Piše: Patrik Bjukenen

Turska svoje oklopne i pešadijske snage pomera južno ka sirijskoj graničnoj enklavi Afrin, okupiranoj od strane Kurda, kako bi ih odatle isterala, a zatim i Kurde iz Manbidža na jug. Kako predsednik Redžep Tajip Erdogan kaže: „Uništićemo sva teroristička gnezda u Siriji, jedno po jedno, počevši od Afrina i Manbidža.“

Za Erdogana su kurdske Jedinice narodne zaštite (YPG), inače najznačajniji američki saveznik u Siriji, krilo kurdskog PKK u Turskoj, koju smo mi i Turci okarakterisali kao terorističku organizaciju. Dok su se Kurdi u Siriji pokazali kao naš najefikasniji saveznik u borbi protiv ID, Turska ih posmatra kao smrtnu opasnost i namerava da se sa njima obračuna.

Ukoliko je Erdogan ozbiljan u svojoj nameri, do sukoba sa SAD će doći, imajući u vidu da se naši kurdski saveznici prostiru duž najvećeg dela sirijske granice sa Turskom. Štaviše, SAD su najavile planove za kreiranje Pograničnih bezbednosnih snaga sastavljenih od 30.000 Kurda i Arapa, kako se ID ne bi vratio u Siriju.

Ove snage je Erdogan označio kao „terorističku vojsku“, a sirijski predsednik Bašar al Asad je njihove pripadnike nazvao „izdajnicima“. Damask američki plan za kreiranje Pograničnih snaga bezbednosti smatra „očiglednim napadom na suverenitet, teritorijalni integritet i jedinstvo Sirije, i flagrantnim kršenjem međunarodnog prava.“

Zar stav sirijske vlade nije logičan? Sada kada je ID isteran iz Rake i Sirije, po kom osnovu američke snage nastavljaju da naoružavaju trupe koje imaju zadatak da ne dozvole vladi u Damasku da vrati autoritet nad sopstvenom teritorijom?

Državni sekretar Tilerson je Siriji u sredu doneo nove vesti. On je rekao da zadatak američkih trupa u Siriji sada nema određen rok trajanja. Naši ciljevi: garantovati da se Al Kaida i ID neće vratiti i DA neće uspostaviti svoju sigurnu zonu; nositi se sa narastajućim iranskim uticajem u Damasku; i nastaviti uklanjanje Asadovog nemilosrdnog režima.

Ali ko je dozvolio ovakvu stratešku posvećenost neodređenog trajanja u Siriji, kada blizu dve decenije u Avganistanu nisu bile dovoljne da tu zemlju načine sigurnom od povratka Al Kaide i ID? Amerikanci su iznova i iznova govorili da ne žele da budu uvučeni u sirijski građanski rat. Donald Tramp je postao predsednik zahvaljujući obećanju da više neće biti nepotrebnih ratova.

Da li će ih američki narod ponovo imati? Da li će oni podržati sukob sa NATO saveznikom Turskom kako bi naoružani Kurdi ostali na turskoj granici iako ih Turska smatra teroristima? Da li smo spremni za rat sa sirijskom vojskom koju podržavaju Rusija, Iran, Hezbolah, i šiitske milicije iz Iraka, Avganistana i Pakistana, i da kontrolišemo četvrtinu sirijske teritorije zajedno sa Kurdima?

Američka koalicija u Siriji je ove nedelje saopštila da će kreiranje Pograničnih snaga bezbednosti trajati „narednih nekoliko godina“, kao i da će one „biti stacionirane duž granica, uz uključivanje delova doline reke Eufrat i međunarodnih granica na istoku i severu.“ Obratimo pažnju: pogranične jedinice formirane od strane SAD će okupirati i kontrolisati dugačke delove sirijskih granica sa Turskom i Irakom, bez obzira na prigovore Sirije. A američka vojska će stajati iza njih.

Da li 2.000 američkih vojnika u Siriji zaista može da odgovori tom zadatku? Da li bi Turci trebalo da donesu odluku da očiste sirijsku granicu od Kurda, ili bi sirijski režim trebalo da vrati kontrolu nad teritorijom okupiranom od strane Kurda? Ko je odobrio ovu posvećenost novoj vojsci koja, ako se Sirija i njeni ruski i iranski saveznici, kao i Turci, u potpunosti ne povuku, stvara rizik velikog rata u koji bi bile upletene SAD , sa Kurdima kao jedinim saveznicima?

Što se tiče kurdskih snaga koje u Siriji drže stranu Amerikancima, neko bi mogao da se zapita da li su primetili ono što se dogodilo sa njihovim iračkim sunarodnicima, nakon što su nam pomogli da porazimo ID u Mosulu, kada ih je iračka armija isterala iz Kirkuka, dok su njihovi američki saveznici to nemo posmatrali?

U šestogodišnjem sirijskom ratu, koji možda ulazi u novu fazu, Amerika se susreće sa poznatom situacijom. Dok naši „saveznici“ i neprijatelji tamo imaju svoje vitalne interese, mi nemamo. Asadovi su na vlasti tokom čitavog životnog veka većine Amerikanaca. A mi Amerikanci nikada nismo pokazali želju da se tamo borimo.

Asadov ključni interes je očuvanje režima njegove porodice i ponovno ujedinjenje zemlje. Turski vitalni interes je držanje naoružanih Kurda izvan njenih graničnih područja u neposrednom susedstvu kurdske manjine u Turskoj, koja zahteva veću samostalnost.

Izraelski i saudijski zvaničnici žele da SAD Iranu onemoguće obezbeđivanje kopnenog mosta od Teherana, preko Damaska do Libana. Američka Partija rata želi da slomimo Iran i na Bliskom Istoku zauvek osiguramo hegemoniju svojih favorita.

Da li su generali koji nas uvlače u Siriju rekli predsedniku kako i kada, ako ikada, planiraju da nas odatle izvuku? Kako je 13 američkih dronova napalo rusku bazu pogledajte OVDE.

Izvor: buchanan.org, Novi Standard