Piše: Zahar PrilepinOn je tom prilikom takođe jasno stavio do znanja da mu snabdevanje Ukrajine oružjem od SAD nije po volji. Citiram: "U samoproglašenim republikama ima dovoljno oružja, uključujući i ono zarobljeno od protivničke strane – od nacionalističkih bataljona i tako dalje. I ako američko oružje dospe u zonu sukoba, biće teško predvideti kako će se ponašati pomenute republike. Možda će oni poslati svoje oružje u druge konfliktne zone, i to baš one koje su neuralgične tačke za one koji sada stvaraju probleme u nepriznatim republikama". Povodom mirovnjaka Porošenko je izjavio nešto u smislu da će se do 20. septembra, odrediti prema ovom pitanju. Pa u smislu da će se konsultovati sa američkim prijateljima i dati "odgovor", koji će mu biti dostavljen na puškici. Šta sve ovo znači ako prevedemo sa diplomatskog jezika? Po tačkama. Moskva ne krije svoju zainteresovanost da se zamrzne konflikt u Donbasu na neodređeno vreme. Dok se u Kijevu za godinu, tri ili pet dana nešto ne slomi. A tamo će se nešto obavezno slomiti. Porošenko će se svima popeti na vrh glave, zatim će svakako početi borba za vlast, a tada... sve opcije će biti na stolu.

Treća sila

U cilju zamrzavanja sukoba mirovnjaci ipak najviše odgovaraju: Ukrajina već dve godine na svake dve nedelje podbada svoju vojsku na povratak u Donbas, te, ako je ikako moguće, kako tolkuju po Kijevu, usput će od silnoga zaleta proklizati do Rostova. Na svakih mesec i po dana armija DNR prinuđena je da ukrajinske vizionare preventivno spušta na zemlju. I spušta ih. Ako se nastavi po starom, pucanje neće prestati, i, što je najstrašnije, ginu mirni građani. Žrtve među pripadnicima oružanih snaga obe strane dramatično su velike, i povremeno čak nadmašuju gubitke iz najozbiljnijih borbi 2014-2015. godine; ali se vešto skrivaju. Izbor je na kraju prost: ili još godinu, dve ili tri ratovati, ne pomerati se s mesta, nastaviti međusobno ubijanje pri ne baš artikulisanim strateškim ciljevima (prednji deo ne mrda); ili napasti – što je iz raznih razloga, izuzetno problematična odluka. Ili, konačno, uvesti treću silu. Iako je "treća sila" – takođe kompleksno pitanje, jer će se među mirovnim snagama, naravno, pojaviti i Rusi. Porošenko je savršeno svestan da se Donbas ne može silom zauzeti. NJegov rejting u vezi sa tim pitanjem pada, i zato će mu varijanta sa mirotvorcima omogućiti da prolepša svoju njušku: eto, sada nam Zapad stiže u pomoć, sve će biti u savršenom redu. Ali sve će biti tako kako će biti: Donbas se nikad neće vratiti u Ukrajinu. Što se tiče druge Putinove izjave o tome da DNR takođe može da prodaje svoje oružje bilo gde – to je, kako kažu, master crni troling sedmi dan. Nije ni čudo što su se postmajdanske društvene mreže tako trgnule po principu "jel' to on o nama?". Naravno, DNR i LNR nikome neće isporučivati svoje naoružanje, sa druge strane, vojske pomenutih Republika imaju dovoljno snage da izvedu smelu ofanzivnu operaciju i lično "isporuče" svoje oružje, recimo, u Marijupolj.

Rešenje se odlaže

Ovaj signal poslat je pre svega globalnim igračima: SAD, Nemačkoj i drugima. Značenje signala: hajde da spustimo loptu sada, a zatim ćemo kasnije da se raskusuramo. Sudeći po svemu, događaji će se odvijati u tom pravcu. Minusi: projekat Velika Novorusija odlaže se, ali on je već odložen, i to ne juče. Plusevi: konačno će prestati da pucaju i ginu u DNR i LNR, a Republika će biti u mogućnosti da se ozbiljno i mirno pozabavi izgradnjom i da kompletno dovrši odavno započet proces prestruktuiranja svoje ekonomije put ruske privrede. Kijevska strana će nastaviti da kljuka svoje nesrećne građane beskrajnim lažima o "haosu i pljački" u DNR i LNR, odakle na mesečnoj bazi beže meštani, oficiri i ruski novinari (ali nikako već četvrtu godinu zaredom da nekud i pobegnu). U suštini, Ukrajina će zamrznuti sebe u stanju, u kome je država na putu za EU za tri godine izgubila teritoriju nešto manju od Izraela, a veću od Jamajke, nalazeći utehu u činjenici da nije izgubila više. Rezultat osrednji; daj šta daš. LJudi Donbasa zaslužuju mir. Na kraju krajeva, rešenje situacije se odlaže. I najverovatnije to opet nije put ka miru. Možemo tek da se nadamo da će u narednih godinu, dve ili pet majdanski udarnici omanuti u svojoj nameri da pretvore mlađa pokolenja koja su sada u vrtićima, školama i na univerzitetima u okorele i neizlečive rusofobe. Vreme radi protiv njih. Vreme radi protiv nas. Vreme radi za sebe. Ćutim i čekam. Sve što je bilo u moćima naroda Donbasa, narod Donbasa je uradio. Na kraju krajeva, ispostavilo se da postoje stvari koje ne mogu tek tako da se slome. U međuvremenu, Porošenko je izneo predlog na koji je Kremlj brzo odgovorio. Više o tome pročitajte OVDE. Izvor: Ren TV (Preveo Zoran Draganović)