešavanje tih pitanja.

"Priča se zaglavila na tome da Hrvatska ima jedan pristup, Srbija drugi - Srbija misli da razgraničenje treba da ide sredinom reke, a Hrvatska da prioritet treba da bude katastarski pristup", rekao je Dačić.

Upitan da prokomentariše spor Hrvatske i Slovenije Dačić je kazao da Srbi i Hrvati imaju dosta problema i da Srbiji ne treba da učestvuje u slovenačko - hrvatskim.

"Vi bi sad voleli da ja kažem da je to loš stav Hrvatske. Mi sa naše strane ne ulazimo u to ko je u pravu ko nije, mi možemo da raspravljamo da li treba da se poštuje odluka arbitraže. Verovatno ako je neko ušao u arbitražu treba da poštuje odluke arbitraže ako je obavljeno sve kako je bilo predviđeno. Mi bi smo voleli da se svi ti problemi rešavaju otvoreno i u dijalogu i da pokažemo da možemo nešto rešimo i bez upliva sa strane", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, treba ići u susret tim pitanjima i da jer dobro što predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaju komunikaciju i da će biti sastanaka, ali nije mogao da precizira kada će oni biti održani jer se to pitanje sada ne postavlja kao hitno.

"Ako nema kompromisa, onda će se tražiti, kao što je Hrvatska već tražila da se ide na arbitražu. Možda će malo promeniti stavove posle svega što se dešavalo ali mi se nikada nismo izjašnjavali da želimo da idemo ana arbitražu, već želimo da se problemi reše neposredno", rekao je on.

Upitan da prokomentariše politiku proširenja EU, Dačić je rekao da je ona dobra ne samo za Srbiju već i za EU.

"U uslovima razjedninjavanja, bregzita i raznih drugih problema EU - od migrantske krize do terorizma, ulazak našeg regiona u EU je doprinos konsolidaciji same te ideje. Da ne pričamo da je to faktor smirivanja tenzija u regionu. Mi ostajemo privrženi svom cilju- a to je punopravno članstvo u EU i jedino mislimo da treba da postoji transparentna perspektiva. Ta perspektiva mora da ima srećan ili tužan kraj, ali se nadam da će biti srećan, odnosno da ćemo ući u EU pre nego što se ona raspadne", rekao je Dačić.

On je dodao da trenutno u okviru Ministarstva spoljnih poslova Srbije postoji Uprava za dijasporu i najavio da će se raditi na učvršćivanju odnosa sa dijasporom i Srbima u regionu.

Članstvo u Evropskoj uniji za Srbiju svakako ostaje jedan od najviših spoljnopolitičkih prioriteta, a perspektiva članstva daje snažan podstrek sveobuhvatnim reformama koje Srbija sprovodi i podsticaj je pomirenju i regionalnoj saradnji na čitavom Balkanu, rekao je Ivica Dačić.

Dačić je u govoru na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi (PSuJIE), kojim će u narednom periodu predsedavati Slovenija, rekao da je nada Srbije da će predsedavanje Estonije zapamtiti po tome što je Srbija otvorila veći broj pregovaračkih poglavlja - i učinićemo sve što je do nas da se to i ostvari.

"Međutim, naš reformski proces sprovodimo prvenstveno zarad nas samih - naše zemlje i građana. Članstvo u EU je dodatna korist, kojoj težimo kao ključnom spoljnopolitičkom cilju", poručio je Dačić.

Podsetivši da je Srbija do sada otvorila 10 pregovaračkih poglavlja i dva privremeno zatvorili, ministar je kazao da je nastojanje Srbije da očuva uspostavljenu dinamiku održavanja međuvladinih konferencija i da u narednom periodu otvori sva poglavlja za koja, u datom momentu, pokažemo da smo tehnički spremni.

"Svako otvaranje novih poglavlja u pregovorima sa EU predstavlja dodatni zamajac i reformama koje sprovodimo", kazao je i dodao:

" Svesni smo da je, u odnosu na druge kandidate, pregovarački proces Srbije dodatno opterećen uslovljavanjem napretka u pregovorima napretkom u dijalogu Beograda sa Prištinom. Taj proces zavisi od obe strane. Međutim, a to želim posebno da naglasim, sva sporna pitanja u regionu moramo da rešavamo neposrednim razgovorima zainteresovanih strana, a u okviru pregovaračkog procesa isključivo pitanja iz domena pravnih tekovina i pozitivne prakse EU".

