-Mislim da su se promenili naši odnosi, hoću da kažem da je došlo do velikog pomaka, u našim odnosima poslednjih pet do šest godina. Naročito od promene vlasti 2012. nakon Borisa Tadića. Mislim da smo uspeli da nađemo zajedničke interese i zajednički jezik, odnosno da na neki način ne kvarimo tradicionalno dobre odnose koji postoje između naša dva naroda i naše dve države, za koje inače smatram da su bratske, možda je i bolje da kažem sestrinske, jer tu nekako ima više emocija, i da bez obzira što u nekim temama imamo različite stavove, mi nemamo bliže narode i države nego što smo mi jedni drugima.
Ovo je kazao potpredsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, gostujući tokom posete Crnoj Gori u emisiji ''Argument'' na televiziji Pink M.
- U tom smislu mislim da je karakter naših odnosa, broj poseta koji smo imali, prestanak tog nekog međusobnog optuživanja koje smo imali u vreme Borisa Tadić i te vlasti pa i u ranije vreme – Koštunice, da smo ipak uspeli da nađemo način na koji ćemo uspešno funkcinisati i da tražimo zajedničke interese, kako da jedni druge podržavamo da idemo dalje, otvorena pitanja da rešavamo dijalogom i da sve u svemu mislim da je to jedan veliki plus i jedna velika promena – istakao je Dačić.
- Generalno, mi se ne napadamo na nekim konferencijama ili skupovima negde po svetu, jedni druge podržavamo kada je reč o evropskim integracijama. Mislim da je dobro što je Junker rekao da su Srbija i Crna Gora lideri na tom evropskom putu i imamo visok nivo međusobnih odnosa. Poslednjih decenija nije baštako bilo, nismo imali konzistentnu politiku i ja ne mogu da kažem da oko svega mislimo isto. Mi imamo svoje stavove, Crna Gora ima svoje stavove. I kada je reč o Kosovu, recimo. Evo, Crna Gora se interesuje za status Crnogoraca koji žive u Srbiji, i mi se interesujemo za status Srba koji žive u Crnoj Gori. Ali sva ta pitanja trebalo bi da se rešavaju na takav način da budu most i da sve bude konstruktivne prirode, a ne da budu remetilački faktor kazao je Dačić, naglašavajući da je njegova prednost što nije iz Crne Gore kao neki prethodni političari.
- Ja sam iz južne Srbije. Nemam ni jednog rođaka ovde, nisam opterećen i mogu otvoreno da kažem da se mi, kao Srbija, bavimo onim sa čime se bavi svaka država. A to je da Srbin u Podgorici ima ista prava i da živi isto kao što živi Crnogorac u Beogradu. Da li su ljudi svesni da mi među običnim narodom nemamo tu vrstu problema kakvu smo mi stvorili u političkoj sferi?! Ne postoji ta vrsta problema u svakodnevnom životu kad neko dolazi u Beograd ili Podgoricu. Važno je da se bavimo unapređenjem svega toga, unapređenjem naših odnosa, a ne nekim temama od kojih nemamo velike političke koristi. Na šta mislim evo reci ću vam: nije za bavljenje sad da li će Srbija i Crna Gora da žive u jednoj državi – to je pitanje istorijskog karaktera. Ne može se reći da je bolje jedno ili drugo. Imali smo različite primere i da su bile odvojene države pre Prvog svetskog rata i da su bile u odličnim odnosima. Uvek su ratovale zajedno, protiv neprijatelja, takođe nikad nije zabeležen rat između Srbije i Crne Gore i nadam se da nikad i neće. I mislim kad bi neko „pljunuo na Srbiju“ ili iz Srbije na Crnu Goru, to je kao da „pljujete uvis“, kao da „pljujete sami sebe“. Ali ne treba da se mi bavimo time. Neka građani Crne Gore odluče kako će da žive. Da žive u svojoj državi mi ništa nemamo protiv. I Srbija bi trebalo da razmisli da li je u interesu srpskog naroda uopšte bilo i dobro da se 1918. stvori Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, kazao je Dačić, ističući da u tom pogledu, ne bi trebalo da se mi bavimo visokim temama i da se srpski narod u Crnoj Gori onda gleda kao faktor koji je antidržavni, u pogledu nezavisnosti Crne Gore, jer se onda front okreće protiv srpskog naroda.
