Ovim rečima mati Teoktista, jedna od četiri starice, monahinje u Crkvi uspenja Presvete Bogorodice, na praznik Svetog Stefana ili treći Božić, objašnjava njihovu službu u ovoj svetinji. Jedine Srpkinje u ovom gradu na pitanje kako je nositi teret "srpstva" i živeti u izolaciji, odgovaraju da o tome i ne razmišljaju. Bitno im je, kažu, da su u službi Bogu, da svetinja bude "otvorena", iako vernika gotovo da nema. NJenu priču prekida zvonjava zvona iz obližnje svetinje u konaku pokraj crkve, gde sa igumanijom Joakinijom sedi za trpezarijskim stolom. Na pitanje mogu li se Srbi na Kosmetu nadati boljim danima, mati Teoktista odgovara da nam svima može biti bolje ako se vratimo Bogu, veri i osnovnim ljudskim vrednostima. Priču mati Teoktiste prekida molitva igumanije koju izgovara za stolom u trpezariji, spremajući se za odlazak u svetinju u centru Đakovice koju su na Badnji dan opkolili Albanci ne dozvoljavajući raseljenim Srbima da donesu badnjak. Zbog blokade svetinje nisu došli ni vernici, pa praznik nije mogao biti obeležen kako dolikuje. - Jedino nam raseljeni iz Đakovice dolaze organizovano, ali drugi autobusi sa vernicima koji obilaze ostale svetinje, pre svega Dečane i Patrijaršiju, kod nas ne dolaze upravo zog toga. Ima pojedinačnih dolazaka, ali i oni su retki - nastavlja igumanija.
Da smo mi dobri, svakako nas ne bi snalazilo sve ovo što nas snalazi. Pet stotina godina smo bili pod Turcima, ali narod je bio blagodarniji. Molio se Bogu iako su jeli samo hleb i so, bili su ljudskiji nego sada, posle duže pauze kaže mati Teoktista. - Naša pravoslavna vera je najjača, ali mi smo se otuđili od nje. Ono što je najbitnije je da mi nikoga ne napadamo, mi se branimo - odgovara kratko na pitanje kako se osećaju u izolaciji unutar crkvenog dvorišta kada znaju da se na ulici ispred svetinje vrlo često okupljaju Albanci. Kaže da iako često sprečavaju dolazak raseljenih, ne misle da su svi Albanci protiv Srba. Nada se pomirenju i veruje da je ono, možda i Božjim čudom, ipak, moguće. - Eto, nedavno se jednom monahu iz eparhije pokvario auto negde kod Kline. Albanac majstor koji mu je popravio kvar iznenadio se što srpski sveštenik ume da govori albanski. U šali mu je rekao da mu dođe da se i on prekrsti, kada je srpski pop naučio albanski jezik! Ipak, dok mrak pada nad crkvenim dvorištem okruženim visokom ogradom i kapijom većom od dva metra, pripadnik kosovske policije koji dežura u kućici na ulazu u dvorište koje je pored crkve, kontroliše posetioce. Nepozvanima ne dozvoljavaju ulazak. - Ne osećamo se nezaštićenim unutar ovog dvorišta. Ali u grad ne izlazimo, osim kada po nas dođu monasi iz Dečana. Oni nam, zahvaljujući igumanu Savi, donose namirnice, lekove i sve što nam je potrebno. Odlazimo i kod njih na službu, jer smo i bile u Dečanima dok je trajala obnova svetinje - nastavljaju priču monahinje pored kojih borave još dve starice, Nadežda Isailović i Vasiljka Perić, koje iz milošte zovu Vaska i Nada. Iznenađene posetiocima u prilično kasne sate, ipak, ni ostale dve starice ne reaguju. Kažu drago im je kada ih neko, makar i nenajavljen, poseti. Pogotovu što su dani jednog od najvećih hrišćanskih praznika, a njima od svega najviše nedostaju posetioci i vernici. Crkva uspenja Presvete Bogorodice jedina je živa svetinja obnovljena 2008. godine, dok su u samom centru tri crkve potpuno porušene, a jedna minirana i od nje nije ostalo ništa. Uverena da je sve što nam se dešava Božja kazna jer smo se kao narod otuđili ne samo od vere već i od suštinskih ljudskih vrednosti, igumanija kaže da su naši najveći problemi natalitet, međusobna nesloga, netrpeljivost i nestrpljenje. - Albanci su za razliku od nas savladali te lekcije. Drže se međusobno, koliko god razmišljali drugačije, ali i njihove žene rađaju po više dece. Za razliku od naših koje abortusima ubijaju ko zna koliko novih generacija - priča igumanija Crkve uspenja Presvete Bogorodice. Kako je izgledala šiptarska blokada manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici na Badnji dan, pogledajte OVDE. Izvor: Novosti
