Kada ruski predsednik Vladimir Putin uputi pohvale svom severnokorejskom kolegi Kim DŽong Unu, koga američki predsednik Donald Tramp karakteriše kao “malog raketnog čoveka“ sa “malim dugmetom“, to je ujedno i simbolično i značajno za odnose između SAD i Rusije.
Na sastanku sa ruskim urednicima prošlog četvrtka u Kremlju, Putin je o Kimu rekao sledeće:
“Mislim da je Kim DŽong Un očigledno dobio ovu rundu. Postigao je svoj strateški cilj. Ima nuklearne bojeve glave, a sada ima i raketu sa globalnim dometom i do 13.000 kilometara, koja može da stigne gotovo do bilo kog dela sveta, ili barem na teritoriju njegovog potencijalnog protivnika. A sada želi da raščisti, izgladi i smiri situaciju. On je lukav i zreo političar.“
“Međutim, trebalo bi da budemo realni i da postupamo izuzetno pažljivo. Ako želimo da postignemo težak cilj denuklearizacije Korejskog poluostrva, to bi trebalo da uradimo dijalogom i razgovorima… možemo ispuniti ovu misiju ako sve stranke, uključujući i Severnu Koreju, postanu uverene da im se bezbednost može garantovati i bez nuklearnog oružja.“
Jednostavno rečeno, Putin je čestitao Kimu što je naveo Trampa na pogrešan put, dok se istovremeno fokusirao na postizanje ključnog cilja “osiguranog uzajamnog uništenja“ (MAD) u odnosu na SAD. Kim sada ima nuklearne bojeve glave i sistem isporuke. Od sada, denuklearizacija Severne Koreje može biti moguća samo ako SAD i Severna Koreja “postanu uverene da njihova bezbednost može biti zagarantovana i bez nuklearnog oružja“.
Putin je mislio da male zemlje sa akutnim osećajem ranjivosti pribegavaju nuklearnom putu kao asimetričnom odgovoru na pretnje. NJegovo upozorenje je došlo uoči Trampove važne odluke u petak da zadrži SAD u nuklearnom sporazumu sa Iranom, odustajući od sankcija do 12. maja.
Sličnosti su upečatljive. U oba slučaja zapravo ne postoje vojne opcije za SAD, osim opcija koje rizikuju ogromno uništenje njihove sopstvene imovine i ljudske živote.
Kapacitet Irana da spreči američku agresiju nije ništa manji od kapaciteta Severne Koreje. Obe zemlje su se osećale primorano da krenu nuklearnim putem zbog egzistencijalne pretnje koju im predstavljaju SAD. Nacionalizam se pretvorio u antiamerikanizam i nikakva količina demonizacije ne može sakriti tu neprijatnu istinu.
Putin je naglasio da je Moskva prozrela zapadni pokušaj da se “unište“ odnosi Rusije sa Iranom i Turskom, dodajući da će oni “pokazati solidarnost jedni prema drugima“.
Opet, Rusija se postavlja tako da može da deluje ako pregovori između dve Koreje dobiju na značaju – proširenjem trans-sibirske železnice preko Severne Koreje do Južne Koreje, kao i izgradnjom naftovoda i gasovoda koji povezuju Sibir i daleki istok Rusije sa korejskim tržištima.
U širem planu, Putin je, bez sumnje, imao u vidu trenutne rusko-američke pregovore o novom START-u (Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja). Zapravo, one je pomenuo ove pregovore kao dodatak svojim pohvalnim komentarima o Kimovom strateškom prkosu Americi.
Vašington insistira na tome da zadrži pravo da unilateralno preobrati neke od svojih vozila za isporuku (avione i podmornice) i silose, dok Moskva tvrdi da postojeći sporazum konkretno daje Rusiji privlegiju da odobri takve konverzije i uveri se da one nemaju “potencijal izbijanja“ – drugim rečima, da se silosi, avioni i podmornice ne prilagođavaju za lansiranje nuklearnog oružja.
Na kraju, Putinova pohvala Kimove pameti u nadmudrivanju SAD-a je činjenica, ali takođe sadrži i širu poruku za američke elite. Putin je naveo primere Severne Koreje i Irana (i Turske) kako bi označio geopolitičku stvarnost da će se usprotiviti Americi u njihovom pokušaju (prema Trampovoj Strategiji nacionalne bezbednosti 2017.) da promene globalnu stratešku ravnotežu u svoju korist.
Šira suština Putinove poruke je bila ta da je krajnje vreme da američke elite shvate da nije pametno tražiti “apsolutnu dominaciju“ u ovom međunarodnom sistemu.
Zašto Kina i Rusija nisu pozvane na sastanak o Severnoj Koreji? SAD preti posledicama Moskvi i Pekingu, a kako oni uzvraćaju pogledajte OVDE.
Izvor: webtribune.rs