- Potom mi ne možemo da razgovaramo o osnovnim temama koje nas interesuju. A interesuju nas kao što sam rekao: jezik, prava srpskog naroda, zastupljenost u državnim organima, itd. I isto kao što je u Srbiji slucaj, treba da se otvoreno založimo, bez ikakvih razlika da li će crnogorski jezik biti u službenoj upotrebi u Malom Iđosu, sad se razgovara o tome da bude i u Vrbasu, što da ne bude?! Ako smo mi prijatelji, sve možemo da rešavamo u dogovoru, bio je jasan Dačić, ističući da postoje po njegovom mišljenjudve vrste tema, kojima se on ne bi bavio.
- Prvo je ova vrsta generalizacije problema – da se srpski narod ne bavi sobom, nego da se bavi nekim visokim temama, kao što su da li će živetiu dve države ili jednoj, da li će neko biti član NATO ili ne. Ne treba time da se bavimo. Isto tako, nije dobro ni da sa druge strane postoje ekstremi koji gledaju na odnose sa Srbijom i sa srpskim narodom kao da su to neprijateljski narodi, e to je loše i za srpski i crnogorski narod. Trebalo bi da se otvoreno razgovara. Kada smo prijatelji – onda možemo otvoreno da razgovaramo o svemu i takve odnose treba da gradimo – poručio je Dačić.
Uz tu vidljivu odgovornost državnih organa i Srbije i Crne Gore, nameće se pitanje kolika je odgovornost na tim srpskim, nacionalističkim strankama i pojedincima, da se sve to rešavaju konstruktivno, bez tenzija?
– Postoje dve vrste tema, po mom mišljenju, kojima se ja ne bih bavio. Prvo je ova vrsta generalizacije problema – da se srpski narod ne bavi sobom, nego da se bavi nekim visokim temama, kao što su da li će živeti u dve države ili jednoj, da li će neko biti član NATO-a ili ne. Ne treba time da se bavimo. Isto tako, nije dobro ni da sa druge strane postoje ekstremi koji gledaju na odnose sa Srbijom i sa srpskim narodom kao da su to neprijateljski narodi, e to je loše i za srpski i crnogorski narod. Trebalo bi da se otvoreno razgovara. Kada smo prijatelji – onda možemo otvoreno da razgovaramo o svemu i takve odnose treba da gradimo – poručio je Dačić.
Govorećio Srpskoj kući koju je sa 3,4 miliona finansirala Vlada Srbije Dačić je kazao da ona budeu svrhu jačanja kulturnog identiteta srpskog naroda i njegovog očuvanja, da tamo budu promocije knjiga, predstave, sa tim ciljem i tako dalje.
-I Vučić je to rekao – da mi nameravamo da napravimo jednu Deklaraciju, političkog karaktera koja bi govorila o kulturnom identitetu Srba. Mi imamo istorijski zatečeno stanje koji nije baš najbolje. U Sarajevu smo imali 150.000 Srba sada ih imamo manje od 10.000, u Hrvatskoj smo ih imali 580.000 sada 180.000. Govorim o regionu. Na Kosovu ih je bilo više od 40.000 sada ih ima manje od 1.000. u Peći 10.000 Srba, 10.000 Crnogoraca, sad ja mislim da ih ima nekoliko stotina. Neko mora da se pobrine o identitetu, kulturi, jeziku, pismu. Uostalom, trebalo bi time da se bavi država. Ne bi trebalo da se bave političke stranke, kazao je Dačić na pitanje šta očekuje od rukovodstva Srpske kuće. Priština planira da „poklopi“ sever Kosova. Šta mogu Srbi pročitajte OVDE.
Izvor: Večernje novosti
