I hrvatska i slovenačka javnost već je naučila imena tamošnjih ribara i njihovih brodova, jer ne silaze s ekrana, piše hrvatski Večernji list.
To je naravno površinski deo priče o hrvatsko-slovenačkoj granici na moru u kojem se međudržavni spor svodi na sudbinu ukupno 60 ribara s obe strane. Koparska luka očekuje 10 miliona evra dobiti; dva odsto manje nego lani. Kako je ulov u ovo doba godine nikakav, ribari sledećih dana neće niti izlaziti na more, pa će time i nestati “glavni” izvor priče za medije.
Pravi razlog napetosti i prava pozadina nalazi se deset do dvadeset kilometara severnije, gde se nalaze luke Koper i Trst, koje se takmiče u preuzimanju primata najveće luke juga EU. I svake godine ulažu stotine miliona evra u dogradnju svoje infrastrukture. Već sada uskim morskim prolazom kroz hrvatsko more godišnje prolaze milijarde evra roba, a za koju godinu promet će porasti 50 odsto, piše Večernji list.
Pogotovo kad Slovenci dovrše gradnju drugog koloseka brze pruge, što finansira EU i Mađarska, koja sama ulaže 250 miliona evra. Trst je glavna luka i za Poljsku, kao što Kopar postaje glavna izvozna luka za moćnu nemačku automobilsku industriju. Kroz Kopar je samo prošle godine prošlo 800.000 automobila u oba smera, kao i 800.000 kontejnera. Kroz Koper godišnje prođe 26.000 vozova! Zato analitičare nije iznenadilo što se u prvom minutu zaoštravanja spora Hrvatske i Slovenije odmah javila Nemačka i stala na stranu Slovenije. A u drugom minutu javila se i Evropska komisija i pokazala veće razumevanje za slovenačke nego za hrvatske stavove.
Jednostavnije rečeno, spor oko hrvatsko-slovenačke granice na moru ne odnosi se na ribe koliko na interese velikih kompanija i država koje ne žele da Hrvatska bude u poziciji ugrožavati im slobodu prolaza prema Trstu i Kopru. To je geostrateški surova istina koja nije emotivna, nego iskalkulirana time što Hrvatska, za razliku od Slovenije, nije deo tog velikog biznisa i uhodanih prometa. Nego se i dalje bori s titulom malog i nepouzdanog privrednog partnera.
To što je Hrvatska izvan ove igre njena je krivica. Radili smo sami protiv sebe kada smo dopustili da nekadašnja najjača severnojadranska luka Rijeka znatno zaostane za Koprom, koji već sada vrti dvostruko više prometa. Skorašnjim dovršetkom novog koloseka Kopar će još više nadvisiti Rijeku.
Za razliku od Hrvatske, Slovenija je odavno isplanirala strategiju razvoja infrastrukture i direktno spajanje na dotok industrijskih i svih vrsta roba iz velikih evropskih država. To što su te države u ekonomiji i infrastrukturno i energetski povezane sa Slovenijom i Koprom pretočiće se sada i u političku potporu Sloveniji u aktuelnom sporenju s Hrvatskom.
Sve ove godine u svim hrvatskim vladama očito nikoga nije zabrinjavalo to infrastrukturno samosakaćenje Hrvatske. Naprotiv, kada su neke zemlje poput Kine i Južne Koreje gotovo molile hrvatske vlade da ih uključe u gradnju železnica i širenje luka u Rijeci i Pločama, bile bi glatko odbijene. Vreme koje dolazi pokazaće da je Hrvatska upravo ovde, na svom terenu, izgubila na snazi, a time znatno oslabila i svoj politički položaj danas kada se rešava morska granica na severnom Jadranu. Te okrutne činjenice, međutim, ne znače da bi hrvatska Vlada sada trebalo da slegne ramenima, nego da se postavi u poziciju za političku trgovinu. Ako moćne zemlje EU žele siguran trgovački pravac, mora i Hrvatska od toga imati znatne ekonomske koristi.
Što znači da Hrvatska mora zahtevati da i luke Rijeka i Ploče dobiju jednaku podršku EU kao što su ih dobili Kopar i Trst. To što je u međuvremenu najveći pojedinačni vlasnik luke Rijeka postala kompanija iz Poljske govori tome u prilog.
Ne probudimo li se, doživećemo čestu sudbinu onih naših građana koji poseduju vredne građevinske parcele, na kojima ne grade, nego im je zemljište zaraslo u šikaru, a kada se nakon godina nebrige pojave, vide da su susedi sagradili kuće i da je svaki pritom “gricnuo” pokoji metar njihovog zemljišta.
Pročitajte OVDE kakav se to rat živaca odvija u Piranskom zalivu?
Izvor: Večernji list