Dačić je rekao da ono čega Srbija mora da bude svesna i iz čega, kako je rekao, bi valjalo da crpi pozitivnu energiju u trenucima sumnje, jeste činjenica koja proističe iz niza foruma namenjenih regionalnoj saradnji - Procesu saradnje u JIE kao najstarijem, Zapadno-balkanskoj šestorki, Brdo-Brioni procesu, Berlinskom procesu - a to je da politička volja za pomirenjem postoji i da je ona potkrepljena jasnim stavovima građana koji žele prosperitetniju budućnost i bolji kvalitet života.

Ovo, kazao je, nije važno samo za Srbiju, već je ovakav stav važan preduslov za uspešno integrisanje regiona u EU - celovitu, bezbednu i prosperitetnu - što je od ključnog značaja ne samo za građane država članica EU, već i za sve građane Evropskog kontinenta.

"Od Srbije možete da očekujete konstruktivan pristup i nepokolebljivu posvećenost pri rešavanju svih sporova i otvorenih pitanja. Srbija ostaje odgovoran činilac i učesnik koji doprinosi regionalnoj stabilnosti i bezbednosti uprkos svim izazovima. Upravo zato podržavamo intenziviranje regionalne saradnje uspostavljanjem novih tela poput Fonda za zapadni Balkan, Regionalne kancelarije za saradnju mladih, Transportne zajednice, Komorskog investicionog foruma i drugih", rekao je ministar.

Izrazio je nadu da ćemo dobrom duhu saradnje i međusobne podrške, kroz neophodne ali ostvarive kompromise, uspeti da na teritoriji zapadnog Balkana, u Beogradu, budemo domaćini Sekretarijata Transportne zajednice.

Dačić je poželeo Sloveniji uspešno predsedavanje Procesom saradnje, uz uverenje da će Srbija svoje raspoložive kapacitete usmeriti na produbljivanje saradnje u okviru PSuJIE, ali i drugih regionalnih inicijativa i foruma u kojima, kako je rekao, svi zajedno učestvujemo.

Na Bledu je danas održana prva Konferencija ministara inostranih poslova Fonda za Zapadni Balkan, kojoj je prisustvo potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a na kojem je objavljen početak pune primene Sporazuma o Fondu za Zapadni Balkan.

Ministar Dačić je u svom obraćanju rekao da je reč o važnoj instituciji, koja će služiti zbližavanju građana i građanki Zapadnog Balkana i pomagati integraciji regiona u EU.

Izrazivši veliko zadovoljstvo ovim skupom, Dačić je rekao da se time, po prvi put u novijoj istoriji našeg regiona otvara put saradnji civilnog društva u domenu kulture, naučnoj i istraživačkoj oblasti, razmeni mladih i jačanju održivog razvoja.

"Slično kao i u slučaju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, i ovaj projekat predstavlja pionirski poduhvat koji uključuje sve potpisnice iz regiona Zapadnog Balkana, a po ugledu na već veoma uspešni Međunarodni višegradski fond Višegradske grupe", rekao je Dačić.

Ministar je ukazao da je Srbija brzom ratifikacijom u Narodnoj skupštini pokazala da je usmerena ka istinskom pomirenju i razvoju čitavog regiona, jer je Sporazum o Fondu za Zapadni Balkan prvi sporazum u kojem, uz poštovanje odredbi Dogovora o regionalnom predstavljanju i saradnji, Srbija stavlja potpis uporedo sa drugim učesnicama sa Zapadnog Balkana.

Beograd je, takođe, istakao je Dačić, uplatio dogovorene finansijske obaveze za prvu, a ubrzo i tekuću godinu.

"Spremni smo da, u dogovoru sa drugim ugovornim stranama, razmotrimo povećanje kontribucija, kako bi Fond, po ugledu na Višegradski, razvio pun kapacitet i ispunio ciljeve zbog kojih smo ga i osnovali", naveo je Dačić i dodao da su nacionalni koordinatori, zajedno sa vršiocem dužnosti, a od danas izvršnim direktorom Fonda, završili odličan posao.

Dačić je kazao da sa nestrpljenjem očekuje prve pozive za projekte koji će spajati civilno društvo, lokalne zajednice i pojedince iz svih šest ugovornih strana Sporazuma.

"Uspešnim pokretanjem i daljim radom Fonda, mi - ministri spoljnih poslova sa Zapadnog Balkana - imaćemo jednu posebnu i efikasnu „polugu" za podsticanje i dalji razvoj regionalne saradnje", rekao je ministar uz uverenje, kako je rekao, da svi prisutni dele njegov stav, istrajnu i konzistentnu podršku zemalja Višegradske grupe.

Dačić je pohvalio i njihovo stalno zalaganje i finansijski doprinos, te nesebičan prenos deljenja dragocenih iskustava Međunarodnog višegradskog fonda bez kojih ne bi bilo današnjeg događaja, a budućnost našeg Fonda se, kako je rekao, ne bi razvijala na isti način.

Svoje obraćanje ministar Dačić je završio željama sa uspešan rad Direktoru Fonda, Đerđu Muri, osoblju Fonda, nacionalnim koordinatorima.

Ministarka spoljnih poslova Bugarske i zamenica premijera zadužena za reformu sudstva Ekaterina Zaharijeva rekla je danas na Bledskom strateškom forumu da će jedan od prioriteta bugarskog predsedavanja EU naredne godine biti proširenje i da će EU biti zaokružen projekat tek kada i zemlje Zapadnog Balkana postanu njen deo.

"To, istina, podrazumeva duži vremenski period, zahteva teške reforme, ali biće jedan od prioriteta tokom našeg predsedavanja. Naš moto je da što smo jedinstveniji to smo i snažniji", rekla je ona na panelu "Evropska unija u izmenjenom svetu".

Ističući da je lično posvećeni Evropljanin i da je Bugarska proevropski nastrojena država, ona veruje da je EU posle svake krize jača i jedinstvenija.

Skrenula je pažnju i na to da je činjenica da se EU suočava sa brojnim krizama, ali da je, prema njenom mišljenju, najveća kriza poverenja i identiteta.

"Kada to budemo prevazišli, rešićemo i ostale krize", smatra Zaharijeva.

Kako kaže, primetna je i tendencija u prestonicama država-članica EU, uključujući i Bugarsku, da se za sve neuspehe i probleme krivi Brisel, a da se zasluge za sve uspehe preuzimaju na sebe.

"Nije da Brisel ne treba reformisati, ali treba da počnemo od svojih prestonica", zaključila je ona.

Francuska ministarka za evropska pitanja Natali Loazo ukazuje na neophodnost da se Evropa pokaže kao jedinstvena, jer evroskpetika još ima širom Evrope i posebno ističe značaj funkcionisanja "francusko-nemačkog motora".

"Malo se toga u Evropi može učiniti bez tog motora. Veliku pažnju poklanjamo odnosima sa Nemačkoj, ali generalno, veoma je važno obnoviti kontakte jer dosta predrasuda ima i u samoj EU", kaže ona.

"Emanuel Makron (francuski predsednik) bio je jedini proevropski kandidat na izborima. U vladi sada imamo proevropske snage, ali treba imati u vidu da je čitava opozicija zapravo protiv Evrope", rekla je Loazo.

Prema njenim rečima, EU je jedino mesto gde se promovišu slobode i partnerstvo kao nigde u svetu i naglašava da ljudi danas u Evropi, između ostalog, traže bezbednost, sigurnost.

"To i borba protiv terorizma je u Francuskoj ispred problema nezaposlenosti što nije bio slučaj pre tri godine", napominje francuska ministarka.

Na panelu posvećenom Zapadnom Balkanu i perspektivama za članstvo u EU, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić iskoristio je priliku za šalu na račun društva kojem čitav region želi da se pridruži, komentarišući uslove i pogodnosti na Bledu gde se Strateški forumu održava.

"Ima nekih promena od prošle godine, stolice više nisu drvene", počeo je Dačić, izazvaši smeh u publici i među 11 učesnika panela.

Požalio se potom da su za doručak bile samo tri zemičke, a "od toga, jedna prazna", ali da mu je šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec "objasnio" da su - "ipak u Sloveniji".

"Pa kakva je to EU, čime ćete nas privući?", upitao je Dačić, dodavši da se malo šali.

Svi su blefirali da u Siriji nema vojnog rešenja pa je na kraju Rusija pokazala kako se to radi. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Tanjug, RTV